Skupština razmatra 60 tačaka dnevnog reda: "U objedinjenoj raspravi nema prostora za javni interes"
Skupština koja već mesecima praktično nije radila, osim kada je izabrana Vlada i kada su menjana dva zakona pred izbore 2. juna, sada će, usred leta, raditi vanredno. Na dnevnom redu ponovo prekomeran broj tačaka - čak 60, a među njima od svega po malo - od Deklaracije sa Republikom Srpskom, preko novih zaduživanja, do izbora guvernera Narodne banke i predsednika Fisakalnog saveta, a o svemu tome biće, kako su odlučili poslanici, raspravljano u objedinjenoj raspravi.
Poslanici opozicije upozoravaju da, iako sednica nije zakazana danas za sutra, kao što je to bila praksa kada je predsednik Skupštine bio Vladimir Orlić, ipak nije bilo dovoljno vremena za pripremu. Poslanica Demokratske stranke Dragana Rakić ističe da je cilj stavljanja previše tačaka na dnevni red sakrivanje velikog zaduživanja Srbije.
“Na dnevnom redu ima svega i svačega, a tu su i zaduženja Srbije u vrednosti od 1,26 milijardi evra, plus jedna milijarda dolara reprograma duga banci iz Abu Dabija, jer Srbija nije u stanju da vrati dug do kraja godine i sada tražimo produženje tog roka. To ogromno zaduženje SNS želi da sakrije od građana”, smatra Rakić.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ana Jakovljević ističe da predsednica Skupštine Ana Brnabić pokušava da napravi neki red u radu Skupštine i zakazuje sednice ranije u odnosu na njenog stranačkog kolegu Vladimira Orlića, ali da to i dalje nije dovoljno i da nema opravdanja da se sednica sa ovolikim dnevnim redom zakazuje samo pet dana ranije, i to usred leta.
Komentarišući činjenicu da Skupština nije zasedala ranije, tokom redovnog prolećnog zasedanja, Jakovljević navodi da je to bio metod vladajuće većine da pred izbore opozicija nema pristup javnom servisu, koji inače prenosi sednice Skupštine.
“Nikada se tokom izbornog procesa poslanici ne puštaju u Skupštinu, da mi iz opozicije ne bismo dobili prostor da kažemo šta mislimo i da se to čuje na nacionalnoj frekvenciji, da građani ne bi čuli šta se zapravo dešava. Tako da je jasno da vlast ne vidi Skupštinu kao mesto na kome bi trebalo da se raspravlja o zakonima koji će biti u interesu građana, već je to njihov mehanizam da se čuje samo ono što oni žele”, smatra Jakovlljević.
Prekomeran broja tačaka dnevnog reda u Skupštini odavno nije novost. Naprotiv, postalo je praksa - i prethodni skupštinski saziv završen je sednicom na kojoj je usvojeno 60 tačaka dnevnog reda, posle objedinjene rasprave.
Tamara Branković iz organizacije CRTA ističe da, kada se na takav način vodi skupštinska rasprava, nema prostora za javni interes.
“Ovoliki broj tačaka dnevnog reda ne može da pogoduje kvalitetnom radu, i postoji opravdani strah da će javni interes biti ugrožen. Osim toga, nije moralo da se radi ovako da Skupština bude zakazana vanredno u periodu kada mnogi nisu tu. Kako očekivati od ljudi da isprate raspravu, a mnogi važni zakoni su na dnevnom redu”, ističe Branković.
Branković dodaje i da je zakazivanje vanredne sednice Skupštine posledica toga što Skupština i dalje nema utvrđen godišnji plan rada, iako je to predviđeno Poslovnikom, te da je zbog toga rad Skupštine prilagođen vladajućoj većini.
Na dnevnom redu današnje sednice je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkiha prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, poskupljenje pretplate za javni servis, nekoliko zakona o zaduživanju, ali i izbor guvernera Narodne banke Srbije i predsednika Fiskalnog saveta.
Brojni zakoni na čekanju
Otkako je konstituisana, 6. februra, Skupština je radila samo devet dana. Poslanici su u klupe sedali da bi konstituisali Skupštinu, izabrali predsednicu i da bi raspravljali o izmenama Zakona o lokalnim izborima, a potom i o Zakonu o biračkom spisku. To su ujedno i jedina dva zakona o kojima je ova Skupština raspravljala.
Dakle, na dnevnom redu bile su samo izmene zakona u vezi sa izborima što je rezultat političkog dogovora vlasti i opozicije.
Van toga, mnogi zakoni kako u ovom, tako i u prethodnom skupštinskom sazivu, a koji su važni za svakodnevni život građana nisu stigli na dnevni red.
Među njima je zakon o Hitnoj pomoći čiji je predlog više od godinu dana zaglavljen u skupštinskoj proceduri. Iako više od 2.000 ljudi čeka na novi organ, Zakon o transplantaciji ne stiže na dnevni red već godinu dana, i sada će ponovo morati da prođe Skupštinsku proceduru.
Na čekanju su i izmene Zakona o oružju i municiji, koji je Vlada predložila odmah posle dva masovna ubistva. Iako je Vlada naložila MUP-u da pripremi hitne izmene zakona, očigledno je na duže staze ponestalo političke volje za usvajanje tog propisa.
Na dnevni red nikada nije stigla ni Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja itijuma i bora koju je potpisalo oko 38.000 građana, a koja se, prema rečima šefa poslaničke grupe SNS-a - zagubila između dva skupštinska saziva.
Izvor: Insajder