Spremo (Jukom) za Marker o slučaju Banjska: Srpsko tužilaštvo ne priznaje prištinsku optužnicu, ali preko Euleksa traži dokaze
Prošlo je godinu dana od slučaja Banjska, ali nema odgovora ni na jedno, a pre svega na ključno pitanje - zašto se taj napad uopšte dogodio. Specijalno tužilaštvo Kosova je podiglo optužnicu protiv Milana Radoičića i 44 osobe, dok je u Beogradu istraga još u toku. Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) rekla je u emisiji „Marker“ na Insajder televiziji da je zanimljivo da naše tužilaštvo kaže da ne priznaje kosovsku optužnicu, ali istovremeno preko Euleksa traži dokaze koji su izvedeni.
Spremo je kazala da je „pitanje od milion dolara“ ko je zaista nadležan da vodi ovaj postupak ako se sve desilo na Kosovu, ali je okrivljeni sada na teritoriji Srbije.
„U suštini, u zavisnosti iz kog ugla se gleda, svako ima osnova da kaže da je slučaj u njihovoj nadležnosti. S jedne strane, Priština logično želi da vodi ovaj postupak budući da se ceo incident desio na teritoriji Kosova, a sa druge strane Srbija smatra Kosovo delom svoje teritorije i, naravno, u skladu sa tim smatra da je nadležnost na srpskom pravosuđu da procesuira i ovaj slučaj. Ono što je ovde zanimljivo jeste zašto je Više javno tužilaštvo u Beogradu nadležno. Jer, ukoliko posmatramo važeći Zakon o sedištima sudova i tužilaštava i nadležnostima, logično bi bilo da je to Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici“, ukazala je Spremo.
Međutim, pravni sistem na severu KiM je od pre nekoliko godina deo kosovskog sistema, ali u međuvremenu kod nas, objašnjava Spremo, nije donet poseban zakon koji se odnosi na sedišta sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova, niti se desilo nešto drugo u našem pravnom okviru što bi definisalo stvarno stanje stvari, a to je da više nema sudova i tužilaštava iz pravosudnog sistema Srbije na teritoriji Kosova.
Razdvajanje postupka ili suđenje u odsustvu
Suđenje po optužnici prištinskog tužilaštva protiv 45 osoba je odloženo, jer niti su trojica optuženih na optuženičkoj klupi videli optužnice, niti se zna da li je prema zakonu moguće suđenje u odsustvu optuženima koji su nedostupni tamošnjem pravosuđu - a njih je 42. Nastavak je zakazan za 9. oktobar i do tada bi Vrhovni sud Kosova trebalo da da svoje mišljenje o suđenju u odsustvu okrivljenima, među kojima je bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj.
Spremo objašnjava da jedna od opcija koja postoji u kosovskom pravosuđu jeste da se razdvoje postupci, pa da se trojici optuženih, koje kosovsko pravosuđe ima u pritvoru, sudi odvojeno od 42 osobe koje nisu dostupne prištinskim organima.
Ona je ukazala da, s druge strane, javnost ne zna koliko ljudi obuhvata istraga koju vodi srpsko tužilaštvo, jer se govori o „nekoliko lica“, pa nije poznato ko je još na listi osim Milana Radoičića i da li se taj broj poklapa s 45 optuženih u Prištini.
„Ono što je meni zanimljivo u ovom slučaju jeste da Više javno tužilaštvo kaže da ne priznaje optužnicu koja je podignuta na Kosovu, ali istovremeno preko Euleksa traži dokaze koji su izvedeni“, kazala je sagovornica „Markera“.
Srbija ne može nikog da izruči Kosovu
Iako je Evropski parlament pozvao Srbiju da Prištini izruči organizatore i učesnike sukoba u Banjskoj, to u ovom trenutku nije moguće, jer srpski Ustav definiše Kosovo kao deo naše države.
„To nije moguće u trenutnom pravnom okviru. Ne može Srbija izručiti svoje državljane unutar svoje teritorije i to se uopšte ne bi zvalo izručenje. A ukoliko posmatramo da je to izručenje u drugu državu - ne postoji bilateralni sporazum za ove stvari između Srbije i Kosova, niti može u ovom trenutnom pravnom sistemu da postoji“, kaže Spremo.
Ona je ocenila i da nije stroga ocena ako se kaže da je uža Srbija utočište za one koji se sumnjiče za krivična dela na Kosovu i odbrnuto, jer trenutno, kako kaže, ne postoji nikakva komunikacija i saradnja između pravosudnih sistema na Kosovu i u Srbiji.
„Postoji ta neka vrsta posredništva EU kada su u pitanju međunarodna pravna pomoć, ali ona ne funkcioniše već duže vreme, iako sad vidimo da se, upravo po tom mehanizmu, traže informacije o ovom postupku (Banjska). Nije ovde samo pitanje da li će se rešiti ovaj slučaj. Cela krivična materija koja se tiče ljudi koji iz Srbije odu na Kosovo - represivni aparat Srbije ne može da privede te ljude na sud ili na izvršenje kazne, čak iako je presuđeno“, rekla je Jovana Spremo.
Navela je da postoji niz slučajeva u sudovima u Srbiji - a pre svega u Leskovcu - gde treba da se izvrši kazna, ali da oni mogu da dođu do tih ljudi samo ukoliko pređu administrativnu liniju i uđu u Srbiju.
Podsetimo, kosovsko tužilaštvo optuženima u slučaju Banjska na teret stavlja izvršenje terorističkog dela, teška dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma i pranje novca.
U sukobu između grupe Srba i Kosovske policije u Banjskoj u opštini Zvečan na severu KiM 24. septembra 2023. stradale su četiri osobe – trojica Srba i jedan albanski policajac.
Izvor: Insajder