Šta je Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i kakvu zaštitu nudi? (VIDEO)
U danima kada je deo opozicije opstruirao rad Parlamenta, predstavnici vladajuće većine usvojili su niz zakona i ratifikovali međunarodne sporazume. Tako je, gotovo neprimetno, ratifikovan Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Dokument koji građanima Srbije omogućava novi mehanizam zaštite njihovih prava pred Komitetom Ujedinjenih nacija.
Opcioni protokol je prateći dokument uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, a njegovom ratifikacijom u Parlamentu, građani su dobili mogućnost da zatraže zaštitu svojih prava pred Komitetom Ujedinjenih nacija, onda kada im to ne pođe za rukom pred domaćim sudovima.
Kada iscrpe sve nacionalne pravne lekove, građani će putem predstavki moći da se obrate za pomoć Komitetu Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Slično kao što mogu da se obrate i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Međutim, odluke Komiteta nisu obavezujuće, već predstavljaju smernice državnim organima kako da sprovedu obaveze Republike Srbije, koja je potpisnica Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Na to pravo građani čekaju godinama jer, uprkos obećanjima predstavnika vlasti, za njegovu ratifikaciju do danas nije bilo političke volje. Početkom 2022. godine, tadašnja ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog najavila je ratifikaciju Opcionog protokola - do kraja te godine.
"To je ideja je da se ratifikuje Opcioni protokol kojim bi praktično uložili u vladavinu prava jer bi državu učinili odgovornom. Slično kao Istanbulska konvencija ili druge vrste protokola. Ako neko kome su ugrožena ekonomska, socijalna i kulturna prava ne dobije odgovarajuće zadovoljenje pred državom onda ima mesto gde će se njegovo pravo zadovoljiti“, rekla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog
Opcioni protokol je na snazi od 2013. godine, potpisalo ga je više od 50 država, a ratifikovalo 26. Iz regiona, potpisale su ga Slovenija i Severna Makedonija, a Bosna i Hercegovina i Crna Gora već su ga ratifikovale.
Izvor: Insajder