Srbija godišnje dobija najmanje 200 miliona iz evropskih fondova (VIDEO)
Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, Evropska unija je glavni partner Srbije u razvoju i reformama potrebnim za članstvo u Uniji! Iako nedavno usvojena Rezolucija o izborima u Srbiji predviđa i suspenziju finansiranja iz evropskih fondova ukoliko se, kako se navodi, pokaže da su srpske vlasti bile umešane u navodne izborne neregularnosti, o tome tek treba da odluči evropska vlada; sagovornici Markera smatraju da je malo verovatno da će do toga doći.
U odnosu na broj stanovnika, najviše evropskog novca na Zapadnom Balkanu ide Srbiji. Kada su pre deset godina počeli pregovori, pristupili smo takozvanih IPA fondovima, iz kojih godišnje dobijamo više od 200 miliona evra – pored ostalog, za puteve, mostove, škole, vrtiće, agrar….
"Srbija prima sredstva uglavnom iz IPA fondova koji su na nivou od 230 miliona evra na godišnjem nivou. To je negde oko 0,3 odsto BDP-a Srbije. Naravno, taj novac je dobrodošao i treba biti zahvalan Evropskoj uniji zato što je to dobra volja da zemlji koja nije članica obezbedi neka finansijska sredstva da bi se ubrzao naš ekonomski razvoj, ali ne treba zapravo razumevati da sredstva kao da su ona preterano značajna i važna za razvoj Srbije", izjavio je za Marker Mihailo Gajić, ekonomista.
Novac iz evropskih fondova je, nekada, uslovljen i reformama; tako su, da bi dobile više od 100 miliona evra u okviru odvojenog programa pod nazivom Sektorska budžetska podrška, srpske institucije najpre morale da se reformišu u oblastima poput javne uprave, borbe protiv korupcije i transparentnosti.
"To je mehanizam unutar koga su zaista u određenim segmentima podignuti kapaciteti javnog sektora u Srbiji, zbog toga što je sistem podrazumevao i povlačenje direktnih sredstava ali je podrazumevao i ekspertsku podršku koja je omogućavala da ti procesi idu određenom dinamikom", izjavila je za Marker Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa za Evropsku uniju.
Eventualna suspenzija pristupnih fondova, pored novca, mogla bi da ima i šire posledice, jer gotovo 60 odsto direktnih stranih investicija u Srbiju dolazi upravo iz zemalja Unije.
"To može da poveća politički rizik i onda neka preduzeća ili natera da sačeka sa svojom investicijom ili naprosto uputi da investiraju u neku drugu zemlju. Međutim, ja ne bih ni ovde preterano značajne i jake efekte na privlačenje stranih investicija u Srbiju. Možemo samo da pogledamo susednu Mađarsku koja je bila pod nekom vrstom sankcija EU zbog visoke korupcije i pronevere evropskih fondova, pa to nije smanjilo priliv stranih investicija", rekao je Gajić.
Sagovornik Markera kaže da sredstva iz predpristupnih fondova nisu presudna za ekonomiju Srbije, ali jesu jasna poruka i podrška Unije. Pristupom evropskom novcu, prihvatili smo i obaveze – a to su opsežne reforme, pre članstva.
"Tolerancija na nešto što jesu unutrašnja pitanja, ako se gleda iz te pozicije Srbije se smanjuje - u smislu da više ne možete više da koristite benefite statusa kandidata ukoliko ne budete ispunjavaju svoje obaveze", kazala je Selaković.
S obzirom na to da Rezolucija nije pravno obavezujuća i da Evropski parlament bira novi saziv u junu, sagovornica Markera procenjuje da se epilog, ako ga uopšte bude, može očekivati tek na jesen.
Izvor: Insajder