Srpsko pravosuđe iz ugla pravnika: “Političari više ne zovu sudije već u javnosti govore kakvu presudu očekuju”

 Kao glavne probleme pravosuđa građani najčešće navode sporost u rešavanju predmeta, korupciju i politički uticaj na sudije.

Kada je reč o pritiscima, pravnici navode da su se i u tom pogledu promenili načini na koji se to vrši.

 „Sudije moraju da se profilišu kao snaga u društvu“

Sudija Apelacionog suda u penziji Omer Hadžiomerović kaže da je prošlo vreme kad je neki političar telefonom zvao sudiju i tražio kako da se presudi.

„Nekada je to bilo tako. Više nije takav politički uticaj. Sada se stvara određena atmosfera i čini mi se da političari suviše jasno i eksplicitno izražavaju svoja očekivanja. To nije dato u formi zahteva, nego u formi očekivanja. To je svesno ponašanje protivno političkoj kulturi. Političari moraju da budu svesni svojih ograničenja, kao što i sudije toga moraju da budu svesne kada javno istupaju“, naveo je Hadžiomerović u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.

On smatra da sudije moraju da se profilišu kao neka snaga u društvu, trebalo bi sa stručne strane češće da istupaju, da daju komentare na ono što se događa bez obzira na to što, sa druge strane, postoji gušenje tog glasa.

„Sudije nisu bezlične, svako ima svoj identitet i ne treba da se stide da ga pokažu sve dok se ponašaju u granicama koje su prihvatljive“, rekao je Hadžiomerović.

Prema njegovom mišljenju, i sud mora da promeni svoj odnos prema javnosti.

„Sud mora vrlo često da ide u susret problemu, da sam prepozna koji će predmet izazvati interesovanje javnosti, da daje prave informacije“, dodao je.

Smanjiti politički uticaj

Profesorka prava Univerziteta Union u penziji Vesna Rakić Vodinelić ukazuje na to da je pitanje izbora sudija kod nas političko pitanje. Kako kaže, za funkcionisanje normalne države je potrebno da se uticaj politike svede na društveno podnošljivu meru i da taj uticaj politike bude podložan kontroli.

„Problem je što u državama koje liče na našu, u takozvanim hibridnim ili tranzicijskim državama, nijedan od ta dva problema nije rešen. Rešen je donekle zakonski, ali u životu ne funkcioniše. To je centralni problem kod nas“, navela je ona na Insajder televiziji.

Kada je reč o srpskom pravosuđu, kao centralne probleme ona navodi nezavisnost sudija i nepristrasnost suđenja. Ističe i da su sudije jako mnogo opterećene.

„A ne postoji način da se rasterete ili ne postoji volja da se rasterete izborom većeg broja sudija. Neke zemlje, koje liče nas u pogledu broja stanovnika, stope kriminala i odnosa građanskih i krivičnih stvari, rešile su taj problem i nemaju nijednog sudiju koji nema dva dobro plaćena i obučena stručna saradnika. Sudija je kod nas preterano opterećen administracijom“, objasnila je Rakić Vodinelić.

Propala reforma Srbiju koštala 11 milijardi

Srbija je proteklih dvadesetak godina više puta pokušavala da sprovede reformu pravosuđa, ali u tome često nije bilo većeg uspeha. Kao posebno loša se pokazala reforma iz 2009, kada je odjednom razrešeno oko hiljadu sudija i tužilaca. Odlukom Ustavnog suda svi su kasnije vraćeni na posao, a prema računici Ministarstva pravde ova neuspešna reforma pravosuđa koštala je državu oko 11 milijardi dinara. Više od pet milijardi je isplaćeno samo po osnovu naknada razrešenim sudijama i tužiocima. Oni su, naime, iako nisu radili, dobijali plate tokom dve godine, odnosno sve dok Visoki savet sudstva nije okončao maratonske postupke preispitivanja odluka o tome zašto oni nisu bili reizabrani na funkcije.

