Stručnjaci za Insajder: Dešavanja na Bliskom istoku veliki izazov za slobodu govora i bezbednost u ostatku sveta

Francuska se u roku od nedelju dana od početka rata suočila sa napadima koje je policija okarakterisala kao terorističke. Prvo je u gradu Arasu ubijen profesor, zbog čega je francuski predsednik Emanuel Makron naredio mobilizaciju 7.000 vojnika, a zatim su krenule dojave o bombama po aerodromima, muzeju Luvru i Versajskoj palati. U Briselu je u oružanom napadu ubijeno dvoje Šveđana, a izvrštielj se deklarisao kao pripadnik ISIS-a.

Vanredna profesorka na Fakultetu bezbednosti dr Aleksandra Ilić objašnjava da dešavanja na Bliskom istoku mogu aktivirati pojedince koji su već imali slične sklonosti.

"S jedne strane ono što je aktuelno u Izraelu može da bude na neki način, kao neka vrsta podstrekača, neko može da oslobađa tu vrstu motivacije koja latentno postoji u pojedincima ili grupama. Sa druge strane opet i sama Evropa konkretno u ovom slučaju, kao i ceo svet, nekako su u  fazi pojačane osetljivosti na prisustvo različitih pretnji ili detektovanja onoga što može  da bude pretnja i reagovanja na sve ono što može da bude znak nekog oblika terorizma“, kaže Ilić za Insajder. 

Kako dalje objašnjava najvažnija karakteristika terorizma je da proizvede reakciju straha i panike među stanovništvom, i dodaje da je ovde do sad bilo reči o individualnim akcijama pojedinaca. 

Kada je reč o napadu u Briselu, Ilić smatra da samim tim što se napadač deklarisao kao pripadnik Islamske države ukazuje na to da postoji veza između onoga što se dešava u Izraelu i napada.

"To nekad može samo da znači okidač za vulnerabilne, za one koji su već skloni takvom nečemu da bude prosto kao ona inicijalna kapisla koja probudi određene težnje u toj osobi i kako bih rekla i on oslobodi ono što je bilo pritajeno u datom trenutku“, objašnjava ona za Insajder i dodaje da treba praviti razliku između takvih pretnji i onih pretnji organizovanog vida terorističkih organizacija.

"Terorističke organizacije su mnogo sofisticiranije i u ljudstvu, i u resursima, i u opasnostima koje prete od takvog oblika reagovanja“, kaže Ilić.

Na pitanje zbog čega sukob na Bliskom istoku utiče na porast terorističkih napada u Evropi, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Ivan Ejub Kostić smatra da su razlozi mnogobrojni.

"Možda onaj koji u datom trenutku vredi istaći jeste to što mnogi muslimani širom sveta osećaju duboki nespokoj usled genocidnih vojnih akcija izraelske armije koje čitav svet posmatra skrštenih ruku. Tako, indolentnost a neretko i (in)direktnu podršku zapadnih država Izraelu pojedine ekstremističke organizacije koriste kako bi izvele terorističke napade kao odgovor na takvo stanje“, objašnjava Kostić za Insajder.

Sukob u Izraelu doveo do porasta antisemitizma i islamofobije

Sa početkom rata između Hamasa i Izraela, zapadni svet beleži porast i antisemitizma i islamofobije. Hjuman rajts voč je saopštio da je nekoliko zemalja je prijavilo porast antisemitskih incidenata od 7. oktobra 2023. godine. 

Kako navode, londonska policija je zabeležila je 218 antisemitskih incidenata u prvih 18 dana oktobra, u poređenju sa 15 tokom istog perioda 2022 godine. Ministar unutrašnjih poslova Francuske je rekao da je u periodu od 7. do 24. oktobra bilo 588 antisemitskih dela i 336 hapšenja povezanih sa ovim delima. U Nemačkoj je istraživačko telo za antisemitizam zabeležilo 202 antisemitska incidenta između 7. i 15. oktobra u poređenju sa 59 tokom iste nedelje 2022. godine.

