Šta pokreće zlo i da li se zlo može naslutiti: "Ako roditelj napravi dobar odnos s detetom, vrlo mali procenat njih će da krene protiv zakona"

I kada se 2011. dogodio masovni zločin u Norveškoj – kada je Anders Brejvik ubio 77 osoba - kao i prošle godine u Srbiji – kada je trinaestogodišnji K.K. u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar“ ubio devetoro učenika i čuvara – svi su se zapitali kako neko postaje masovni ubica, šta je bio okidač, gde su koreni toga, kakva je uloga porodice i okruženja, ali i - da li je zlo nešto što se nosi u genima.

A pitanje koje je i dalje aktuelno i otvoreno je - da li društvo može da nauči kako da kod neke osobe prepozna prve znake za uzbunu i da li tih znakova uvek ima. 

Genetika ili oponašanje

Kada se govori o masovnim ubicama često se može čuti podatak da su počinioci takvih dela imali teško detinjstvo. S druge strane, mnogi su imali teško detinjstvo i nisu postali zločinci.

Šta o tome kažu stručnjaci? Psihijatar Vojin Kuzmanović ukazuje na pojam identifikacije u detinjstvu.

"Narod, koji ne poznaje psihijatriju, za počinioce nekog dela kaže: ’Ma, to je genetski i otac mu je bio takav’. Nema veze s tim. To je identifikacija sina s ocem tokom odrastanja. Nije genetika. Genetika je kad ja nešto ne mogu da izbegnem zato što mi gen radi tako kako mi radi", navodi Kuzmanović. 

On podseća da postoje brojne genetske bolesti.

"Međutim, ovde se radi o odrastanju u jednoj patološkoj porodici, o patološkim odnosima... Za muško dete je vrlo značajno da se identifikuje u određenom periodu s figurom oca. I da ga na neki način oponaša. Kad prođe mlađu adolescenciju sve više s nekim navikama podseća na očevu figuru. Vrlo često imamo - ali ne zbog genetike - da je, ako je otac bio pijanac, uzimanje alkohola sasvim pristojna stvar. I ta osoba neće postati odmah alkoholičar, ali će postati za 10-15 godina. U 80 odsto slučajeva imamo copy/paste varijantu. Isto je tako i s psihopatskim ponašanjem“, naveo je Kuzmanović u emisiji "Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Advokat Toma Fila naglašava da roditelji moraju da nađu vremena za decu.

"Ako napravite dobar odnos sa detetom, vrlo mali procenat njih će da krene protiv zakona“, kazao je Fila u ovoj emisiji.

Prema njegovom mišljenju, materijalni status ne određuje da li će neko postati zločinac.

"Ubijali su ljudi i iz bogatih i iz siromašnih porodica. Socijalni status je nebitan“, dodaje advokat. 

Uloga majke je jako važna

Nakon masakra u Norveškoj mediji su se bavili Brejvikovim detinjstvom. Britanski "Independent“ je u prikazu knjige "Jedna od nas“, o tom masovnim zločinu, pisao da je Brejvik "neželjeno dete, otac ga je napustio kao dete, a majka – depresivna žena koja je odrasla nevoljena u nasilnom domu – nije mogla da se nosi sa roditeljstvom“, kao i da je tinejdžerske dane proveo tragajući za mestom u koje bi se uklopio, ali mu je to teško išlo.

Brejvik je, podsetimo, osuđen na 21 godinu zatvora, sudski veštaci su utvrdili da je uračunljiv, on je sa osmehom saslušao sudsku presudu, a kazna, prema norveškom zakonu, može biti produžavana ukoliko se proceni da bi njegovo puštanje na slobodu moglo predstavljati opasnost po društvo.

Vojin Kuzmanović kaže da se roditelji moraju družiti sa detetom i da jedni drugima treba da budu najbolji drugovi. To je, kako ističe, u stvari i prevencija. Posebno ukazuje na značajnu ulogu majke.

"Figura majke je izuzetno bitna u odrastanju i muškog i ženskog deteta, u sposobnosti da pružiš i da prihvatiš emociju... To je empatija“, kaže on.

S druge strane, navodi i neke lošije strane u odnosu s decom, zbog kojih bi roditelji trebalo da se preispitaju.

"Hladna majka, majka s duplim porukama, roditelji zahtevni, ambiciozni, imate roditelje koji su dosta postigli u svojim profesijama, pa to nameću svojoj deci, čak im i biraju profesije… Zatim, imate roditelje koji nisu uspeli da završe nešto, propali su, pa zahtevaju od dece i svoje komplekse leče na deci, teraju ih da rade nešto što ona ne vole, ne mogu da prepoznaju talenat deteta... Roditelji treba da se preispitaju. Nijednu bolest ne možeš da izlečiš ako ne kažeš da si bolestan. Ključno je prihvatanje problema“, naveo je Kuzmanović. 

Poremećaj ličnosti

Statistika pokazuje da su počinioci masovnih ubistava često ljudi koji nemaju psihičkih oboljenja. S druge strane se, pak, čuje i da takve osobe imaju poremećaj ličnosti. 

"Poremećaj ličnosti jeste psihijatrijska kategorija. Narod to zove karakter. Finim, određenim definicijama je poslednjih nekoliko decenija profilisan poremećaj ličnosti kao psihijatrijski poremećaj. To su funkcionalne osobe, oni su u svakodnevici, srećemo ih na ulici, to su naše komšije... Ne poznajemo njihovu drugu stranu, nismo u dodiru s njima… Često čujemo rečenicu: ’Nemoguće, to je tako jedan fini čovek, lepo se javlja svako jutro…’ To, zapravo, govori o prirodi čoveka. To je karakter", naveo je Kuzmanović.

On ističe da posle više istraživanja, terapijski može da se postigne neizmena psihopatije, odnosno poremećaja koji postoji u percepciji njegove ličnosti, može da se impulsivnost eventualno smanji, ali ne možete želju da promenite, to nije psihotično. 

"Farmakoterapijom možete da menjate afekat, u smislu da smanjite depresiju, da smanjite maniju, da redukujete psihotične simptome kod psihotične osobe… Ali ovde se radi o strukturi ličnosti koju je nemoguće promeniti. Oni povremeno, s godinama, kako vreme prolazi, gube oštricu te svoje opisane psihopatije. To u osnovi jeste psihopatija, to je patnja ličnosti, koja se manifestuje kroz nepredvidive trenutke i, u nepredvidivim trenucima, nepredvidive reakcije. Da li se može prevenirati određenim skriningom? Ne možemo. Međutim, može da se prepozna kroz svakodnevno funkcionisanje u određenim situacijama koje za prosečnog čoveka nisu frustacione“, objasnio je Kuzmanović. 

Nijedan zločinac se ne kaje

Advokat Toma Fila je tokom karijere branio veliki broj optuženih za najteža dela, među kojima su i teška ubistva. Upitan da li je kod nekog od njih primetio kajanje, on je odgovorio:

"Ne. Ljudi koji ubiju uvek nađu neku priču, ne mogu drugačije da žive sa svojom savešću... Ispričaju da je bilo u nužnoj odbrani ili im se nešto desilo... Nikad ne kažu istinu“, kaže Fila.

On ne smatra da neko može da izađe kao popravljen čovek s odsluženja višegodišnje zatvorske kazne. Kako kaže, nije video "normalnog čoveka“ koji je izdržao zatvorsku kaznu od, recimo, 20 godina.

Izvor: Insajder