Sto dana najbrojnije Vlade Srbije u poslednjih četvrt veka: Borba za rudarenje litijuma i pripreme za EXPO

Projekat Jadar, na koji je navodno stavljena tačka, vlast je vratila u život u poslednja dva meseca. Litijum je neusmnjivo bila glavna tema skoro svih ministara u novoj vladi, čija je jednoglasna ocena da će taj projekat okolini Loznice doneti veliki prosperitet, a da će građani biti bogati kao Norvežani. 

Ministri na čelu sa premijerom Milošem Vučevićem jednoglasni su i u tome da se o projektu Jadar širi mnogo dezinformacija i da bi tim pitanjem trebalo da se bave stručnjaci. Uprkos brojnim obećanjima da će se o litijumu voditi dijalog i da će o tome govoriti struka, do sada gotovo ništa nije urađeno - odnosno tek juče formiran je multidisciplinarni tim Vlade, koji bi trebalo da se bavi pitanjem zaštite zdravlja građana u dolini Jadra, ali i poljoprivrednim i ekonomskim pitanjima.  Ipak, tim će imati posla tek u narednom periodu, odnosno kada bude traženo njihovo mišljenje.

Formiranje multidisciplinarnog tima najavila je predsednica Skupštine Ana Brnabić, iako nije članica Vlade, pa ostaje nejasno da li će njena ranija obećanja o organizovanju javnog slušanja i parlamentarne komisije o projektu Jadar biti ispunjena.

Za to vreme svakog dana širom Srbije građani i ekološka udruženja organizuju proteste protiv otvaranja rudnika litijuma, a za subotu je najavljen i protest u Beogradu. 

Da je litijum ključna tema, a istovremeno i problem aktuelne vlade smatra i naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać. 

“Mislim da je to negde strateška greška SNS-a koji je verovatno hteo na početku vlade uz novi legitimitet na brzinu, plus leti kad je pola nacije na godišnjim odmorima i u inostranstvu, da proguraju tu temu i da to bude gotov posao. Nisu se nadali takvom otporu”, kaže Bursać za Insajder. 

Najveća vlada u ovom veku

Aktuelna Vlada Srbije najbrojnija je u ovom veku - ima čak 31 člana. 

Iako je broj ministarstava ostao isti u odnosu na prethodni cabinet Ane Brnabić, povećan je broj ministara bez portfelja, kojih sada ima pet. 

Dejan Bursać za Insajder kaže da sumnja u efektivnost tako brojne vlade. 

“Ne vidim nekakvu upotrebnu vrednost toga osim eventualno marketinške i te da se opet namire razni apetiti unutar SNS-a i njihovih koalicionih partnera. Nisam siguran koliko su takve velike vlade funkcionalne, ali s druge strane, znamo da odlučivanje nije toliko u Vladi koliko u ličnosti predsednika, tako da možda i sa strane efikasnosti za ovakav režim to nije problem”, kaže Bursać. 

Svesrpski sabor i Rezolucija o Srebrenici u UN 

Prvi veliki događaj za novu Vladu bio je Svesrpski sabor, koji je prvobitno trebalo da bude održan na Uskrs.  Kao ključni cilj ovog događaja istaknut je mir, zaštita interesa srpskog naroda, ali i ekonomija – potrebna za opstanak nacije i razvoj društva.

Na Svesrpskom Saboru u Beogradu delegacije Srbije i Republike Srpske usvojile su Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i budućnosti srpskog naroda, koju je nedavno izglasala i Narodna skupština.

 Svesrpski sabor bio je i svojevrstan odgovor na Rezoluciju o Srebrenici, usvojenu 23. maja u Ujedinjenim nacijama, a kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ističe i da ne treba zaboraviti da je Svesrpski sabor poslužio SNS-u za mobilizaciju birača za lokalne izbore 2. Juna. 

“Poslednji lokalni izbori nisu bili spajani sa izborima na višem nivou i  Aleksandar Vučić je strateški odradio tu predstavu celu oko Ujedinjenih nacija, vrlo agresivnu kampanju oko toga, posebno u Beogradu, da bi na neki način opet nacionalizovao tu kampanju i da bi glavna tema sedam ili 10 dana pred izbore, umesto lokalnih komunalnih problema, bili Srebrenica i ko se tu bori za zaštitu nacionalnih interesa”, smatra Bursać.

Jedna vanredna sednica Skupštine i zaduživanje od milijardu evra 

Skupština Srbije koja se od februara, otkako je konstituisana sastala samo dva puta, imala je krajem jula vanredno zasedanje. 

