Šta sa Predlogom zakona o krivičnim delima na KiM?(VIDEO)
Nedelju dana otkako je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti pravosudnih organa u procesuiranju krivičnih dela izvršenih na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, reaguje Stejt department; ocenjuje da Srbija tim predlogom krši obaveze iz dijaloga Beograda i Prištine. Predlog, pored ostalog, predviđa da se u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje Posebno odeljenje za krivično gonjenje krivičnih dela koja su počinjena na teritoriji Kosova i Metohije. Šta je cilj Predloga koji tek treba da prođe skupštinsku proceduru?
Ako Skupština usvoji Predlog, Više javno tužilaštvo dobiće Posebno odeljenje za krivično gonjenje krivičnih dela koja su počinjena na teritoriji Kosova i Metohije. Šta to znači, pitali smo Slobodana Orlovića, profesora Ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
"Govoreći kao pravnik, da preskočim da je ovaj zakon jedna politička reklama, on je nepotreban, jer postojeći zakon o nadležnostima sudova i tužilaštva je dovoljan. On je mogao da se izmeni i da se beogradskom sudu i beogradskom tužilaštvu, po proširenju mesne nadležnosti, dodeli i nadležnost za suđenje za krivična dela koja su učinjena na teritoriji Kosova i Metohije“, ocenjuje profesor Orlović.
Nadležnost bi bila na Višem javnom tužilaštvu i Višem sudu u Beogradu, dok bi za drugi stepen postupalo Apelaciono javno tužilaštvo i Apelacioni sud u Beogradu. I pre skupštinske procedure, stižu reakcije. Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler Predlog vidi kao kršenje obaveza koje proističu iz dijaloga Beograda i Prištine.
"Reakcija Stejt departmenta, kao i Evropske unije je vrlo logična budući da, ako smo se obavezali da učestvujemo u postupku normalizacije, onda smo se zaista i obavezali da učestvujemo u istom“, izjavila je za Marker Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
"Oni se, naravno, protive tome, jer se protive svemu što je Srbija na Kosovu i Metohiji, jer Kosovo je za njih nezavisna, posebna država. Tako da, čini mi se, da pravni efekat, iako bude usvojen u Narodnoj skupštini, biće vrlo upitan“, ističe profesor sa Pravnog fakulteta.
Prof. Orlović napominje i da je Srbija sa Prištinom došla do zida u pregovorima, i da je faktički nestala sa Kosova i Metohije; pita kako može da se vodi krivični postupak kada znamo da je za uspeh krivičnog gonjenja i, na kraju, osude – neophodno sprovođenje kvalitetne istrage, ali i prikupljanje dokaza upravo na teritoriji gde je to delo učinjeno, a to u ovom slučaju nije moguće.
"Sama činjenica da su nadležni sudovi u Beogradu je takođe upitna, jer zašto nisu nadležni neki sudovi koji su formalno na ovoj teritoriji, a to nam zapravo ukazuje upravo na ono što se prećutkuje u javnosti, a to je da sudova i tužilaštava na teritoriji Kosova i Metohije više nema, posebno od 2017. godine kada su sudije i tužioci integrisani u kosovski sistem“, navodi Jovana Spremo.
Dodaje i da je interesantno i to što se Predlog zakona odnosi na dela počinjena od 2008. godine, odnosno od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Međutim, Spremo napominje da je 2013. prestalo prikupljanje bilo kakvih informacija o krivičnim delima, kada je počeo da se primenjuje Briselski sporazum.
Novinarka Insajdera Jasmina Dobrilović