Spajanje izbora 2. juna sada i zakonski moguće; sledi rad na izbornim uslovima (VIDEO)
U Skupštini Srbije usvojene su izmene Zakona o lokalnim izborima. To je jedan od retkih predloga za koji su glasali i vlast i opozicija, bar onaj njen deo koji izlazi na sve izbore koji su već raspisani, i koji će biti raspisani. Tako je ispunjen zahtev opozicije da beogradski i redovni lokalni izbori budu u istom danu, odnono 2. juna. Ipak, drugi deo opozicije, koji bojkotuje izbore u Beogradu, i dalje ne odustaje od zahteva da svi lokalni izbori - budu na jesen.
Spajanje lokalnih izbora pre tri nedelje, kada su i počeli pregovori vlasti i opozicije, nije bilo moguće jer je rok za raspisivanje izbora širom Srbije već bio prošao u tom trenutku.
Od danas je to ipak moguće, jer je Parlament usvojio Izmene Zakona o lokalnim izborima, čime je predviđeno produžavanje vremenskog intervala u kojem lokalni izbori moraju da se raspišu, kao i skraćivanje perioda predviđenog za izbornu kampanju.
To znači da će redovni izbori u svih 88 gradova i opština, uključujući i Beograd, u skladu sa Zakonom, moći da se održe istog dana, odnosno 2. juna.
Iako je zahtev za spajanjem lokalnih izbora bio zahtev koalicija “Srbija protiv nasilja” i NADA, na beogradske izbore će izaći samo deo Koalicije “Srbija protiv nasilja”. Pod sloganom “Biram borbu” u izbornu trku ulaze: Narodni pokret Srbije, Zeleno - levi front, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije. Iz tih
Poslanik Zeleno - levog fronta Radomir Lazović ističue da na izbore izlaze jer nijednu opštinu ne smeju da predaju bez borbe, a da nikada neće dobiti idealne izborne uslove.
"Bojkot za nas nije rešenje jer se njime ne dobija ništa, to je odustajanje od borbe, predaja i prepuštanje Beograda i drugih gradova SNS-u, iako ih građani očigledno neće. Oni su morali da vrše pritiske, kupuju glasove, da dovoze birače, utiču na birački spisak, pa ni tad nisu uspeli da formiraju vlast, to znači da ih građani neće, i zato biramo borbu, da ih potpuno oteramo sa svih mesta koja su uzurpirali", rekao je Lazović.
Sa druge strane, Koalicija NADA, Stranka slobode i pravde, Pokret Srbija centar i Stranka Zajedno na izbore u Beogradu neće izaći, jer, kako kažu, izborni uslovi nisu ništa bolji nego 17. decembra.
Predsednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović misli da i nema vremena, ali ni volje da se uslovi poboljšaju.
“Videlo se da oni ne žele zapravo ništa da rade osim da kupuju vreme, izvinjavam se na izrazu, ali nemam bolji za njih - da šibicare kao što to često rade u međunarodnoj politici, pa sad skupu cenu plaćamo, i videlo se prosto da tu nema prostora za pomak. Oni su 1. aprila rekli da načelno prihvataju prva dva uslova, odmah da vam kažem, to su 1. aprila rekli, danas je 22. april, nema milimetra pomaka za ta dva prva uslova, prošlo je više od 20 dana", rekao je Jovanović u emisiji Marker razgovor.
Međutim, deo opozicije koji bojkotuje izbore u Beogradu i dalje ostavlja mogućnost izlaska na lokalne izbore u preostalih 87 mesta u Srbiji. To je zapravo odluka koju će lokalni stranački odbori samostalno donositi; Stranka slobode i pravde u Novom Sadu je, na primer, odlučila da izađe na izbore.
Ipak, brojne odluke na lokalu tek slede, a odluka da se ne ide na izbore za Skupštinu grada Beograda, ali da se učestvuje na preostalim lokalnim izborima, ukljuĉujući i beogradske opštine, može biti zbunjujuća za glasače.
“Beograd jeste arena političke borbe gde opozicija može da očekuje najveći uspeh i gde ima najviše glasača. I onda odustati od izlaska na izbore tu zaista je nejasno za te stranke koje su rekle da će to da izvedu. Tako da je to veoma jedna zbunjujuća poruka glasačima, koja može isto tako da indicira i postojanje neslaganja između centrala stranaka u Beogradu i lokalnih odbora koji su se spremali na izbore, možda već napravili koalicioni aranžmane i sl. Što sve opet ne šalje dobru poruku o odlučnosti, o snazi i o mogućnosti promene u ostalom na tim dolazećim izborima", smatra Bursać.
Zahtev da se svi lokalni izbori održe 2. juna, opozicija je uputila još na prvom sastanku, početkom meseca. Dva dana kasnije zahtev je odbijen kao neustavan, a istog dana su raspisani izbori za Grad Beograd - dakle predizborne aktivnosti su počele.
Usledio je drugi zahtev opozicije da se o datumu izbora razgovara tek kada se ispune preporuke ODIHR-a - a kada je i taj zahtev odbijen - opozicija je tražila izmene Ustavnog zakona kako bi svi izbori bili na jesen, što je predlog na kojem i dalje insistira deo opozicije koji ne izlazi na beogradske izbore. Tako su, u pokušaju da vlast i opozicija pronađu zajednički jezik, izgubljene tri nedelje.
Za to vreme, vlast je već predala listu za izbore u Beogradu i krenula u kampanju.
Sada je ostalo nešto više od mesec dana da se izborni uslovi poprave, i da se ispune preostala dva zahteva opozicije - formiranje Komisije za reviziju biračkog spiska i ravnopravna zastupljenost svih političkih aktera na javnim servisima.
Jedan od zahteva koji je vlast prihvatila jeste izmena Zakona o prebivalištu sa ciljem da, kada građanin promeni prebivalište, u narednih 6 ili 12 meseci ne može da glasa u mestu u koje se preselio.
Birački spisak bio je tema i današnjeg sastanka predsednice Parlamenta Ane Brnabić i opozicije, a neposredno pre sastanka iz kabineta predsednice Skupštine je saopšteno i da će od sada, svakog meseca, biti objavljivani podaci o broju birača po lokalnim samoupravama.
Izvor: Insajder