O dnevnom redu od čak 60 tačaka vodila se objedinjena rasprava, a u danu za glasanje poslanici su izglasali da se Srbija zaduži za još 1,2 milijarde evra, zbog čega su poslanici opozicije sednicu nazvali najskupljom dosad.

Neki od ovih zajmova uzimaju se za projekte čiju važnost potenciraju članovi Vučevićevog kabineta poput izgradnje Nacionalnog stadiona, za šta će Srbija pozajmiti 358 miliona evra. 

Na istoj sednici odobren je i kredit od oko 100 miliona evra za izgradnju obilaznice oko Kragujevca, potom više od 200 miliona evra za saobraćajnicu Ruma - Šabac - Loznica, ali i refinansiranje dva kredita od po milijardu dolara kod Fonda za razvoj Abu Dabija. 

Oko 180 miliona evra Srbija će pozajmiti i od “Bank of China” za projekat “Čista Srbija”, dok će oko 20 miliona evra biti pozajmljeno od Nemačke razvojne banke KfW za razvoj tržišta biomase u Srbiji. 

Kada se pogledaju svi zajmovi odobreni na poslednjoj sednici Skupštine, najviše novca izdvaja se za Nacionalni stadion i saobraćajnice, dok je upola manje novca izdvojeno, na primer, za kanalizaciju. 

Objedinjena rasprava o svim raznorodnim tačkama najčešće se svodila na temu koja nije bila na dnevnom redu - rudarenje litijuma. 

EXPO 2027 - najvažniji projekat vlasti 

Najvažniji projekat ove Vlade koji će, prema rečima zvaničnika omogućiti “kvantni skok u budućnost”, je specijalizovana izložba EXPO 2027. 

Istog dana kada je izabrana Vlada, 1. maja, počela je i izgradnja dugo najavljivanog nacionalnog stadiona u Surčinu, na istom mestu gde se gradi čitav kompleks za Expo 2027. 

Osim stadiona, poslovnih i stambenih jedinica, prostor za EXPO obuhvatiće, prema najavama predsednika države, i delfinarijum, zabavni parkovi, a pregovara se i o cirkusu.  

 O projektu EXPO zna se samo ono što saopšti predsednik države, a koliko će tačno građani platiti ovu izložbu, samo se licitira. 

Jednom prilikom predsednik Srbije rekao je da će izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za Expo 2027 iznositi oko 2,5 milijardi evra, ali da se 17 milijardi troška koji je najavljen, odnosi na sve u vezi sa Expo 2027 kao što su putevi, pruge i drugo. 

Posebnu sumnju budi to što je za EXPO donet lex specialis, odnosno Zakon o izgradnji EXPO-a u čijem članu 14 piše da se neće primenjivati odredbe Zakona kojim se uređuju javne nabavke.

Teroristički napad kod Ambasade Izraela i ubistvo policajca kod Loznice

Za razliku od prethodnika Bratislava Gašića, novi - stari ministar policije Ivica Dačić izuzetno je prisutan u medijima, i gotovo da sva saopštenja policije sadrže njegovu izjavu.

Sa posebnim izazovom suočili su se pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova nakon što je Miloš Žujević, verskog imena Salahudin, ispred Ambasade Izraela samostrelom ranio pripadnika Žandarmerije. 

Napadača Miloša Žujovića, konvertita u Islam iz Mladenovca, na licu mesta ubio je ranjeni žandarm, a napad ispred ambasade proglašen je terorističkim aktom, zbog čega je na snazi bio crveni nivo bezbednosti.

Kao teroristički čin minsitar je okarakterisao i ubistvo policajca kod Loznice.

Podsetimo, tokom rutinske kontrole u okolini Loznice, odbegli zatvorenik Faton Hajrizi ubio je policajca Nikolu Krsmanovića i ranio njegovog kolegu Vjekoslava Ilića.  

Brojni slučajevi nasilja u školama u Srbiji 

Nasilje u školama dugogodišnji je problem u Srbiji, a slučajevi nasilja kako prema vršnjacima, tako i prema prosvetnim radnicima, izazivaju još veću zabrinutost posle masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”. 

Ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović, koja je na ovu poziciju došla prošle godine, nakon ostavke Branka Ružića, i u novom mandatu najveći izazov su upravo brojni slučajevi nasilja.

Među njima je slučaj višemesečnog zlostavljanja učenice petog razreda u osnovnoj školi u Toponici, napad maloletnika na profesora u Bačkoj Palanci, profesora Treće beogradske gimnazije, ali i napad na nastavnicu u OŠ Jovan Dučić u Beogradu, i to od strane roditelja.

