Srbija između neutralnosti i Istoka i Zapada (VIDEO)
Globalizacija posle pada Berlinskog zida i ekonomsko i kulturološko povezivanje kapitalističkih i komunističkih društava, činilo se da je odvelo u istoriju blokovske podele. Međutim, 35 godina kasnije - a posle početka rata u Ukrajini - planeta je ponovo podeljena. Posle niza ratova devedesetih i NATO bombardovanja, Srbija je proglasila vojnu neutralnost, odlučila se za evropski put, ali je zadržala mogućnost da intenzivno sarađuje i sa Istokom. Zbog takozvanog sedenja na dve stolice, Srbija je - posebno posle početka rata u Ukrajini - pod pritiskom da se odluči na koju će stranu. Srbija se još nije izjasnila, a razloga je više nespremnost političara da donose nepopularne odluke, emocije građana koji pamte 78 dana bombardovanja, ali i otvorena pitanja u kojima Srbija svoje interese brani podrškom sa Istoka.
Prva asocijacija na vojnu neutralnost jeste Švajcarska, koja duže od vek i po nije ratovala. Međutim, koncept stalne neutralnosti - kakav uživa ta centralnoevropska zemlja, smatraju stručnjaci, je zastareo, pa se i Švajcarska danas svrstava na neku stranu. Srbija se posle demokratskih promena 2000. predstavlja kao vojno neutralna zemlja.
"U našem kontekstu znači da postoji odluka da nećemo podneti aplikaciju za NATO, samo to i ništa više. Mi ne možemo da govorimo o neutralnosti koju nam niko nije priznao. Jedino je NATO u Individualnom akcionom planu partnerstva, dokumentu koji smo potpisali konstatovao da Srbija ne želi da se učlani u NATO. To praktično sem našeg stava da se nećemo učlaniti u NATO nema neki drugi sadržaj", izjavio je za Marker Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti.
Srbija je 2015. godine potpisala IPAP, odnosno Individualni akcioni plan partnerstva koji predstavlja najintenzivniji oblik bilateralne saradnje NATO-a sa zemljama koje nisu članice tog saveza. Stav Srbije da se neće priključiti Alijansi poklapa se sa mišljenjem javnog mnjenja. Istraživanja pokazuju da je više od 80 odsto građana protiv članstva, a razlog je sećanje na 78 dana bombardovanja.
"To je nepremostiv problem zato što je često tema u javnosti na način na koji se interpretira jer ako pogledamo neke ankete sa početka dvehiljaditih godina, neposredno posle tih događaja, podrška za članstvo u NATO je bilo mnogo veća nego što je danas01:25 + 00:13 Ako se govori o vojnom planu, može da se kaže da većina građana podržava neutralnost, načelno gledano. U tom smislu smatraju da je najbolja pozicija neopredeljivanje u kontekstu vojnih saveza", izjavio je za Marker Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put".
Jedan aspekt neutralnosti jeste vojni, a drugi politički. Državni vrh je više puta naglašavao - Srbija politički ne može da bude neutralna jer je na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
"Ona je više od međunarodne organizacije, ali je manje od konfederacije i nekakve naddržave. Činjenica je da EU ima svoje posebno pravo, svoju spoljnu i bezbednosnu politiku koju treba da slede sve njene članice, samim tim ako želimo da se priključimo jednom takvom klubu država onda samim tim ne možemo da govorimo o političkoj neutralnosti", rekao je Dragišić.
Dok u teoriji tako stoje stvari - u praksi je drugačije. Srbija ima razvijene odnose i sa Rusijom i Kinom, na šta se sa podozrenjem gleda na Zapadu. Od takvih odnosa Srbija ima koristi - pre svega u očuvanju svojih interesa na Kosovu i Metohiji jer Rusija i Kina imaju pravo veta u Ujedinjenim nacijama. S druge strane, geografska pozicija i ekonomski odnosi su, pre svega, vezani za Zapad - više od 80 odsto trgovinske razmene Srbija obavlja sa Evropskom unijom.
"Danas ako pogledamo naše okruženje, naš ne samo geopolitički položaj već i ekonomiju - s kim najviše sarađujemo i odakle dolazi najviše investicija - sasvim je jasno da je Srbija evropska država koja je na putu ka Evropskoj uniji", kazao je Dragišić.
"Srbija je praktično tačka u NATO moru, okružena je državama članicama EU i NATO, što je savez država koji ima blizu milijardu ljudi. Ukoliko ne postoji jasno definisan tranzit preko teritorija država NATO i EU, Srbija ne može da obavlja trgovinu sa ostalim akterima. U krajnjoj liniji ne može ni u bezbednosnom smislu da se naoružava, recimo, delovima za ruske migove i ostalom opremom sovjetskog porekla ukoliko ne postoji tranzit tih delova preko teritorije EU i NATO", naveo je Milić.
Deo oružja i vojne mehanizacije Srbija kupuje na istoku ali, na terenu, preovladava vojna saradnja sa zapadnim zemljama. Iako je Srbija posle početka rata u Ukrajini uvela moratorijum na vojne vežbe i sa istočnim i sa zapadnim zemljama, od 14. juna do 27. juna u bazi Jug kod Bujanovca, održana je vojna vežba Platinasti vuk 23, u kojoj je učestvovalo osam NATO država.
Izvor: Insajder