Takođe, tokom godina je uvođena i različita organizacija sudova, a kao jedan od predloga koji je posebno odjeknuo u javnosti bila je mogućnost ukidanja Specijalnog suda (odnosno posebnih odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zločine), za šta se 2004. zalagao tadašnji ministar pravde Zoran Stojković, i to u vreme dok je u tom sudu bilo u toku suđenja za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Stojković je tada govorio kako ne treba da postoje posebna odeljenja već da svaki sudija Okružnog suda mora biti sposoban za zahtevna suđenja.

I Omer Hadžiomerović smatra da ne treba da postoje specijalni sudovi i tužilaštva, nego svi treba da rade i lake i teške predmete.

„Uvek je opasno kad postoji nešto specijalno. Treba stvoriti uslove da svako može da sudi nezavisno. Jer, stvara se utisak da se za nešto što je veliko i mnogo opasno stavljaju nezavisni, a za ostalo mogu da budu i oni malo zavisni. Pa ne može to tako. Moramo da se izborimo da sude najbolje sudije, da imaju instrumente, da policija bude pod kontrolom tužilaštva, a ne obrnuto, zatim da Visoki savet sudstva ima instrumente da reaguje kad proceni da se radi o neprimerenom uticaju na sudije“, naveo je ovaj bivši sudija.

Potreban nam je specijalni organ

Prof. Rakić Vodinelić ukazuje da u specijalnim sudovima sude uglavnom ljudi od posebnog poverenja državnog vrha, naglašavajući da to nije bilo tako od početka, nego je takva praksa nastala vremenom.  

„Kod nas je korupcija, koja je povezana sa vrhovima države, toliko nabujala da ne možemo da nemamo specijalnog tužioca, specijalno odeljenje suda… To je stvar specifičnosti svake države. Mi jesmo u stanju teške korupcije povezane sa vlastima i nama zaista treba neki specijalni organ, ali taj specijalni organ bi trebalo da izgleda malo drugačije nego što izgleda, ne bi trebao da bude samo stvar ljudske hrabrosti i odvažnosti, nego bi trebao da bude stvar bolje organizacije. Ja sam uverena da to nama treba“, rekla je ona.

Hadžiomerović kaže da danas nije lako odgovoriti šta je to sudska vlast.

„Kad pročitam Ustav ja znam šta je zakonodavna vlast, znam šta je Vlada… A za sudsku vlast se kaže da je nezavisna, ali ne znamo šta je ona. Nismo definisali šta je sudska vlast“, kazao je on.

Inače, i istraživanje iz ove godine, koje je sprovelo Društvo sudija Srbije, uz podršku Visokog saveta sudstva i u saradnji sa Biroom za društvena istraživanja, pokazalo je da građani Srbije znaju vrlo malo ili nimalo o sudstvu kao jednoj od tri grane vlasti.

To istraživanje je, takođe, pokazalo i da na sliku o sudstvu ne utiče iskustvo pred sudovima, pa čak ni uspeh ili neuspeh u postupcima, već da na percepciju građana najviše utiče šta o sudstvu govore političari i javne ličnosti i šta o sudstvu kažu mediji.

 „Ne žele da budu provučeni kroz blato“

Pravnici ukazuju i na još jednu stvar – sudije u nekim predmetima odugovlače sa donošenjem presuda, i to pogotovo u, kako kaže Rakić Vodinelić, politički vrlo visoko profilisanim predmetima, dok Hadžiomerović kao razlog za to navodi da „ljudi verovatno neće da budu provučeni kroz blato“.

Njih dvoje su se osvrnuli i na to kakvo stanje u pravosuđu zatiču mladi koji tek počinju da rade. Hadžiomerović kaže da starije kolegama mladima ostavljaju malo bolje pravosuđe nego što je bilo nekada. Rakić Vodinelić smatra da novim generacijama nije lako.

„Oni su bolje obrazovani po pitanju upotrebe elektronike. Novije generacije uče neke discipline koje mi nismo učili, mi smo učili mnogo toga što nam nije trebalo… Mnogo su ciničniji nego što smo mi bili, nemaju mnogo ideala, ulaze svesno u razliku između normativnog i stvarnog. Mnogo su manje naivni, mnogo im je teže nego nama, mnogo više rade…“, kazala je ona.

Izvor: Insajder