Srbija na putu ka nuklearnoj energiji: Moratorijum na snazi, debata u toku

Sve češće od zvaničnika čujemo da je Srbiji neophodna nuklearna energija a danas je potpisan dokument koji potvrđuje da se ide u tom pravcu iako je u Srbiji i dalje na snazi moratorijum na korišćenje ove vrste energije koji je donet 1989. godine, nakon incidenta u nuklearki u Černobilju."Uvođenje nuklearne energije dugoročan je projekat, a sreća za Srbiju je da ne moramo odluku doneti danas", kaže za Insajder Nikola Rajaković, penzionisani profesor Elektrotehničkog fakulteta i predsednik Saveza energetičara Srbije.

Nuklearna elektrana. Foto: Unsplash/Lukáš Lehotský

Danas je saopšteno da je potpisan Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji između pet ministarstava i 20 naučno-akademskih institucija i instituta.

Premijer Miloš Vučević ističe da se ovim ispravlja greška učinjena osamdesetih godina prošlog veka, kada je država zabranila proizvodnju nuklearne energije.

"Niko nema dilemu da će pitanje električne energije biti dominantno i strateško, kao i da će ulaganje u ovu oblast biti pitanje suvereniteta i samostalnosti jedne države", rekao je Vučević.

Sagovornik Insajdera kaže da to što je potpisano ništa ne znači.

"Memorandum nije ugovor i sreća je što imamo vremena da vidimo u kom će se pravcu sve to dalje razvijati“, ističe Rajaković.

Navodi da stvari nisu jednostavne i konstatuje da je pitanje energetike da li Srbiji treba nuklearna elektrana. 

 "Da li moramo ići u smeru nuklearne energije ili ne, u ovom trenutku mi to ne znamo kao što ne znamo ni da li je dobro ili ne. Šta ako na red stigne fuzija ili vodonične tehnologije, a ima nagoveštaja da će se to desiti“, konstatuje Rajaković.

Smatra da je sve to na "dugom štapu“ i da ćemo o tome više znati tek možda 2035. godine.

Da se radi o dugoročnom projektu, izjavila je i u martu ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović kada je rekla da se govori o 2039, 2040. godini ako bi sada počeli da radimo na uvođenju nuklearne energije.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, foto: Srđan Ilić


Danas, kao jedna od potpisnica Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije pojašnjava da će time omogućiti okupljanje stručnih kadrova iz zemlje i inostranstva koji će raditi na ispitivanju mogućnosti za uspostavljanje programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji.

"Potpisivanjem Memoranduma želeli smo da povežemo ministarstva, naše akademske i naučne institucije, da im damo 'vetar u leđa' kako bismo bili u stanju da uopšte razmatramo korišćenje nuklearne energije u našoj zemlji. Tema snabdevanja energijom je pitanje i energetske i nacionalne bezbednosti i zato je važno da na stručan i posvećen način razmotrimo sve činjenice i da ne preskočimo nijednu stepenicu na tom putu, jer nemamo prostora za greške“, rekla je Đedović Handanović na panelu “Nuklearna energija od prošlosti do budućnosti“, kojim je otpočela javna debata o mogućnostima za korišćenje nuklearne energije u Srbiji.

Ona je dodala da izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.

 "To su neophodni preduslovi za donošenje informisanih odluka u budućnosti, zajedno sa razvojem obrazovnih i naučnih programa, jačanja kapaciteta u našim institutima i stvaranjem regulatornog i institucionalnog okvira“, rekla je ministarka.

Korišćenje nuklearne energije predviđeno i jednim od scenarija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i novom Strategijom razvoja energetike, gde se  razmatra uvođenje nuklearnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije posle 2040. 

"I kroz izradu strateških dokumenata pokazali smo da smo svesni neophodnosti da sagledamo i mogućnost korišćenja nuklearne energije da bismo zadovoljili naše potrebe za energijom u uslovima kad postepeno izlazimo iz fosilnih goriva“, dodala je ministarka.

Podsetila je da je u Srbiji od 1989. na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju 1986. 

