Insajder debata: Srbija posle Đinđića - bez vizije, institucija i građana, napredak samo u ekonomiji (VIDEO)

"Srbija je nazadovala u vrednostima, ali u ekonomskom pogledu ne mogu da imam negativan sud u meri u kojoj to ima Zoran (Živković). Jedino što mi budi malo sumnju u viziju šta bi bilo da Zoran Đinđić nije ubijen je svest koju sada imam o tome koliko je srpska privreda tada bila u mnogo težoj situaciji nego što smo mi toga bili svesni“, kaže Udovički naglašavajući da su otpori okvirima koje je Đinđićeva Vlada postavljala bili izuzetno jaki. 

Ona je, kao ministarka koja je sarađivala sa dvojicom premijera – i Đinđićem i Vučićem - navela da kao glavnu razliku među njima danas vidi energiju Đinđića koji je u radu tražio "disciplinu i posvećenost“, dok Vučić kao premijer nije delio pozitivan odnos prema postignućima kroz zajednički rad i, kako je rekla, postojalo je "to neko ’uterivanje straha’“.

"Dok je u prethodnim vladama problem bio da u različitim strankama dođe do nekih konflikata, ovde su se sukobljavali ljudi iz iste ekipe, a sve iz straha da ne budu oni nešto krivi, nego da to bude neko drugi. Ja sam iznenađena i koliko smo daleko stigli posebno takvim pristupom. Najbolji primer posledica takvog odnosa je ono što se desilo sa EPS-om. Tamo je neko narušio ceo jedan sistem koji nije bio narušen ni za vreme devedesetih – od straha da ne postigne ili da kaže da ne može da postigne određene rezultate u iskopavanju uglja (...) Minimum milijardu i po evra nas košta to što je nekoga bio strah, ili nije verovao da treba pitati stručnjake, a ne partijske drugove, da li treba ili ne treba da se kopa, da se priprema teren, pa tek onda kopa ugalj“, navela je Udovički kao ilustraciju.

"Nama danas fali vizija, strategija. Mi nemamo društvo, nemamo građane. Danas imamo sledbenike i podanike. I tako će biti još dužeg vremena, jer tako je na žalost i na delu opozicije“, smatra Ljiljana Lučić, nekadašnja potpredsednica Demokratske stranke. Političku pozadinu ubistva premijera objašnjava kroz primer "najmračnijeg dela države“.

"Postoje ti delovi te, kako se danas zove – duboke države – delovi službi bezbednosti, krupnog kapitala, kriminala, to je bio milje u kojem je to (ubistvo premijera) moralo da se desi. Najčešće se traži ko je nalogodavac. Pa taj ništa nije morao da radi, samo da vrti palčeve i da omogući da svi ti – i delovi službe i kriminalne grupacije lako obave taj posao puštajući i podmećući razne priče u medijima, etiketirajući Zorana (Đinđića) kao kriminalca i izdajnika. Nije to bilo teško uraditi“, kaže ona.

Zoran Živković je kategoričan da obračun sa neistomišljenicima nije bio rešenje, onako kako je 6. oktobar zamišljen, već kaže da je propuštena prilika za Zakon o lustraciji, ali i ispitivanje porekla imovine, čiji je predmet istrage bio samo on, kako kaže, dva puta.

"Mi imamo danas tri i po puta jače institucije, ali samo u jednom delu . Primer – kada sam prestao da budem gradonačelnik Niša 2000. godine, 813 ljudi je radilo u gradskoj upravi. Niš je od tada manji za 5-6 hiljada stanovnika, a u upravi radi 2.800 ljudi. Kad smo izlazili iz Vlade slično – zaposleno je desetine, a bojim se i stotine hiljada klimača glavom. To je bacanje para i kupovina ljudi koji će sutra da kradu na izborima“, kaže Živković. On budućnost vidi u Srbiji koja će nastaviti put petog oktobra – „kada dođe vlast koja će reći da nastavlja put koji je postavio Đinđić“ čiji je glavni cilj EU.

Osvrćući se i na to da u Beogradu ni danas nema spomenika ubijenom premijeru, Ljiljana Lučić je, kao njegov prijatelj rekla da veruje da bi Đinđić "spomenik“ video u rezultatima rada Fondacije koja nosi njegovo ime – svih ovih godina preko hiljadu mladih ljudi iz regiona je bilo na praksi u velikim kompanijama, učestvuje se u regionalnim konferencijama.

 "To je nasleđe koje bi njemu bilo najdraže, da mladi svet pokušava da odgovori na izazove modernog vremena“, rekla je.

Izvor: Insajder