Skok cena delimično praćen porastom plata i penzija, za sada bez uočljivog porasta standarda (VIDEO)
Naizgled nedokučiva, zapravo, vrlo jednostavna računica. Inflacija zaustavljena, bruto društveni proizvod raste, javni dug pod kontrolom. Iako bi ti pokazatelji trebalo da budu recept blagostanja, u Srbiji nije zabeležen znatan porast životnog standarda. Rešenje zagonetke je u veštački održavanom kursu dinara. Ako je za utehu, ta monetarna politika obezbedila je ekonomsku stabilnost Srbije. Kakva je dugoročna održivost te ekonomske stabilnosti pitanje je, međutim, od milion dolara.
Međugodišnja inflacija od oko pet odsto pokazuje da je Srbija zauzdala nagli porast cena nastao tokom "post kovid“ krize. Ipak, osnovne namirnice i potrepštine nastavljaju da poskupljuju; hrana, posebno meso, akcizni proizvodi, gorivo.
U "post kovid“ eri, kada su se najveće svetske ekonomije i privrede odlučile za inflaciju i nekontrolisano štampanje novčanica, Srbija se opredelila za kontrolisanu inflaciju, ali bez dodatnog štampanja novca. To je, kažu ekonomisti, bila zamena za jačanje dinara.
"Tako su naši nosioci monetarne politike odlučili da nešto veća inflacija bude zamena za jačanje dinara, odnosno da dobijete nešto više cene izražene u evrima, nego što su bile pre nego što je Evropska unija i SAD su krenuli masovno da štampaju pare, a mi smo onda jedino mogli da ih sledimo, ili da se suočimo baš sa tom katastrofom ogromnog jačanja nacionalne valute“, kaže za Insajder ekonomista Aleksandar Stevanović.
Zahvaljujući tome i drugim merama monetarne politike, u Srbiji nastavlja da raste i bruto društveni proizvod, dok javni dug držimo pod kontrolom. Javni dug od 36,4 milijarde evra u maju ove godine iznosio je oko 47,6 % BDPa, što je u granicama prihvatljivog. Normalno, tj. prihvatljivo stanje javnog duga, izraženo u procentima iznosi između 45 i 55% BDP, dok se sve preko toga smatra kritičnim.
"Srbija, kada se posmatra relacija duga i društvenog bruto proizvoda je jedna od najmanje zaduženih zemalja u Evropi. Ima neki koji su bolji od nas, ali u poređenju sa zemljama koje su nam nekada bili uzori, Srbija je rajski nezadužena zemlja kada se poređuje sa zemljama Evropske unije, sa SAD-om, Japanom, zemljama u okruženju“, ocenjuje Stevanović.
Kako je onda moguće da nam uz sve navedene parametre ne raste standard? Iako naizgled teško razumljivo, nije neobjašnjivo. Cene rastu u evrima, dok se vrednost dinara veštački održava. Rastu i zarade, ali ne prate u potpunosti skok cena na tržištu. Tako za više novca koji zarađujemo u dinarima realno možemo da kupimo manje, izraženo u evrima.
"Ono što se sada menja u Srbiji, to je da smo nekada imali, kako da kažem, za svojih 1.000 EUR u Srbiji mogli smo da kupimo nešto više, nego što za 1.000 EUR mogu kupiti ljudi Evropske unije. Sada se taj jaz polako smanjuje. I dalje mi možemo više da kupimo za 1.000 EUR, ali taj jaz je manji. Odnosno, ta kupovna moć dinara jeste oslabila u odnosu na ono što je bilo nekada“, zaključuje sagovornik Insajdera.
Zahvaljujući veštačkom kursu dinara, cene u evrima rastu. To dovodi i do veštačkog skoka BDP-a koji jeste i u realnom porastu, ali manjem od onog koji je statistički vidljiv u evrima.
Rastu i plate i penzije, takođe u evrima, ali kupovna moć zbog te, naizgled teško razumljive matematike, raste neuporedivo sporije.
Izvor: Insajder