Srpska diplomatija - o uvođenju reda se govori godinama, a ne poštuje se dobra praksa u kadrovskoj politici (VIDEO)
Devedesetih godina, kada se raspadala država i, posebno, posle petooktobarskih promena, odustalo se od nekih pisanih i nepisanih pravila koja su, dok je postojala Jugoslavija, važila u diplomatiji. Tadašnji primeri dobre prakse u kardovskoj politici - pored ostalog - da su ambasadori karijerne diplomate koje, za početak, znaju jezik zemlje u koju idu, ili da mandat u stranoj zemlji, u redovnim okolnostima, traje četiri godine - zanemareni su. Zbog loše kadrovske politike, srpska diplomatija trpi decenijama.
Od Stefana Nemanje, koji je još krajem 12. veka pokazao diplomatske veštine, preko diplomatski veštog Miloša Obrenovića i "zlatnog doba" srpske diplomatije početkom 20. veka, do politike nesvrstanih koja je u drugoj polovini prošlog veka činila okosnicu diplomatije tadašnje SFRJ. Raspadom te države, Srbija je iznova morala da organizuje svoju diplomatsku službu - pokazaće se - sa mnogo manje uspeha nego što je to činila kroz istoriju.
O uvođenju reda u srpskoj diplomatiji govori se godinama. Međutim, za razliku od zemalja poput Sjedinjenih Američkih Država, čijim ambasadorima, u redovnim okolnostima, mandat striktno traje četiri godine, u srpskoj praksi to nije slučaj. Ambasadori Srbije u, na primer, Turskoj, Francuskoj, Grčkoj, Danskoj… kao i pojedini generalni konzuli, poput onih u Hamburgu i Diseldorfu, ostali su i po isteku mandata, ali je šef diplomatije nedavno izjavio da je opozvano više od 20 ambasadora kojima je mandat istekao.
"Mandat naših šefova diplomatsko-konzularnih predstavništva je četiri godine, ali mi to nismo na vreme obnavljali i sada, da bismo prekinuli tu praksu i doveli je u red - da neko ne bude po sedam godina na mestu ambasadora ili generalnog konzula, ja sam doneo odluku i to je na Vladi da svi koji su otišli 2016, 2017. i 2018. godine da im prestaje mandat", izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić za TV Pink, 30. juna.
Zakon o spoljnim poslovima poslednji put je menjan pre skoro deceniju i po, 2009. godine. Pre dve godine Nacrt zakona prošao je javnu raspravu i potom prosleđen ministarstvima i nadležnim organima na mišljenje, ali do danas nije usvojen. Tadašnji ministar spoljnih poslova Nikola Selaković tvrdio je da će te promene postaviti temelje srpske karijerne diplomatije. Danas se njegovo usvajanje, opet najavljuje.
"Moramo da donesemo novi Zakon o spoljnim poslovima i ono što je sigurno to je da će najveći broj ljudi koji će biti imenovani biti profesionalne diplomate koje su iz Ministarstva spoljnih poslova ili drugih državnih organa, naravno uz neke ugledne javne ličnosti koje ministarstva spoljnih poslova koriste u diplomatiji", rekao je tada Dačić.
Posao ambasadora je da predstavlja državu u svetu i gradi bolje odnose sa zemljom domaćinom. Međutim, dovoljno komplikovane odnose Srbije sa susedima komplikuju - i same diplomate. Ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović proglašen je personom non grata 2020-te, jer je u vreme nacionalnih tenzija u Crnoj Gori izjavio da je Podgorička skupština 1918. godine “slobodni izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom". Tog pitanja dotakao se i crnogorski predsednik kada je pre nekoliko dana posetio Srbiju.
"Zbog benefita građana i privreda Crne Gore i Srbije složili smo se da je u tom smislu neophodno imenovanje ambasadora i Srbije u Podgorici i Crne Gore u Beogradu i dobio sam uverenje od predsednika Vučića da Srbija napraviti korak u tom pravcu vrlo brzo", izjavio je predsednik Crne Gore Jakov Milatović, 10. jula.
"Nije to bilo jedno od glavnih pitanja (tokom posete predsednika Milatovića Srbiji), to je bilo jedno od glavnih pitanja u Crnoj Gori. Kad nemate ozbiljna pitanja, onda se bavite pitanjem ambasadora. Biće rešeno i to pitanje, poslaćemo kao što svaki put šaljemo, nekog pristojnog, dobrog čoveka", izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za TV Pink, 13. jula.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, u dva navrata, nije odgovorilo na mnogobrojna pitanja Insajdera u vezi sa srpskom diplomatijom, niti obezbedilo sagovornika o toj temi. Pored ostalih, nismo dobili odgovore na pitanja zbog čega Srbija nema ambasadore u mnogim zemljama sa kojima blisko sarađuje, kao i kako je moguće da pojedini članovi diplomatskog osoblja duže od decenije budu na službi u jednoj zemlji ili budu poslati kao privremeno rešenje, a zapravo ostanu duže nego što predviđa redovni mandat.
Izvor: Insajder