Srbija na putu da usvoji jedan od najstrožih zakona u Evropi: Pretnja po pravnu sigurnost i ljudska prava ili put za borbu protiv kriminala

Od kada je stupio na snagu 2006. godine, Krivični zakonik menjan je deset puta. Aktuelni nacrt doneo je mnogobrojne promene, od onih manjih - kao što su usklađivanje terminologije, do uvođenja novih krivičnih dela i pooštravanja kazni.

Članica Društva sudija Srbije i Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika Marina Barbir navodi za Insajder da izmene Krivičnog zakonika nisu neuobičajene, te da su i prethodne bile obimne, ali da to ne bi trebalo da pravi problem u primeni zakona.

Sa tim se slaže i predsednik Advokatske komore Srbije Veljko Delibašić koji smatra da nisu u pitanju toliko temeljne promene da bi bilo problema u primeni.

"Taj Zakonik će primenjivati ljudi koji su apsolutno stručni i pripremljeni za primenu i Krivičnog zakonika i pratećih zakona, pre svega Zakonika o krivičnom postupku, tako da tu neće doći ni do kakvih problema“, rekao je Delibašić za Insajder.

Sa druge strane, predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić česte izmene smatra problematičnim.

"To nam je deseta po redu izmena Krivičnog zakonika, spremana tri godine. Imajući u vidu da se Krivični zakonik primenjuje 18 godina, to ukazuje da država, skoro svake druge  godine, vrši korenite izmene u sistemskom zakonu. To kreira pravnu nesigurnost i poteškoće u funkcionisanju državnih organa zaduženih za krivični progon. Sporna je netransparentnost rada Radne grupe i odsustvo komuniciranja sa stručnom javnošću“, ocenjuje za Insajder Komlen Nikolić.

Jednomesečna javna rasprava za tri akta 

Javna rasprava o izmenama Krivičnog zakonika, kako je odredilo Ministarstvo pravde, traje od 1. oktobra do 1. novembra. Istovremeno je u toku javna rasprava o Nacrtu izmena Zakona o krivičnom postupku i Nacrtu o Pravosudnoj akademiji. 

Prema obaveštenju na sajtu Ministarstva, komentare i sugestije za čak dva ključna akta struka treba da da na ukupno četiri okrugla stola. 

Predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić smatra da je to "neprihvatljivo“, jer je vremenski rok kratak.

Radna grupa Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za Poglavlje 23 pozvala Ministarstvo da rok produži do kraja godine.
"Trajanje javne rasprave u minimalnom zakonskom roku, o dva zakona od sistemskog značaja za funkcionisanje pravosuđa i osnovna ljudska prava, nije srazmerno obimu i značaju predloženih izmena. Posebno ističemo da su oba nacrta od strane radnih grupa pripremana duže od tri godine, a da su stručna i šira javnost dobile priliku da tekst razmatraju samo mesec dana, i to paralelno uz tri dodatna pravosudna zakona koji se tiču položaja sudija, javnog tužilaštva i Pravosudne akademije”, saopšteno je.

"Izmena velikog broja odrebi Krivičnog zakonika dešava se istovremeno sa opsežnom izmenom Zakonika o krivičnom postupku. Stiče se utisak da nije postojala saradnja između dve radne grupe. Dužina javne rasprave, od mesec dana,  za dva sistemska zakona iz oblasti krivičnog pravosuđa nije prihvatljiva, jer nije moguće u tako kratkom roku sagledati kakvi sve problemi mogu da se jave u praksi“, smatra Komlen Nikolić.

Da je period za javnu raspravu kratak slaže se i članica Društva sudija Srbije i Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika Marina Barbir.

"Četiri su predstavljanja i za Krivični zakonik i za Zakon o krivičnom postupuku - i to jedan dan za oba zakona, a obimne su izmene. To je u suštini jedno prepodne par sati, to je nedovoljno“, smatra Barbir za Insajder. 

