Sporazum koji je zaustavio rat: 29 godina Dejtona (VIDEO)
Jedna zemlja, a dva državna praznika. Reč je o Bosni i Hercegovini. Federacija BiH državni praznik slavi 25. novembra, na dan kada je 1943. Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja, u Mrkonjić Gradu, utvrdilo granice Bosne i Hercegovine. U Republici Srpskoj je danas državni praznik i neradni dan, jer je pre 29 godina, 21. novembra 1995, u američkoj bazi "Rajt Paterson" u Dejtonu potpisan Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, odnosno Dejtonski mirovni sporazum. Tako je okončan rat u BiH koji je trajao od 1992.
Prema Dejtonskom sporazumu, Bosna i Hercegovina se sastoji od tri konstitutivna naroda i dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske, uz Distrikt Brčko. Još pre pregovora u Dejtonu prihvaćeno je da Republika Srpska dobije 49 odsto, a Federacija BiH 51 odsto teritorije bivše Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine. Potom je u Dejtonu napravljena karta razgraničenja. Kao deo Sporazuma napisan je i Ustav BiH, što je Aneks 4 dokumenta iz Dejtona.
Sporazum je nastao tokom konferencije koja je, uz posredstvo Amerike, održana od 1. do 21. novembra 1995. Zvanično, sporazum je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu, 14. decembra iste godine. Potpisali su gai predsednici Srbije, BiH i Hrvatske - Slobodan Milošević, Alija Izetbegović i Franjo Tuđman.
Takođe, kao svedoci, potpise su stavili i predstavnici Kontakt grupe - predsednici Amerike i Francuske Bil Klinton i Žak Širak, nemački kancelar Helmut Kol, britanski i ruski premijeri Džon Mejdžor i Viktor Černomirdin, te predstavnik Evropske unije Felipe Gonzales.
Ključni pregovarač u postizanju Dejtonskog sporazuma bio je američki državni sekretar Voren Kristofer. Tadašnji predsednik Amerike Bil Klinton rekao je jednom prilikom da je do poslednjeg trenutka uspeh pregovora u Dejtonu bio pod znakom pitanja, ali da je snaga volje Vorena Kristofera „ubedila balkanske lidere da prevaziđu nesuglasice i postignu kompromis."
Uz Kristofera, u američkoj delegaciji bio je i Ričard Holbruk, inače glavni posrednik u pregovorima; često predstavljan u javnosti i kao idejni tvorac Dejtonskog sporazuma.
U Miloševićevoj delegaciji bili su predsednik Crne Gore Momir Bulatović, ministar inostranih poslova SRJ Milan Milutinović, i, iz Srpske, predsednik i potpredsednik Skupštine Momčilo Krajišnik i Nikola Koljević, i ministar inostranih poslova Aleksa Buha.
Danas se sve strane pozivaju na Dejtonski sporazum. Tako i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji svako malo govori o mirnom razdruživanju, zna da kaže da Srpska poštuje Dejtonski sporazum i da „nikada nije sporila suverenitet i teritorijalni integritet BiH“, shodno tom dokumentu. Poruke o poštovanju Dejtonskog sporazuma često stižu i od zvaničnog Beograda – predsednik Aleksandar Vučić kaže da se Srbija zalaže za puno poštovanje Dejtona i da svoju politiku po tom pitanju neće menjati. I predsednik Hrvatske Zoran Milanović smatra da je taj sporazum i dalje veoma važan - ali da se on ne poštuje.
Zanimljivo je, inače, da Parlamentarna skupština BiH nikada nije ratifikovala Dejtonski sporazum. BiH je u međuvremenu izgubila i originalni primerak tog dokumenta.
Izvor: Insajder