Šta stoji iza najava o razdruživanju Federacije BiH i RS: Predizborno podgrevanje osetljive teme
Dok iz Republike Srpske (RS) najavljuju dokument o "mirnom razdruživanju“ sa Federacijom Bosne i Hercegovine (BiH), ne izostaju ni reakcije stranih zvaničnika koji osuđuju vlasti RS. Kad su izbori na pragu, što je slučaj kod komšija za nešto više od dva meseca, političari ne prezaju da pronađu adekvatnu igračku kojom će mahati zarad skupljanja političkih poena. Nova – stara igračka ovog puta je dokument koji je pripremila vlada RS pod nazivom "Sporazum o regulisanju odnosa Republike Srpske i Federacije BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom i međunarodnim aktima“. Glavni i odgovorni urednik magazina Buka Aleksandar Trifunović za Insajder kaže da je bilo kakvo teritorijalno odvajanje neizvodljivo.
Činjenica je, kako ističe Trifunović, i da se Republika Srpska deli u Brčkom, koji je distrikt na dva dela i da teritorijalno nije nikad zamišljena da bude odvojena od BiH.
"Kada je neko pravio Dejtonski sporazum, verovatno je mislio o tome jer razuđenost granica, hipotetički, ako bi bi hteli da postanemo država, ni armija bivše Jugoslavije ne bi mogla da čuva tu granicu, tu teritoriju jer je razuđena po planinskim vrhovima. Milorad Dodik je itekako svestan toga i svestan je da ne postoji šansa da on to uradi. To je ideja koja njemu može doneti samo korist, jer on nema obavezu da nešto uradi po tom pitanju“, objašnjava za Insajder Trifunović.
Mišljenja je da u budućnosti, Dodik tu ideju može i dalje promovisati uz tvrdnje "da je on to hteo, ali mu drugi nisu dali".
"Dodik pred izbore, koji su za nešto više od dva meseca, tu priču koristi kao adut. Mada, i ljudima koji ga favorizuju, to je nekih 16-20 odsto ukupnog biračkog tela u RS, podsećam da 50 odsto uopšte ne glasa, ni njima nije jasno šta to znači“, navodi naš sagovornik.
Ipak, da su tenzije povišene, ukazuju i činjenice da stižu "packe“ na račun Dodika sa više strana i uglova. Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit upozorio je predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića da Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, usvojena na Svesrpskom saboru u Beogradu 8. juna, sadrži nekoliko problematičnih zaključaka koji su u direktnoj suprotnosti sa Dejtonskim sporazumom.
Nije prošlo mnogo, Dodik je reagovao na Šmitovo upozorenje ponavljajući da je visoki predstavnik, kog inače ne priznaje, osoba koja se lažno predstavlja i da ima samo jedan problem sa Deklaracijom i Svesrpskim saborom, a to je što jasno i nedvosmisleno Srpska i Srbija kažu da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik.
"On u BiH boravi nelegalno pod pritiskom dela Zapada koji mu daje podršku. U BiH izazvao je haos i krizu iz koje niko ne može naći izlaz. Odluka dela Zapada da krenu u takvu avanturu dovela je do situacije u kojoj mirno razdruživanje postaje jedina opcija. Spremni smo da razgovaramo i radimo sa svima u BiH, bez stranog uplitanja i pokušamo uraditi nešto na evropskom putu, ali sve dok Amerikanci u tu priču uvlače Šmita, to neće biti moguće. Evropski put BiH moguć je samo bez Šmita i Majkla Marfija", konstatovao je Dodik.
Predsednik Srpske je pojasnio da je mirno radruživanje reakcija na akciju, odnosno odgovor na avanturu i haos koje inicira Zapad, a samo s ciljem da onemoguće svaki dijalog domaćih, legalno i legitimno izabranih zvaničnika u BiH.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je u utorak 2. jula Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja je predstavljena na "Svesrpskom saboru" početkom juna u Beogradu.
Dodik je ocenio da je ta Deklaracija jedan od istorijski najvažnijih i najmoćnijih dokumenata srpskog naroda u celini.
"Deklaracija govori o jedinstvu srpskog naroda i njome se odgovara na sva pitanja i zebnje iz prošlosti i daje nam snagu da idemo dalje", rekao je Dodik i naglasio da se može očekivati da će vlade RS i Srbije i ostale zemlje, gde Srbi mogu da dobiju podršku, sačiniti operativne planove za sprovođenje tog dokumenta koji ističe neophodnost srpskog nacionalnog okupljanja i predviđa da "Svesrpski sabor" bude održavan redovno svake dve godine kako bi razmotrio najvažnija nacionalna pitanja uz učešće predstavnika Srbije i RS i drugih predstavnika srpskog naroda iz regiona i sveta.
Dok je predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić rekao da Deklaracija nije usmerena ni protiv koga i da se temelji na pravima koja imaju svi narodi na svetu i pokazuje opredeljenje RS i Srbije za očuvanje mira. Istakao je i da Deklaracija predstavlja temelje za bivstvovanje srpskog naroda.