Događaji u društvu - razlog za izmene

U obrazloženju Nacrta izmena Krivčnog zakonika navodi se da su prilikom izrade teksta u obzir uzete inicijative struke, državnih organa, međunarodnih organizacija, kao i predstavnika onih koji obavljaju posao od javnog značaja, te da su te inicijative "često bile podstaknute društvenim događajima“. Takođe, kako se navodi, urađena je i analiza efektivnosti krivično - pravnog sistema.

Da su društveni događaji uticali na izmene, smatra i predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić, međutim, navodi da predloge struke i civilnog društva resorno ministarstvo nije uzelo u obzir.

"Na izmeni se radilo tri godine, a stiče se utisak da Radna grupa nije uzela u obzir brojne predloge za izmenu KZ koje su bile prosleđene Ministarstvu pravde od strane brojnih organizacija civilnog društva, a i samih pravosudnih organa. Brojne izmene deluju situaciono i očigledno su uslovljene događajima koji su se desili u prethodnom periodu. To nikad nije dobar razlog za izmenu Krivičnog zakonika. Pre izmene treba da usledi kompleksna analiza“, objašnjava Komlen Nikolić. 

Da li oštrije kazne smanjuju broj krivičnih dela?

Iako se u obrazloženju Nacrta navodi da je cilj izmena "obezbeđivanje veće efikasnosti u sprečavanju i kažnjavanju najtežih krivičnih dela“, ali i jačanje zaštite prava građana i javnog interesa, sagovornici Insajdera saglasni su da oštrije kazne nikada zaista nisu dovele do sprečavanja krivičnih dela.

"Advokatska komora Srbije se priklanja stručnoj i naučnoj javnosti koje su apsolutno saglasne da se visokim propisanim sankcijama ne rešavaju problemi u društvu. U tom kontekstu je i zamerka Advokatske komore što su neka krivična dela izjednačena sa najtežim krivičnim delima, što stručno nije prihvatljivo“, kaže za Insajder predsednik Advokatske komore Srbije Veljko Delibašić.

Dodaje da su izmenama "neka relativno lakša krivična dela izjednačena sa najtežim krivičnim delima, poput genocida i ratnih zločina“ a to, kako kaže, nije u skladu sa naukom i strukom. 

"I u ovom trenutku je trenutno važeći Krivični zakonik jedan od najstrožih zakona u Evropi. Tako da se još većim propisivanjem sankcija nijedan problem neće rešiti. Tim pre što se izvršioci krivičnih dela ne boje zaprećene kazne, već se boje da će biti otkriveni i procesuirani“, navodi Delibašić. 

Predsednica Udruženja tužilaca smatra da najava pooštravanja kazni predstavlja “klasičan primer penalnog populizma“. 

"Jedino što može da utiče na opadanje izvršenja krivičnih dela je izvesnost kažnjavanja, što znači da samo brzo otkrivanje i efikasno okončan krivični postupak može da pošalje poruku izvršiocima krivičnih dela“, kaže Lidija Komlen Nikolić.

Članica Društva sudija Srbije i Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika Marina Barbir dodaje da izvršilac krivičnog dela mora da bude siguran u to da će u roku od godinu dana, kako kaže, biti u zatvoru, te da postupak mora da bude brz i efikasan. 

"Sa ovako zaprećenim kaznama, koje zahtevaju i drugačiju nadležnost suda i komplikovanije suđenje, to se neće dogoditi. Glomazniji je postupak“, ocenjuje Barbir za Insajder. 

Šta se menja?

Kada je reč o strožim kaznama - izmene Zakona predviđaju doživotni zatvor za dela silovanje, obljuba sa detetom, obljuba nad nemoćnim licem. Veća kazna zatvora predviđena je i za krivično delo nasilje u porodici.

