Splavari starosedeoci odbijaju da odu, za vlasnike novih niz prepreka da počnu da rade (VIDEO)

Od starih splavova ostaće njih 11, dok novih 17 dolazi na tu adresu. Iako su ugovori vredni više miliona dinara na godišnjem nivou, neizvesno je kada će splavovi početi da rade. Vlasnici starih splavova zahtevaju da im država omogući da nastave da rade, s obzirom na to da godinama unazad državi uredno plaćaju sve namete.

Ugovori o zakupu vodnog zemljišta na koje će biti privezano 28 splavova, vredni i do tri miliona dinara, potpisani su krajem decembra. Biće površine i do 700 metara kvadratnih i udaljeni jedan od drugog 15 metara, kako zakon propisuje. 

Da bi počeli da rade, potrebno je da Grad uvede legalne instalacije za vodu i struju, ali i da sa keja izmesti stare splavove. Konkurs koji je Grad raspisao za odabir firme koja će da ukloni stare splavove ističe 6. aprila, a ostali ponuđači imaju pravo žalbe u narednih 30 dana. Tek posle toga će oni splavovi, za koje su vlasnici potpisali ugovor o zakupu vodnog zemljišta, moći da počnu da rade. Vlasnici starih splavova odbijaju da se pomere sa Savskog keja.

"Gospodin Šapić, kad je govorio o splavovima, rekao je da se pomeraju splavovi da bi se videla reka, da bi on kasnije dao licitaciju da se prave splavovi od 700 kvadrata, na dva - tri sprata, od njih će se videti reka?! Ja, kad sam pravila splav, zakon je bio da ne sme biti viši od 6 metara, da bi imao prozore kroz koje može da se vidi reka", kaže Margareta Petković, vlasnica splava "Regata", koji se na keju nalazi 33 godine.

"Želimo da nam se omogući da nastavimo svoju delatnost. Ne bežimo od plaćanja naknada, međutim, kako je ovo uvedeno, jednostavno smo prinuđeni da odemo odavde jer nismo u stanju da plaćamo te abnormalne iznose", kaže za Insajder Branko Radovanović, vlasnik splava "Jezero".

"Ja se borim da ovaj splav ostane unucima onih deda i baba koje su došle pre 30 i nešto godina i molili me da ovaj splav ostane, da njihova deca imaju mesto i unuci da nastave tamo gde su oni stali", dodaje Margareta Petković.

"Ja samo znam da je poziv bio napravljen za sve i da je svako mogao da konkuriše i da je jedini problem bio što ste morali da platite ovog puta i oni otvoreno kažu: 'Mi ne možemo da platimo, ovde smo 20, 30 godina'. Onaj ko ne može da plati, ne može više tu da ostane", rekao je za Insajder gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić.

Vlasnici splavova koji su najduže tu kažu da državi redovno plaćaju sve račune.

"Mi smo ovde registrovani 22 godine, uredno plaćamo struju i vodu, kao što smo plaćali i Srbijavodama akvatoriju do 2015. godine. Nakon toga je ta naknada prosto ukinuta. Registrovani smo naravno u APR sa mestom na Savskom keju", kaže Radovanović.

"Obezbedi mi mesto, ali mi obezbedi mesto gde ljudi mogu da dolaze, ali mi obezbedi mesto koje je frekventno kao što je ovo, ne možeš ti mene u neku nedođiju, ko će doći, ne meni nego uopšte ovim ljudima koje odvezuju", kaže vlasnica jednog od prvih splavova na keju. 

"Ako danas imamo izlicitirano 28 lokacija za koje su ljudi spremni da plate blizu milion evra godišnje, pa vratite na nivo 30 godina. Za 30 godina je Grad samo na tome bio na gubitku, da ne pričamo o estetici, higijeni, ekologiji. Svaki taj splav koji bude ostao na tom mestu će imati obavezu da ima prečišćivače otpadnih voda", kaže gradonačelnik Šapić.

Vlasnici starih splavova tvrde da će trospratni splavovi zauvek narušiti duh tog dela grada.

"Savski kej više neće imati mesto gde će običan čovek moći sa detetom, sa unučetom da sedne, da dete trči, da se igra na splavu, da se okupa, da pije sokić", uzvraća Margareta Petković.

Zastupnici vlasnika 120 splavova u Beogradu smatraju da je davanje u zakup vodnog zemljišta, iako omogućeno Zakonom o vodama, u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o javnoj svojini. Kako kažu, vodno zemljište spada u dobra od opšteg interesa, zbog čega su pre tri godine Ustavnom sudu podneli inicijativu za ocenu ustavnosti davanja u zakup vodnog zemljišta. Odgovor još čekaju. Vlasnici su do sada plaćali naknade za korišćenje vodnog zemljišta, ali nisu mogli da budu njegovi zakupci.

"I po Ustavu za ta dobra nije moguće sklapati bilo koju vrstu ugovora, a to nije bez razloga, mogu se sklapati ugovori za nešto što se zove dobro u opštoj upotrebi; to su putevi, pruge, tuneli, mostovi, ugovori i koncesije. Za prirodna dobra, tj. dobra od opšteg interesa nije moguće sklapati nikakve ugovore i to nije slučajno tako stavljeno u Ustav i u Zakon o javnoj svojini jer u ugovore spada i ugovor o zakupu i kuporpodajni ugovori", rekla je za Insajder Vesna Josić, zastupnica 120 splavova u Beogradu. 

Iz Gradskog pravobranilaštva saopštavaju da Zakon o vodama omogućava davanje u zakup vodnog zemljišta. Zakon o javnoj svojini kaže da vode predstavljaju prirodna bogatstva, a da su način i uslovi upravljanja vodama uređeni posebnim zakonima, koji omogućavaju i koncesiju, ili pravo korišćenja. 

Vlasnici 28 splavova koji su pobedili na licitaciji saopštavaju da ih je gradski Sekretarijat za inspekciju obavestio da o svom trošku treba da izmeste splavove sa Savskog keja, sve dok ne bude obezbeđena neophodna insfrastruktura. Oni se pribojavaju da neće moći da otvore splavove ni tokom letnje sezone.

Izvor: Insajder