"Ono što je nusprodukt toga je sve lošiji položaj RS. To očigledno Dodika više i ne zanima, njega zanima njegov lični položaj. Činjenica je da ima sve veći broj sankcija, sve veći broj finansijskih tokova je prilično kompromitovan, ali na način da ga lagodno koristi kao do sad. Čini ga nervoznim i pre svega mu je interes da sačuva te prilive koliko je god to moguće, a sve ostalo, pa i samo razdruživanje, je u prilog tome da se stvore teme koje će skrenut pažnju sa jedne nesposobnosti i hronične politike koju zastupa da reši bilo koji problem“, ističe Trifunović.
U Banjaluci je u utorak 2. jula održana konstitutivna sednica Parlamentarnog foruma Srbija - Republika Srpska što je ocenjeno kao istorijski korak čiji je cilj saradnja u korist celog regiona.
Saopštenje o konstituisanju Parlamentarnog foruma objavila je i Skupština Srbije koja je navela da je cilj da saradnju dva parlamenta podigne na još viši nivo.
Posle Svesrpskog sabora, najavljuju se i dalje akcije dve Vlade. Šta sve to znači i kako to razumeti?
"Stvara se neka vrsta političkog konsenzusa vladajućih partija u Srbiji i Republici Srpskoj. Sad se forsira neko novo zajedništvo, kao da nije dovoljna količina zajedništva koje trenutno funkcioniše. Kad kažem - trenutna količina zajedništva, mislim na sporazum po specijalnim paralelnim vezama. Inače Srbija i RS sarađuju a sada, mislim da je potrebno poslati neku vrstu poruke da su se Srbi politički ujedinili, ali to rade tako nespretno, da više nikom nije jasno jesu li svi Srbi ili oni Srbi koji su politički za Vučića i Dodika“, navodi Trifunović.
I ističe da je način na koji se sve to radi vrlo osakaćen.
"Sama ideja tog zajedništva govori u prilog tezi koju ja zastupam da i sam skup Beogradu i svi ostali treba da potvrde Vučića kao političkog gospodara prostora na kome žive Srbi, barem delimično“, jasan je urednik magazina Buka.
Politički analitičari ukazuju da je mirno razdruživanje neka vrsta secesije i da se može okarakterisati kao kršenje ne samo Dejtonskog sporazuma nego i zakona BiH. Razdruživanje donosi nevolje i probleme i unutrašnje tenzije, a kad su politička prepucavanja na sceni, pitanja koja život znače ostaju marginalizovana. Osim toga, RS nema ni finansijska sredstva za tako nešto.
"Ekonomski svi pokazatelji su poprilično loši, osim onda kad ih saopštava Milorad Dodik. Tada smo super, napredujemo, stabilni smo, a činjenica da je broj zaduživanja u okviru entiteta ogroman, da je Republika Srpska zaduženija od Federacije Bosne i Hercegovine. Dug je otprilike isti, a u Federaciji ima duplo više ljudi. Mi smo verovatno zaduženiji po svim analizama, ovaj kraj spada među siromašnije i istovremeno među korumpiranije u ovom delu Evrope ili uopšte u čitavoj Evropi“, poručuje Trifunović.
Stav Sjedinjenih Američkih Država (SAD) o razdruživanju RS od BiH je takođe jasan. Za njih je razdruživanje drugo ime za secesiju i neustavno i antidejtonsko.
Kako ponavljaju iz Ambasade SAD u BiH, RS nije niti je ikada bila država. U susret novim izborima, hoće li se Dodiku "obiti“ o glavu sve to a s druge strane dobri odnosi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom?
"U suštini, Miloradu Dodiku se ništa ne obija o glavu, poprilično mu odgovaraju sve okolnosti, pogotovo okolnosti koje se trenutno dešavaju geopolitički u Evropi. Mislim, na rat u Ukrajini, njegovu bliskost sa Putinom, istovremeno i sa Orbanom, onda i sa Erdoganom. Vrlo jedna čudna situacija u kojoj se stiče utisak da to što nema podršku neke šire međunarodne zajednice, uključujući te neke zapadne, i da ga Amerika stavlja na crnu listu, da to previše ne utiče na njega“, pojašnjava sagovornik Insajdera.
Međutim, podvlači da su finansijske sankcije na Dodika na neki način uticale.
"Ono što mu se obilo o glavu prvi put, ako možemo tako reći, to su finansijske sankcije i stavljanje na crnu listu pojedinih firmi i pojedinaca, tako da oni praktično više ne mogu da budu deo regularnog bankarskog sistema. To je definitivno uznemirilo aktere te ekonomske igrarije, u kojoj su firme bliske Dodiku ostvarile nekih 500 miliona maraka prihoda, radeći isključivo s institucijama vlasti na lokalnom, identitetskom i državnom nivou. To mu je stvorilo paniku, ali ne preterano. Petpostavljam da on nema nekih velikih finansijskih razloga za brigu i da o tome misli godinama, jer jedini motiv njegovog bavljenja politikom su finansije“, zaključuje Trifunović.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre mesec dana, 8. juna, na zajedničkoj sednici dve Vlade zamolio da razmisle o temi razdruživanja.
"Molim vas, dobro razmislite kada je upitanje razdruživanje. Držite se Dejtonskog sporazuma, čuvajte mir", izjavio je Vučić.
Izvor: Insajder