"Međutim odredbe tog zakona ne odnose se na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, obrazovanje kadrova. Regulatorni uslovi su samo jedan od elemenata, postoji niz drugih koraka koje treba da sprovedemo da bismo mogli da donesemo informisanu odluku o nuklearnoj energiji. Struka je rekla da imamo temelj koji treba da razvijamo, pre svega u smislu razvoja stručnog znanja. Postoje smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o koracima i uslovima koje treba ispuniti, a imamo i potpisane sporazume i sa kompanijama koje su nosioci znanja i tehnologija u oblasti nuklearne energije. To je važno pre svega za razvoj stručnih znanja, a ne opredeljuje nas unapred za određenog partnera ili tehnologiju“, navela je ministarka.

 Kako je sve počelo

 Još početkom 2019. Srbija i Rusija su potpisale sporazum o saradnji na polju razvoja nuklearne energije u mirnodopske svrhe dok je ministar za inovacije i tehnološki razvoj bio Nenad Popović.

Tada je sa generalnim direktorom ruske državne korporacije Rosatom potpisao na međunarodnoj konferenciji "Atomekspo 2019" u Sočiju dva memoranduma o saradnji u oblasti primene nuklearne energije.

Kako je saopšteno, prvi dokument određuje pravac saradnje u oblasti pripreme i obuke stručnih kadrova, dok se drugi odnosi na pitanja transparentnosti i informisanja javnog mnjenja o upotrebi nuklearnih tehnologija u mirnodopske svrhe.

Nuklearna elektrana. Foto: Unsplash/Lukáš Lehotský


Popović je ocenio da je potpisivanjem ovih sporazuma otvorena nova perspektiva u odnosima Srbije i Rusije.

"Srbija će sada imati šansu da dobije transfer znanja od najboljih ruskih stručnjaka za nuklearne tehnologije i da zajedno s njima obnavlja i gradi srpsku naučnu bazu u toj oblasti", rekao je Popović.

On je kazao da Srbija u saradnji sa Rosatomom želi da formira najsavremeniji istraživački centar za nuklearne nauke, tehnologije i inovacije, u kojem će biti obučavani stručnjaci za nuklearne tehnologije iz celog sveta.

Međutim, do danas je sve ostalo na interesovanju, ideje nisu sprovedene u praksi.

Dve godine kasnije, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će tek biti doneta odluka da li će Srbija učestvovati u gradnji nuklearki u okolnim zemljama ili će i sama praviti modularne nuklearke, odnosno male modularne nuklarne rekatore.

"Pre šest dana sam razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i ponudio da Srbija otkupi 15 odsto u njihovoj nuklearnoj elektrani, koja će biti završena 2035. godine, i spremna je da plati dobru cenu", rekao je Vučić u Obrenovcu tokom obilaska radova na revitalizaciji bloka B1 u Termoelektrani Nikola Tesla B.

On je dodao da je razgovarao i sa doskorašnjim bugarskim premijerom Bojkom Borisovim o njihovoj nuklearki u Belenu.

Uprkos moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana, zvaničnici su počeli da zagovaraju okretanje ka nuklearnoj energiji.

Srbija je 2019. godine donela novi Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti, a poslanik Zoran Dragišić iz Srpske napredne stranke u aprilu ove godine podneo je Skupštini Srbije Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SR Jugoslaviji.

I to samo dan kasnije pošto je srpski predsednik posetio Francusku gde je jedna od glavnih tema bila saradnja u energetici i to posebno u oblasti nuklearne energije.

Svoju nameru Dragišić je pravdao time da je zakon nasleđen od SFRJ i da "vezuje ruke Srbiji  u razvoju nuklearne energije, koja je najveći hit u energetici trenutno", kao i naučno-istraživački rad na tu temu.

"Očekujem da će već na prvoj sednici, nakon izbora Vlade, ovaj predlog da bude tačka dnevnog reda na Skupštini. Očekujem da poslanička grupa "Aleksandar Vučić-Srbija ne sme da stane" stane iza predloga, ali i veliki broj drugih poslanika, jer ovo nije politička, već strateška tema“, rekao je Dragišić. 

Važno je napomenuti da se Srbija obavezala da će do 2050. izbaciti ugalj iz upotrebe i to potpisivanjem Deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan u novembru 2020. godine. Takođe, cilj da se do 2030. drastično smanji zagađenje vazduha. 

Srbija nije jedina zemlja koja razmišlja u pravcu nuklearne energije. Tu su još i Poljska sa planom da do 2030. izgradi 24 modularna nuklearna reaktora dok Češka ima ideju da gradi četiri umesto prvobitno planiranog jednog. U kom pravcu će ići Slovenija odlučiće građani na referendumu. 

Izvor: Insajder