Sportsko naoružanje u Srbiji i dalje lako dostupno - još se čeka na zakonske izmene koje su posle majskih tragedija najavljene kao hitne (VIDEO)
Godinu i po od dva masovna ubistva vatrenim oružjem, u kojima je ubijeno devetnaestoro dece i uglavnom mladih ljudi, u Srbiji još nije promenjen Zakon o oružju i municiji, iako su te izmene još tada najavljivane kao hitne.
Kao da ni višemesečni građanski protesti protiv nasilja nisu bili dovoljno upozorenje, u Srbiji je u međuvremenu povređeno još troje dece pucnjima iz vazdušne puške, a žandarm pogođen i teško povređen samostrelom.
I sve to u zemlji u kojoj to sportsko naoružanje još uvek na slobodnom tržištu može da kupi svako. I, dok se rešenja odlažu, cena tog odlaganja iz dana u dan raste.
Iz situacije u situaciju, vlasti najavljuju izmene Zakona o oružju i municiji. Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Vlada predlog tih izmena međutim nikako da dostave parlamentu. U međuvremenu, za samo pola godine, od kraja juna do danas, troje dece je na beogradskim ulicama pogođeno iz vazdušnih pušaka. Imali su otvorene rane na telu.
„Na sreću nije bilo smrtonosnih posledica, ima teoretičara koji čak smatraju da ne može da nanese smrtonosne posledice. Međutim, oružje koje je vazdušno, koje ide preko 200 metara u sekundi, može da nanese ozbiljne, ozbiljne povrede“, kaže za Insajder Vladimir Barović, stručnjak za naoružanje.
Od trojice pucača, samo je jedan odgovarao. On se nagodio sa tužilaštvom, priznavši krivicu i osuđen je na godinu dana uslovne zatvorske kazne. Tužilaštvo protiv drugog trenutno prikuplja dokaze. Treći, koji je dečaka u beogradskom naselju Karaburma pogodio pre nedelju dana, još nije identifikovan.
Vazdušne puške spadaju u sportsko oružje i mogu da se kupe na slobodnom tržištu, baš kao i samostrel, kojim je vehabija Miloš Žujović, krajem juna teško povredio pripadnika žandarmerije, koji je obezbeđivao prilaz izraelskoj ambasadi. I, to je bio trenutak kada je ministar policije Ivica Dačić prepoznao potrebu hitnog pooštravanja Zakona o oružju i municiji.
„Pogledajte kakav je to paradoks. Da sada imate, zato što se procenjuje da to nije oružje koje je opasno i tako dalje. I sad, pogledajte, znači, to pod hitno mora da se menja, da sve ono što je opasno po život ljudi mora da bude praktično zabranjeno za promet!“, rekao je tada ministar Dačić.
Samo vazdušne puške veće razorne moći su podložne zakonskoj kontroli. Kupovinu vazdušnih puški kategorije „C“ neophodno je prijaviti policiji koja, na osnovu toga, zahteva da izabrani lekar prati evenutalne promene zdravstvenog stanja vlasnika naoružanja, koje bi mogle da predstavljaju opasnost po druge. Zakon bi takvu oštriju kontrolu trebalo da uvede za sve vlasnike sportskog naoružanja, kažu stručnjaci.
„Ne ubija oružje nego čovek, ne nanosi povrede oružje nego čovek, moramo videti ko su ti ljudi koji poseduju to oružje i ja smatram da treba i poštriti zakonske sankcije prema onima koji nesavesno drže to oružje i naravno upotrebljavaju ga na nedozvoljen način“, ocenjuje Barović za Insajder.
Društvo u kojem se, umesto glasne osude i krivične odgovornosti, nasilje „normalizuje“ i na njega se pristaje; za tako nešto se odloženo plaća visoku cenu. To je međutim fenomen koji traje veoma dugo.
„Normalizacija nasilja nije počela danas, nije počela pre pet godina. Normalizacija nasilja je kod nas počela 90-ih godina, nažalost. I mi sad imamo čitavu jednu generaciju koja je rođena, koja je odrasla uz taj nasilni narativ koji se provlači kroz pop kulturu, kažemo pop - folk kulturu, gde imamo ustvari sada njihovu decu na koju su oni preneli svoje uverenja“, objašnjava za Insajder Ana Vlajković, psihološkinja i psihoterapeutkinja.
Državne institucije odgovorne su za zaštitu bezbednosti građana. Od izvršne vlasti koja zakone predlaže, preko zakonodavne koja ih usvaja, do policije koja traga za onima koji ugrožavaju bezbednost građana i na kraju pravosuđa koje za tako nešto treba da ih kazni. U situacijama u kojima ta zaštita izostane, građani sa pravom strahuju za svoju bezbednost.
Novinarka Insajdera Radoslavka Žigić