Kako se navodi u Nacrtu, inicijativu za pooštravanje kaznene politike za silovanje i nasilje u porodici Vladi je podneo predsednik Srbije, a cilj je da se žrtve ohrabre da "bez straha” prijave slučaj, kao i da se pošalje "jasna poruka“ da će država najoštrije reagovati. 

Trenutne kazne za silovanje, obljubu deteta i obljubu nemoćnog lica su od pet do 12 godina zatvora.

Zbog međusobnog usklađivanja, kazna doživotnog zatvora moguća je i za krivično delo ubistvo, za koje je u aktuelnom Zakonu propisana kazna zatvora od pet do 15 godina. 

Krivični zakonik, koji je sada na snazi, previđa doživotne kazne za dela poput genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina protiv civilnog stanovništva, ratnih zločina protiv ratnih zarobljenika, ubistva predstavnika najviših državnih organa, udruživanje radi vršenja krivičnih dela...

Za krivično delo nasilje u porodici propisana je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, dok je trenutna kazna od tri meseca do tri godine.

Vrednost javnih nabavki više od pet miliona

Predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić kao spornu stavku izdvaja izmenu dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, kojom se propisuje da procenjena vrednost javne nabavke prelazi pet miliona dinara.

"Naime, tužilaštvo se neće baviti problematičnim javnim nabavkama čija vrednost ne prelazi pet miliona dinara. To znači da, ukoliko budu usvojene izmene, u krivičnim postupcima koji su u toku, za krivično delo iz čl. 228 KZ kod kojih je iznos javne nabavke, koja je predmet krivičnog postupka, ispod pet miliona dinara, biće obustavljeni“, ističe Komlen Nikolić.

“Odavanje tajnih podataka”

Iz Krivičnog zakonika brišu se dela odavanje državne tajne, odavanje vojne tajne i odavanje službene tajne. Umesto njih uvodi se delo koje ih sveukupno obuhvata – odavanje tajnih podataka.

Time je, kako piše u Nacrtu izmena Krivičnog zakonika, izvršeno usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka, a dodaje se da izmene nisu mogle da budu izvršene ranije “zbog većeg broja započetih krivičnih postupaka“.

Brisanje dela “iznuđivanje iskaza”

Takođe je obrisano i delo iznuđivanje iskaza, a kao razlog se navodi to da se podudaraju „osnovni oblici“ tog dela i dela “mučenje i zlostavljanje”, odnosno da oba dela podrazumevaju slične radnje i učešće službenih lica, što dovodi do „neujednačene prakse javnih tužilaštava i sudova u kvalifikaciji krivičnog dela i odmeravanju kazni.“

„Iz obrazloženja zakonodavca proizilazi stav države da je ovo krivično delo već obuhvaćeno krivičnim delom ‘zlostavljanje i mučenje’. Ja ne bih mogla da se složim sa navedenim stavom. Vidim mogućnost zloupotrebe u jezičkom tumačenju radnje izvršenja iz krivičnog dela ‘iznuđivanje iskaza’ i pojma zlostavljanja i mučenja“, navodi za Insajder predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić.

Objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela

Najveća polemika vodi se oko uvođenja novog dela “objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela.” Za ovo delo predviđena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine, za onoga ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela.

Predviđena je i kazna zatvora za onog ko omogućava pristup materijalu, ali i za onoga ko svesno tome pristupa. U pitanju je, kako se navodi u Nacrtu izmena Krivičnog zakonika, svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.       

To delo se pominje se u predlogu Radne grupe za bezbednost dece na Internetu, oformljenoj posle masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. maja 2023. godine. U Odluci o formiranju, zadatak Radne grupe je bio da “razmotri uvođenje mere zabrane pristupa sajtovima (dark net i slično) koji sadrže savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje.”  Član Radne grupe Igor Jurić rekao je tada za Insajder da je nemoguće ukinuti dark net, jer takav vid zabrane, kako kaže, može da dovede do toga da se „ukida pravo i za slobodno novinarstvo ili za drugo.“ Predlog koji je tada predat Vladi je da se u Krivični zakonik uvedu dela objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela, kao i da se kazni zatvorom lice koje odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora. To delo je takođe novina koja se nalazi u Nacrtu KZ.

