Šoškić: Plate i penzije ne bi trebalo da rastu brže od rasta inflacije

„Ja mislim da plate i penzije ne bi trebalo da rastu brže od rasta inflacije. Eventualno da budu korigovane za neki rast BDP-a ili produktivnost, da se nađe neka jednačina. Treba biti konzervativniji, ne treba ići u ove izdatke u ovom trenutku posebno što inflacija sa kojom se mi sada suočavamo jeste jednim delom inflacija ponude. Dakle, nedostatak je ponude određenih proizvoda na tržištu“, kaže Šoškić. 

Najavljene mere povećanja penzija i plata Šoškić naziva „ishitrenim” i „politički popularnim”.

„Mislim da treba zauzimati jedan konzervativan stav u ovom periodu jer, bez obzira na to što su javne finansije trenutno stabilne ili tako izgledaju, imamo nekoliko potencijalnih izazova. Prvo je što ne znamo kako će se kretati cena finansiranja našeg javnog duga, dakle kamatne stope idu naviše, pa samim tim bi trebalo da težimo da javni dug bude na nešto nižem nivou da bismo mogli da ga redovno i bez teškoća finansiramo. S druge strane, nije sasvim jasno kako će se odvijati ova situacija oko krize u Ukrajini i kakve će to konsekvence imati”, objašnjava Šoškić. 

Dodaje da bi zbog toga Srbija morala da bude oprezna jer je jedna od mogućih posledica i veća cena energenata. 

„Mislim da je dobro da smo potražili način da obezbedimo jeftinije energente u narednom periodu, ako je to moguće. Mislim da treba da držimo otvorenim što je moguće više slobodne trgovačke komunikacije sa svim zemljama u svetu jer će nam to omogućiti da, ukoliko cene negde počnu da rastu, da mi možda potražimo neku alternativu”, kaže Šoškić. 

Tokom gostovanja u Marker Razgovoru na Insajder televiziji, Šoškić se osvrnuo i na rast kamatnih stopa, naglašavajući da svi treba da budu obazrivi – od onih koji imaju kredite, preko građana koji tek žele da ih uzmu, do države jer se rast kamatnih stopa odražava na cenu koju država plaća kada se zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu. 

„Treba uzimati kredite koji će biti takvi da realno možete da imate jedan manevarski i finansijski prostor da, ukoliko dođe do nekih promena, da vas to ne dovede u poziciju da ne možete na vreme da izmirujete obaveze”, savetuje Šoškić, i dodaje da svi treba da budu svesni rizika od promene kamatne stope.

Razlog za zabrinutost postoji, prema mišljenju Šoškića, i kada je o javnom dugu reč, koji trenutno iznosi 31 milijardu evra. 

„Taj nivo javnog duga bio je 2012. oko 14,5 milijardi. Dakle, više nego duplo veći je javni dug i to je jedna ozbiljna stvar. Ali, ono što posebno kod mene izaziva brigu, to je što ne smemo nikako da pomislimo da će ove niske kamatne stope koje su bile poslednjih deset godina tu da nastave da opstaju i dalje. Dakle, kamatne stope su sada na jednom prelomnom putu, one su već krenule naviše. I, kada to povećanje krene, isti nivo duga koji smo imali juče danas postaje mnogo skuplji za nas”, objašnjava Šoškić. 

Komentarišući aktuelnu situaciju povodom protesta radnika Fijata, Šoškić ocenjuje da su subvencije stranim investitorima „odliv novca koji uopšte nije opravdan”. 

„Subvencije stranim investitorima - ja sam uvek lično bio protiv toga. Mislim da je ključna stvar za privlačenje kvalitetnih stranih investitora da imate dobar institucionalni ambijent, da imate vladavinu prava, da imate korupciju na vrlo niskom nivou, da imate obrazovanu kvalitetnu radnu snagu, da imate dobru infrastrukturu. To je ono što privlači prave investitore, a ne da li ćete nekom da date još dodatno pare ili ne, bar ne za ozbiljne investitore”, smatra Šoškić.

Na kraju, zaključuje da su ovo vanredna vremena i da je potreban oprez - ni velika panika, ni velika relaksacija.