Šta je Srbija učinila da spreči prijem Kosova u Savet Evrope? (VIDEO)
U trenutku kada je odluka o prijemu Kosova u Savet Evrope sve izvesnija, Srbija poručuje da, ako do toga dođe, postoji mogućnost da ona napusti tu organizaciju.
Javnost, ipak, danima ne dobija odgovor na pitanje šta je Srbija u samom Savetu Evrope učinila da to spreči, ili makar osujeti. Pitanje bez odgovora je i da li se Srbija, do sada donetim sporazumima, već obavezala da prihvati ulazak Kosova u međunarodne organizacije.
Kosovo je pre desetak dana ispunilo jedan od zahteva i, posle osam godina od sudske presude, 24 hektara zemlje upisalo u Katastru kao vlasništvo manastira Visoki Dečani.
Odbor za politička pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sutra raspravlja o prijemu Kosova, o čemu bi trebalo da se odlučuje u maju. Ovih dana smo čuli i da bi Srbija, u slučaju prijema Kosova, mogla da razmišlja o napuštanju te organizacije, ali se ne zna šta je naša država prethodno učinila da u Savetu Evrope spreči takav ishod. U Misiji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Srbija ima sedam stalnih članova.
"Nismo proceduru iskoristili u meri kojoj je treblao. Pre svega tu mislim na sva tela i organe Saveta Evrope, počev od Komiteta ministara koji je uputio taj zahtev Parlamentranoj skupštini SE u redovnoj proceduri, ni parlamentarnu diplomatiju nismo iskorisitli“, kaže za Insajder prva ambasadorka Srbije u Savetu Evrope, Slađana Prica.
Sa druge strane, u domaćoj javnosti se polemiše i o tome da li se Srbija međunarodnim sporazumima saglasila da neće sprečavati prijem Kosova u međunarodne organizacije. Dok se jedni pozivaju na prošlogodišnji Sporazum Beograda i Prištine, odnosno na njegovu tačku 4 u kojoj to piše, drugi podsećaju da predsednik Srbije nije potpisao taj sporazum.
"Po Bečkoj konvenciji, za zaključivanje međunarodnih ugovora, predsednik države, premijer, odnosno predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova u svakom trenutku svojim potpisom, odnosno prihvatanjem, obavezuju državu. I to je konvencija koja za nas važi i to je konvencija koja za nas ima snagu odmah ispod Ustava, a jaču od bilo kog zakona, tako da, kad se naš predsednik obaveže na bilo šta, na bilo koji način, klimanjem, prihvatanjem glasno, sa „Da“ itd, Srbija je time obavezana, tako da potpis sam, kao čin potpisa fizički nije u tom smislu bitan“, kaže za Insajder dr Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.
I sam predsednik Srbije je pre godinu dana saopštio da je sporazum iz Brisela odbio da potpiše jer, kako je rekao, za Srbiju Kosovo nije međunarodno priznata država. Ipak, svojom rečju garantovao je da će Srbija taj sporazum primenjivati.
"Upravo zbog toga nismo potpisali ni ono što je Evropska unija nazvala sporazumom, kao ni aneks, ali je Srbija spremna, baš kao što sam rekao i prethodni put, da radi na implementaciji, do svojih crvenih linija“, izjavio je predsednik Vučić 19. marta prošle godine.
Prvi zahtev za prijem Kosova podnela je Albanija krajem 2020. godine, dok je isti takav zahtev zvanično uputilo i Kosovo, maja 2022. Procedura prijema nove članice započeta je u aprilu prošle godine, i to na osnovu sporazuma iz Brisela, koji predsednik Srbije nije potpisao dva meseca ranije, ali se jeste obavezao na njegovu primenu.
Izvor: Insajder