Širenje Beograda na vodi: Da li će država ponovo ustupiti zemljište? (VIDEO)
Beograd na vodi će se, po svemu sudeći, uskoro širiti i na delove Čukarice, Novog Beograda, Starog grada, Savskog venca… U istoimenoj firmi, većinsko vlasništvo ima kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a država Srbija udeo od 32 odsto. Iako je zemljište najvažniji resurs svake države - i pripada svim građanima, arapsko-srpskoj firmi "Beograd na vodi“ država Srbija je, pre 10 godina, ustupila 100 hektara zemljišta na luksuznoj lokaciji, bez licitacije i bez naknade. Sada se, sudeći prema Odluci koju je pre četiri dana donela Vlada Srbije, planira širenje Beograda na vodi na još oko 300 hektara. Odluka je nova, ugovor je stari, i baš zato se postavlja pitanje da li ćemo ponovo ustupiti zemljište, i ko je i kako proračunao da se za budžet Srbije više isplati da se ono ustupi, umesto da se da na licitaciju.
Pojedine parcele kod Ade Ciganlije lako bi mogle da postanu deo velikog projekta Beograd na vodi. I to je delić celog niza parcela koje se navode u Odluci Vlade Srbije a koje su određene za proširenje Beograda na vodi. U ovom trenutku nije poznato da li će parcele na luksuznim lokacijama biti ustupljene zajedničkoj firmi po istom principu kao što je to urađeno i pre 10 godina.
Sve je počelo 2013. potpisivanjem međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Sporazum je omogućio da se praktično suspenduju domaći zakoni za sve srpsko-arapske projekte, uključujući onaj o javnim nabavkama ili o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Sporazum je bio osnov za Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat države srbije i kompanije iz Emirata koji je predviđao da firma Beograd na vodi tokom 30 godina završi istoimeni projekat.
Prema osnovnom Ugovoru, investitor iz Emirata ulaže 150 miliona evra i obezbeđuje, kako se navodi, kamatonosni zajam od 150 miliona evra. Srbija ulaže zemljište od 100 hektara, ima obavezu raščišćavanja celog područja i obavezu izgradnje infrastrukture.
Do danas nije poznato koliko je država Srbija uložila, kao ni koliko su građani Srbije od ovog projekta imali koristi iako je posebnim zakonom Beograd na vodi definisan kao projekat od posebnog značaja za Srbiju i Beograd. Na brojne kritike opozicije da je javni interes zamenjen privatnim, vlast je odgovarala kontranapadom da su svi koji osporavaju projekat – placeni sa strane da ruše državu.
I tako su brojna pitanja ostajala bez odgovora. Jedna od najspornijih situacija koje su pratile realizaciju projekta bila je i ona kada su tokom noći, za potrebe izgradnje Beograda na vodi, nepoznate osobe bagerima rušile bespravne objekte. Te noći je urušena i pravna država jer policija nije reagovala na pozive građana koji su bezuspešno prijavljivali da im je bezbednost ugrožena jer im neko usred noći ruši imovinu. Ko je rušio, a ko je naredio policiji da ne reaguje – nikada nije utvrđeno.
Nedavnom odlukom Vlade Srbije projekat bi mogao da se širi na još 327 hektara i to na opštinama Stari grad, Savski venac, Novi Beograd, ali najviše Čukarica.
Ako se sve bude radilo po postojećem sporazumu, ugovoru i strateškim dokumentima - država će zemljište, kao najvredniji resurs, ponovo dati bez licitacije koja bi značila veći prihod za građane. Ipak, Odluka Vlade ne znači i da je sve završeno. To je tek početak duge i komplikovane procedure.
Izvor: Insajder