Sever Kosova i Metohije, danas: Srbi i dalje većina, srpske institucije i preduzeća u tragovima
Od „Ne dam Gazivode“ i „Ne dam Valač“ – što je predsednik Srbije poručivao više puta poslednjih godina - ostalo je malo toga na severu Kosova i Metohije. Aktuelna vlast u Prištini je uspela ono što nisu njeni prethodnici – ugasila je većinu srpskih institucija i preduzeća. Istovremeno, Albanci u sve većem broju počinju da posluju u četiri opštine na severu, gde je većinsko srpsko stanovništvo.
Probleme srpskog stanovništva na severu Kosova i Metohije niko ne rešava. Od ukidanja dinara kao platežnog sredstva početkom godine, do ukidanja Poštanske štedionice, Pošte... Srbi - ali i Albanci - koji primaju penzije, plate i socijalna davanja iz Beograda, do svog novca sada mogu da dođu samo ako odu na neki od administrativnih prelaza, koji su nekima udaljeni i po 100 kilometara. Naime, tamo se sada nalaze bankomati i male ekspoziture Pošte Srbije.
„Ono što je vrlo simptomatično jeste to da, kako su kosovske institucije zatvarale srpske institucije na severu Kosova, istovremeno nisu ponudile stanovništvu alternativu. Oni su samo ukidanjem, na primer, pošta, poštanskih štedionica… ljudima ukinuli usluge koje su dobijali bez novčane naknade, ostavljajući tako ljude bez pristupa uslugama, novcu, kao i svojim radnim mestima“, kaže u razgovoru za Insajder Jovana Radosavljević, direktorka NVO „Nova socijalna inicijativa“.
Otvaranje Pošte Kosova u četiri opštine na severu KiM ne rešava te probleme, jer ne funkcioniše ni platni promet između Beograda i Prištine. Još jedan problem jeste usmena odluka kosovske Vlade, doneta prošlog leta, o zabrani uvoza srpske gotove robe. To je dovelo do nestašica na severu KiM, a ujedno i do otvaranja albanskih marketa.
„Mi, u međuvremenu, imamo sada već masovno otvaranje ili najave otvaranja kosovskih biznisa, lanaca biznisa u severnoj Mitrovici. To je počelo sada lancom marketa Meridian u centru Mitrovice, ali je najavljeno i otvaranje Interexa, Vaikikija, apoteka, restorana… S druge strane, Srbi su – pod takvim pritiskom - ugasili svoje poslove, dok otvaranje kosovskih, odnosno albanskih biznisa dovodi do zaključka lokalnog stanovništva da se te mere ne sprovode u cilju dobre volje ili otvaranja mogućnosti lokalnom stanovništvu, već totalne represije, odnosno iseljavanja lokalnog stanovništva sa severa“, smatra Jovana Radosavljević.
Problem tihog iseljavanja Srba je sve veći problem - za one koji ostaju. Najbolja slika o tome koliko se ih se odselilo tokom leta daće početak školske godine. A ono što najviše brine preostale Srbe na severu Kosova i Metohije jeste šta je sledeće što mogu da očekuju od Prištine.
"Novi jednostrani koraci mogu da se odnose na preostale srpske institucije koje rade na severu Kosova, tu pre svega mislim na zdravstvo i obrazovanje. Ako bude konkretnih akcija po tom pitanju, to će imati verovatno najozbiljnije posledice po održivost, odnosno život srpskog stanovništva na severu Kosova i njihovu motivaciju da i dalje ostanu da žive tu", rekla je za Insajder direktorka NVO „Nova socijalna inicijativa“.
Proteklih nekoliko meseci iz Prištine su stizale najave o skorom otvaranju glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici za motorni saobraćaj. Ipak, snažno protivljenje međunarodne zajednice, čini se, bar je odložilo tu odluku.
„To se možda neće desiti u ovom trenutku, ali će se sigurno pokušati pre kosovskih izbora (početkom sledeće godine), pa čak i pre američkih izbora (novembar ove godine). Ipak, pitanje mosta ima jednu veliku simboličku, pre nego praktičnu ulogu. To ni na koji način neće poboljšati saobraćaj i kretanje ali će, simbolično, značiti potpuno osvajanje severa kroz sklanjanje barikada na mostu za saobraćaj dok se, istovremeno, ostatak severa Kosova militarizovao kroz nelegalne baze Kosovske policije izgrađene na zemljištu koje je oduzeto nezakonitom eksproprijacijom“, navod za Insajder Jovana Radosavljević, direktorka NVO „Nova socijalna inicijativa“.
Izvor: Insajder