Simonović (penzionisani pripadnik SBPOK): Zašto sam odbio potpisavanje izjave o čuvanju tajnosti podataka koja obavezuje i na poligraf (VIDEO)

“Te 2016. godine sam bio pripadnik SBPOK i član radne grupe za rasvetljavanje ubistva novinara. Pozvan sam u kancelariju tadašnjeg šefa. Sva ta pozivanja idu u formi neke naredbe. Ako odbiješ naredbu, pokreće se disciplinski postupak. Bio sam pozvan da potpišem neku izjavu i da hitno odem. Ja nisam mogao da odem u tom momentu, a onda je on rekao: “To ti je naredba, naređenje, ti kako hoćeš”. Kada sam otišao video sam, a ne treba čovek da bude mnogo pametan da to vidi, da tu nešto nije po zakonu, s obzirom da je u deo izjave o čuvanju tajnosti i podataka bio implementiran deo koji se tiče poligrafskog testiranja, što nema nikakve veze sa Zakonom o tajnosti i podataka”, kaže Simonović. 

On naglašava da je Zakon o tajnosti podataka donet 2009. godine, da je sa primenom počeo od 2010. godine,  te da je tačno navedeno ko može bez sertifikata da ima uvid ovu vrstu podataka. 

“To su predsednik vlade, predsednik republike, predsednik skupštine, kao i neka tela koja oni postavljaju, kao što su sudije. Policajac bez tog sertifikata ne može da ima pristup podacima”, ističe Simonović. 

“MUP je imao godinu dana da implementira Zakon, međutim za to je trebalo mnogo više i 2016. godine je doneta nesrećna Izjava o čuvanju tajnosti  podataka koju je potpisalo 959 mojih kolega. Ja sam odbio naređenje, odbio sam da  jepotpišem. Međutim, 950 ljudi ga je potpisalo”, kaže on.

On dodaje i da je tu bila izjava da mogu da ih pošalju i na poligrafsko testiranje koje nema nikakvu dokaznu vrednost na sudu. 

“Ja sam odmah nakon što sam to odbio, pošto je MUP predvideo po članu 41. stav 3. zakona o policiji koji kaže da se, kada se dobije nezakonito naređenje, obaveštava viša instanca, istog dana obavestio načelnika uprave da sam odbio da potpišem navedenu izjavu zato što smatram da nije zakonita. Onda sam se obratio Kancelariji za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, koji su sve to prosledili Ministarstvu pravde, obratio se zaštitniku građana, obratio se sektoru unutrašnje kontrole, obratio se i povereniku. I jednostavno je sad već mnogo institucija bilo obavešteno, jer je to bilo kao neka forma uzbunjivanja, a mnogo institucija je bilo obavešteno u vezi te izjave koja definitivno nije po zakonu”, naglašava Simonović.  

On kaže da su posledice bile da je nakon toga bio više mobingovan nego pre, jer je već bio podneo tužbu za mobing.

“Godine 2016. se donosi Depeša za potpisivanje izjave o čuvanju tajnosti podataka. Godine 2018. nakon pritisaka sa svih strana i nakon mišljenja Ministarstva pravde da ne zna čemu uopšte služe te beleške i zbog čega su donete, direktor donosi odluku da se one unište. Tokom  2017. godine, kada je UKP, koji je srž policije, bez načelnika, gde je direktor policije ujedno i VD, dva pomoćnika u UKP, koji potpisuju sve moguće dopise, a nijedan od njih nema sertifikat za “Strogo POV” potpisuju i predloge za mere nadzora, telefonskih i drugih razgovora, koji idu ka tužilaštvu. Ali nije bilo posledica. Takav je trend. Kada pitaš zašto je to tako, postoje dva odgovora, “Pa šta?” i “Šta ti nije jasno?”. I onda ti sve bude jasno. To je sad već više pitanje za sudije i za advokate, da li je neko mogao da potpisuje predloge za mere, ako već nije imao sertifikat”, ističe Simonović.  

Nakon što je utvrđeno da je protivzakonito to što su potpisivaane izjave od strane pripadnika policije, došlo je do situacije da se formira Komisija da bi se ta dokumentacija uništila. Na čelu Komisije za uništavanje tih dokumenata bio je juče imenovani, makar tako tvrde mediji, zato što zvanične potvrde i dalje nema od strane vlade Srbije, Tomislav Radovanović, novi vršilac dužnosti direktora BIA.

Komentarišući postavljanje Tomislava Radovanovića na mesto VD direktora BIA, Simonović kaže da mu je drago što je na to mesto došao čovek za koga činjenice govore da ima jednu zavidnu i impresivnu karijeru, od Interventne jedinice, preko policijskog atašea u Parizu, do Službe za specijalne istražne metode i da se radi o nekome ko je zaista profesionalac. 

“U protekom vremenu smo bili svedoci toga da je turizmolog mogao da vodi, na primer, Upravu kriminalističke policije, ili da je mogao neko ko se bavi ugostiteljstvom da vodi neku ozbiljnu službu u MUP-u. Tako da mislim da je ovo stvarno iskorak ka profesionalizmu, jer čovek ima zavidnu karijeru i zavidnu biografiju”, kaže Simonović. 

Za njega je sporno to što je direktor naredio uništavanje dokumenata, a za Radovanovića navodi  da je on slušao naredjenja i da je u tom momentu mogao samo nekoj višoj instanci da kaže da to možda nije zakonito naredjenje. 

“Poznato je i njegovo istupanje gde je pokazao hrabrost da izađe  na nacionalnu frekvenciju i da kaže: Čekajte, u MUP-u postoje paralelne strukture koje vode neki ljudi i slušaju predsednika. Tako da on možda nije imao kome da kaže da to nije zakonito, već je bio samo predsednik komisije. Ono što je naloženo Depešom i što je direktor Rebić u tom trenutku naredio, on je uradio i napravio zapisnik. To što mi sada ne znamo ko ga j e sve potpisao, čemu je služio i ko su ti ljudi i šta su oni radili, to je već stvar za neke druge institucije”, zaključuje u razgovoru za Marker Predrag Simonović, penzionisani pripadnik SBPOK.

 Izvor: Insajder