"Srbija protiv nasilja" - propuštena prilika ili korak ka smeni vlasti? Analitičari kažu: Dobro je što se opozicija ujedinila

Koalicioni dokument su potpisali predstavnici Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke, Narodnog pokreta Srbije, Ekološkog ustanka, Zeleno - levog fronta, Srbije centra (SRCE), Zajedno, Građanske demokratske partije, Rumunske partije i pokreta Novo lice Srbije.

"Deluje mnogo bolje to što su se ujedinili, nego da nisu, i to jeste ono što su birači tražili i što rezultati raznih istraživanja pokazuju kao povoljno. Mada, problem je svakako to što sada imamo dosta međusobno podeljenih partija, ali i novonastalih, i to stvara neku lošu sliku među biračima. Možda bi bilo smislenije da su se ranije ujedinile“, ocenjuje Vučićević za Insajder.

(Ne)ispunjeni zahtevi

Ministar prosvete Branko Ružić je nekoliko dana posle masovnih ubistava podneo ostavku, što je bio jedan od zahteva organizatora protesta. Nedavno je to učinio i direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin, koji je ostavku obrazložio time što SAD i Evropska unija "traže njegovu glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji".

Tokom šestomesečnih protesta među zahtevima vlastima su isticani i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, ukidanje tabloida koji promovišu govor mržnje i nasilje, smena rukovodstva RTS-a i članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, kao i smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, ali oni nisu ispunjeni

"Umesto da pokaže razumevanje i odgovornost, vlast je pokazala da su ljudi koji protestuju i njihovi zahtevi, problem za režim", kaže Miodrag Gavrilović iz Demokratske stranke za Insajder.

Vlast je izašla u susret zahtevu opozicije kada je reč o formiranju Anketnog odbora u Skupštini Srbije koji je trebalo da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u OŠ "Vladislav Ribnikar" i selima na području Mladenovca i Smedereva. 

Međutim, njegov rad je odmah obustavljen na, kako je rečeno, molbu porodica stradalih.

"Ja bih rekla da je vlast pokazala svoj odnos prema masovnim ubistvima brutalnom obmanom roditelja dece iz 'Ribnikara' o tome kakvu bi navodno štetu mogao da napravi Anketni odbor. Jasno je ko je ovde iskoristio svoj uticaj i za koje potrebe", izjavila je Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta za Insajder.

Prema njenim rečima, opozicija je postavila jasan cilj – to su bili zahtevi protesta. 

"Može se postaviti pitanje da li je bilo realno da se ispune svi ti zahtevi. Takođe, nije lako održavati mobilizaciju građana toliko dugo, a sigurno je da je bilo i grešaka u planiranju i osmišljavanju protestnih aktivnosti", navodi Đorđević.

Ona ističe da su jedan od važnih efekata bile protestne šetnje gde su, kako kaže, političari razgovarali sa građanima u jednom "nekontrolisanom okruženju".

Ujedinjenje opozicije

Dogodilo se i približavanje opozicionih partija koje su sarađivale na organizaciji protesta čiji efekat će biti jedna izborna lista na izborima koji su traženi da bi se ispunili zahtevi protesta, kaže naša sagovornica.

"Ja sam već neko vreme iznosila stav da je potrebno da se izađe u jednoj koloni proevropskih partija. Moram da priznam da to ni za mene lično, a ni za organizaciju iz koje dolazim, Zeleno-levi front, nije idealno rešenje, jer je nama važno da bez kompromisa govorimo stvari u koje verujemo odnosno da predlažemo naše politike", naglasila je Đorđević.

Međutim, dodaje ona, istraživanja javnog mnjenja pokazala su "sinergijski efekat jedne liste proevropskih partija zbog čega su se svi približili toj ideji".

Gavrilović ističe da se 20 odsto bivših glasača Srpske napredne stranke izjasnilo da podržavaju proteste "Srbija protiv nasilja", kao i da se ujedinjenjem proevropske opozicije "stvorila jasna alternativa režimu".

"Građani Srbije su jasno stavili do znanja da žele da vide političare koji umeju da stave interese države i naroda iznad stranačkih i svojih ličnih interesa", smatra Gavrilović i ističe da je za njih najvažniji politički cilj - da promene sistem.

Teme na izborima

Profesor Vučićević ističe da ideološke teme neće previše uticati na predstojeće izbore, za razliku od ekonomskih pitanja.

Takođe, smatra da su protesti "Srbija protiv nasilja" ostavili veliki trag u javnom mnenju i da su jedna od tema koje motivišu građane da izađu na izbore 17. decembra.

"Opozicija se svakako poziva na ekonomske teme prvenstveno, ali i na proteste, jer čak i da nisu učestvovali na izborima, građani su preko medija bili dosta upućeni i sigurno je nasilje ostavilo utisak na njih", rekao je Vučićević za Insajder.

Mladi o protestima

Pitanje učešća mladih u politici postalo je aktuelnije od početka protesta. Mladi su često bili među glavnim akterima, zahtevajući promene u društvu. 

"Išao sam na proteste više puta. Povukao sam se kada sam primetio da su protesti brzo postali vikend šetnje i zahtevi nisu na pravi način upotrebljeni. Verovatno ću izaći na izbore, ali protesti neće biti moja vodilja, jer su za mene propuštena prilika", kaže student Stefan Stošić.

Njegov kolega Veljko, međutim, drugačije razmišlja.

"Nisam išao ni na jedan protest, jer je za mene Srbija stala i odala počast žrtvama. Dalja politizacija mi je bila potpuno nepotrebna. Svakako, izlazio sam na sve izbore do sada, izaći ću i sad, ali protesti nisu držali vodu svojim zahtevima da bi uticali na moj glas“, ocenjuje on.

Prvih nedelja posle dva masovna ubistva na protestima je bio veliki broj ljudi, dok je tokom letnjih meseci bilo znatno manje učesnika. Do omasovljenja protesta u septembru, kako su pojedinci iz opozicije najavljivali, ipak nije došlo. 

Na poslednjem protestu održanom u subotu, 4. novembra, saopšteno je da, do daljeg, neće biti protestnih šetnji.

Da li su građani "odustali" od protesta jer energija koja je postojala nije adekvatno vođena odnosno razočarani u deo opozicije koji je proteste organizovao, videće se, između ostalog, na izborima 17. decembra.

Izvor: Insajder