Stanove sve ređe kupuju građani, a sve češće krupni investitori (VIDEO)
Uprkos skoku cena na tržištu nepokretnosti, koji u stopu prati inflaciju, u poslednja tri meseca prošle godine zabeležen je minimalni pad u broju prodatih nekretnina u Srbiji. To, ipak, ne znači da je za njih dato manje novca. Upravo je suprotno. U kupovinu nekretnina, u poslednja tri meseca 2022. godine uloženo je više od dve milijarde evra, što je za 28 odsto više novca u odnosu na isti period godinu dana ranije. Promet nekretninama jedan je od retkih krizom nepoljuljanih poslova u zemlji.
Od dve milijarde i 300 miliona evra, koliko je u poslednja tri meseca prošle godine uloženo u kupovinu nekretnina, više od polovine dato je za kupovinu stanova. Od milijardu i 200 miliona evra, koliko su građani dali za stanove, petina je obezbeđena iz kredita. Stručnjaci vide više razloga za to.
„To je trend koji traje strašno dugo, sada je posebno izražen zbog rasta Euribora, rasta kamatnih stopa, a krediti su manje povoljni, tako da kreditni kupci, to su realno manje platežno sposobni građani, koji bi najčešće i živeli u tim nekretninama se teže i odlučuju za kupovinu nekretnina, oni se povlače, a čisto finansijski investitori koji imaju spreman kapital, keš, oni ulaze u nekretnine, da bi sačuvali svoj kapital zbog visoke inflacije“, kaže za Insajder Nebojša Nešovanović, direktor za procene u kompaniji za promet nekretnina CBRE.
Više od 37 hiljada nekretnina kupljeno je u Srbiji od oktobra do decembra, odnosno za samo pola procenta manje u odnosu na isti period 2021. godine. Promet koji se na godišnjem nivou meri milijardama evra uloženim u te poslove predstavlja znatan udeo u bruto domaćem proizvodu.
„Kako je moguće da svake godine gotovo četiri milijarde evra se okreće u građevinskom sektoru, u prometu u građevinskom sektoru, u jednoj zemlji koja ima 6, do 7 hiljada evra BDP po glavi stanovnika i koja je jedna od najsiromašnijih u Evropi? Procentualno posmatrano, to je oko 8% BDP svake godine, u nekim periodima i više se okrene kroz taj građevinski sektor, kroz promet nekretnina i to konstantno raste iz godine u godinu“, navodi podatke Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju „FEFA“.
„Ono što je kod nas specifično je da nije bilo usporavanja tržišta i da smo jedni od retkih tržišta u Evropi koje ne usporava. Razlog za to je kod nas možda i najdominantnije tržište nekretnina i tržište kapitala. Kada su berze svuda usporavale, kod nas nisu, kasnile su, sada su berze stabilne širom sveta i čini se da se to poverenje investitora i kod nas vraća i da može da se nastavi pritisak i dalje na kupovinu stanova i na cene nekretnina“, kaže za Insajder Nešovanović.
U Srbiji je sklopljeno manje kupoprodajnih ugovora, u poređenju sa pretprošlom godinom. Ipak, situacija je drugačija u Beogradu, gde je u oktobru, novembru i decembru 2022. kupljeno sedam odsto više nekretnina, nego godinu dana ranije.
„Pre godinu dana smo očekivali smirivanje tržišta i smanjivanje broja transakcija. U međuvremenu je došlo do „ukrajinske krize“, došlo je do značajnijeg rasta zakupnina stambenog prostora u Beogradu, što znači da su, osim dobrog čuvara vrednosti, stanovi postali odlični generatori prihoda, tako da se sve više investitora odlučuje da kupuje; i da bi sačuvali vrednost, ali i da bi generisali prihode, ali to čuvanje vrednosti je važno zbog inflacije koja traje nešto duže, nego što smo očekivali“, objašnjava Nebojša Nešovanović, direktor za procene u kompaniji za promet nekretnina CBRE.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen je dva i po miliona evra, a kvadrat više od deset hiljada evra. Dok smo petinu stanova kupili novcem iz kredita, samo devet odsto svih nekretnina kupljeno je iz istog izvora. Odnosno, više od 90 % nekretnina kupovali smo tzv. novcem iz sopstvenih sredstava, investicionim kapitalom, ušteđevinom, nasledstvom, ili novcem koji nam je neko poklonio.
Izvor: Insajder