Nepreciznost tog krivičnog dela izaziva trenutnu polemiku u javnosti, jer postoji strah da bi moglo da se zloupotrebi na više načina, a najčešći primer je rad aktivista i pozivi na proteste.

Predsednica Udruženja tužilaca Lidija Komlen Nikolić smatra da je uvođenje tog krivičnog dela "ozbiljan rizik“. 

"Član je neprecizan i preširoko postavljen. Uspostavlja mogućnost masovnog nadzora, koji je sam po sebi sporan. Po kom osnovu i ko će da prati upotrebu informacionih tehnologija i ‘'na drugi način’', ukoliko se ima u vidu da Zakonik o krivičnom postupku precizno definiše u pogledu kojih krivičnih dela može da se vrši nadziranje sadržaja kome pristupate. Na temu spornosti uvođenja ovog krivičnog dela mogao bi da se napiše naučni rad“, navodi Komlen Nikolić.

Sa druge strane, predsednik Advokatske komore Srbije Veljko Delibašić smatra da svaki zakon može da bude zloupotrebljen.

"Ne očekujem da će biti problema sa bilo kojim krivičnim delom, tim pre što imam poverenje i u tužilaštvo, i u sudstvo da će oni savesno raditi svoj posao, tako da ne očekujem zloupotrebe te vrste“, kaže Delibašić. 

Reagovala je i ministarka pravde Maja Popović koja je kritike ocenila kao pogrešne i zlonamerne i navela da se radi o, kako kaže, svesnoj manipulaciji i politikanstvu koji imaju za cilj obmanjivanje građana. 

Bolja kontrola oružja

Još jedna novina u Nacrtu izmena Krivičnog zakonposle dva prošlogodišnja masakra jeste uvođenje tri posebna krivična dela kao što su “obučavanje maloletnog lica za upotrebu vatrenog oružja”, “nesavesno držanje vatrenog oružja” i “nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog oružja i hladnog oružja na javnom mestu.”

Delom “obučavanje maloletnog lica za upotrebu vatrenog oružja” krivično su odgovorna lica koja obučavaju maloletnike da koriste vatreno oružje, kao i odgovorno lice streljačke organizacije ili strelišta koje dozvoli pristup maloletniku.

“Nesavesno držanje vatrenog oružja” odnosi se na lica koja imaju dozvolu za oružje, ali zbog nesavesnog držanja drugo lice dođe u posed i tim oružjem izvrši krivično delo. Predviđena kazna je od šest meseci do pet godina zatvora.

Ukoliko, međutim, korišćenjem tog oružja dođe do teške telesne povrede ili smrti, vlasnik će biti kažnjen zatvorom od dve do 12 godina.       

Novčana ili kazna zatvora do dve godine predviđena je za lice koje na javnom mestu nosi onesposobljeno vatreno oružje, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak, kao i hladno oružje.

Napad na prosvetne i zdravstvene radnike - krivično delo

Nacrt predviđa i još dva nova dela kojima bi se zaštitili prosvetni i zdravstveni radnici. Zbog toga je propisano krivično delo “napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi”, kao i “napad na lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi.”

Za one koji napadnu zaposlenog u prosveti ili zdravstvenoj ustanovi ili člana njegove porodice predviđa se kazna zatvora od tri meseca do tri godine.

Uvođenje tog krivičnog dela bio je zahtev prosvetnih sindikata koji su tražili da predložene izmene budu usvojene u Skupštini po hitnom postupku. Oni smatraju da će to popraviti bezbednost prosvetnih radnika u školama. Prošle godine je bilo više fizičkih napada na nastavnike, a u incidentima su učestvovali i roditelji i učenici.

Novinarka: Ana Đurić