Zbog svega toga, prosvetni radnici tražili su izmene Krivičnog zakonika, kako bi kazne za fizičko i psihičko uznemiravanje profesora bile strože. Te izmene trebalo bi da stupe na snagu od jeseni. 

 Novi ministar poljoprivrede nasledio stare probleme u resoru 

Novi ministar poljoprivrede, a bivši ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović nasledio je stare probleme u poljoprivredi. 

Poljoprivrednici su nezadovoljno jer im obećanja bivše premijerke Ane Brnabić i ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković nakon prošlogodišnjih protesta nisu ispunjena, između ostalog, kažu da im i dalje nisu isplaćene subvencije niti su dobili povraćaj akciza na gorivo. 

U Ministarstvu im je, kažu poljoprivrednici, rečeno da se mora sačekati rebalans budžeta, a nakon poslednjeg sastanka sa ministrom 26. Jula, udruženja poljoprivrednika poslala su ministru kompletnu listu zahteva pre sedam dana. Odgovor Ministarstva se čeka. 

Pojedini ministri nevidiljivi 

I dok pojedini ministri često izlaze u javnost, neki drugi retko se viđaju. 

Među njima je novo lice u Vladi - ministarka privrede Adrijana Mesarović. Iako vodi vrlo važan resor, gotovo je neprimetna u javnosti, a u na događajima iz oblasti privrede, poput otvaranja fabrika, uglavnom ne govori ona, već predsednik države, ili neki drugi ministar. 

U javnosti se retko pojavljuje i ministarka pravde Maja Popović, uprkos brojnim slučajevima femicida, izmenama krivičnog zakonika na zahtev prosvetnih radnika, i drugih situacija u kojima bi njena reakcija bila očekivana. 

Neprimetna je za sada i nova ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević, a njene aktivnosti uglavnom se odnose na obilaske okruga po Srbiji.

 U medijima se gotovo ne mogu videti ni ministar turizma i omladine Husein Memić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović, ministar sporta Zoran Gajić, ali ni novo lice u Vladi - ministar za javna ulaganja Darko Glišić.  

A kako ministri ocenjuju prva tri meseca svog mandata? 

Iz perspektive ministara koji su se do sada oglasili početak mandata je uspešan i energičan. 

Ministar policije Ivica Dačić ocenio je da je MUP uspeo da sačuva stabilan javni red i mir u Srbiji, kao i da je resorno ministarstvo uspešno odgovorilo na sve izazove, kada je reč o bezbednosti u zemlji i borbi protiv terorizma.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar poručio je da će i dalje biti akcenat na odnosu lekar - pacijent i da se na tome posebno radi kroz organizovanje besplatnih preventivnih pregleda, koji će se nastaviti od 1. septembra. Lončar je najavio i rekonstrukciju svih porodilišta u Srbiji.

Za ministra spoljnih poslova Marka Đurića ovaj saziv sa ogromnom energijom nastavlja da menja zemlju u ekonomskom smislu, u pogledu snage njene odbrane, institucija, ekonomije i naglasio da beleži dobre rezultate.

Đurić je istakao da je od početka mandata učestvovao na čak šest velikih međunarodnih samita, a podsetio je i da je Srbiju posetio kineski predsednik Si Đinping. 

Za ministra finansija Sinišu Malog najvažnije je da Srbije nastavi da beleži odlične ekonomske rezultate. A da su rezultati dobri, kaže Mali, pokazuje javni dug pod kontrolom, rekordne strane direktne investicije, kao i to što je Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi. 

Zadovoljan je i ministar građevine Goran Vesić. Njegovo minisatrstvo je, kaže Vesić, dalo veliki doprinos uspesima Vlade, i posebno ističe završetak železničke obilaznice oko Niša, rekonstrukciju niškog aerodroma, kupovinu kineskih vozova Soko.

Za ministarku Milicu Đurđević Stamenkovski o kojoj se ovih dana mnogo govori, nova Vlada postavila je strateški temelji za narednu deceniju.

Kako ističe, ponos njenog ministarstva što je uspešno okončana procedura javne rasprave tokom koje je diskutovano o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Inače, ministarka Đurđević Stamenkovski u poslednjih mesec dana više puta našla se u centru pažnje - prvo kada je GAK-u u Višegradskoj donirala ventilatore, i to u trenutku kada je javnost obaveštena da u porodilštu Narodni front danima ne rade klime.

U poslednja dva dana o ministarki za brigu o porodici i demografiji piše se i zato što je, prema pisanju CINS-a, Đurđević Stamenkovski u svojoj biografiji navodi da je završila Fakultet političkih nauka, iako tamo nikada nije diplomirala.

Izvor: Insajder