U saopštenju se naglašava da ova statistika ne pravi razliku između fizičkih napada, pretnji ili govora mržnje, međutim ističe se da je sve veći broj incidenata od početka rata što izaziva zabrinutost u jevrejskim zajednicama za bezbednost ljudi.

Dodaje se i da su islamofobični zločini iz mržnje takođe naglo porasli na mestima koja beleže takve incidente. Prema podacima londonske policije, u prvih 18 dana oktobra u Londonu je zabeleženo 101 islamofobično krivično delo, u odnosu na 42 u istom periodu 2022. 

Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Ivan Ejub Kostić kaže da ne bi merio da li je ugroženija muslimanska ili jevrejska zajednica.

"Mislim da se i jedna i druga zajednica širom sveta previše često nalaze u nepovoljnom položaju. Sa jačanjem radikalno desničarskih pokreta u Evropi i Severnoj Americi došlo je do sve snažnijih islamofobnih i antisemtiskih narativa i zločina. Zato, neophodno je da na političkim scenama zapadnih država ponovo prevladaju progresivnije političke snage“, smatra Kostić.

Zabrana skupova podrške Palestini 

Dok su u pojedinim gradovima Evrope održavani skupovi podrške narodu Palestine, u drugima su unapred zabranjivani. Tako se na protestu u Londonu okupilo, prema procenama policije, oko 100.000 ljudi, a zabeleženo je da je bilo "par manjih incidenata i govora mržnje“. 

S druge strane propalestinski skupovi u Nemačkoj su bili zabranjeni zbog, kako je rečeno, mogućih nereda i govora mržnje prema Jevrejima. Međutim, u nedelju 22. oktobra ispred Brandenburške kapije održan je skup podrške Izraelu kojem je prisustvovao i nemački predsednik Frank Valter-Štajnmajer, a prema procenama policije prisustvovalo je 10.000 ljudi.

Protesti su zabranjivani i u Francuskoj, a vlasti su, kako piše Hjumen rajts voč uvele potpunu zabranu propalestinskih protesta, što je potez koji je Državni savet, najviši administrativni sud Francuske, poništio 18. oktobra. Kako navode, pre te odluke zabranjena su 64 protesta.

Prema podacima Hjumen rajts voča zabrane propalestinskih protesta takođe su prijavljene u glavnom gradu Austrije, Mađarskoj i delovima Švajcarske.

"Da bi zaštitile pravo na slobodu okupljanja i izražavanja, vlasti treba da izbegavaju ograničenja protesta osim ako nisu apsolutno neophodna, a ako se nametnu, trebalo bi da budu striktno proporcionalna, na osnovu procene od slučaja do slučaja. Zabrana protesta treba da bude poslednje sredstvo. Kriminalizacija ili zabrana opštih palestinskih simbola je diskriminatorski i nesrazmeran odgovor, koji predstavlja neopravdano mešanje u slobodu izražavanja“,  navodi se na sajtu Hjumen rajts voča.

"Naravno da takve zabrane nemaju nikakvo opravdanje. I upravo takvi dvojni aršini doprinose onome što sam već istakao, a to je osećaju drugorazrednosti i percepciji da za muslimanske žrtve niko ne mari. Taj osećaj nepravde nosi sa sobom ogromne bezbednosne izazove“, kaže Ivan Ejub Kostić za Insajder.

Ipak pitanje bezbednosti nije toliko jednostavno. Vanredna profesorka na Fakultetu bezbednosti Aleksandra Ilić kaže da svaka država ima pravo u granicama svoje procene bezbednosti da zabrani određeni skup, kao i da je Francuska naročito imala situacije gde su teroristički napadi ostavljali "i te kako ozbiljne posledice u prošlosti“.

"Da li je opravdano ili ne to je stvarno pitanje na koje je nemoguće dati odgovor ovako van čitavog tog konteksta, jer kažem to zavisi od procene odgovarajućih službi tih država, bez obzira na slobodu mišljenja, slobodu izveštavanja. Država je ta koja je garant bezbednosti države i građana pa samim tim može da donese takvu vrstu odluke“, objašnjava Ilić za Insajder.

Ona dodaje i da je za tako nešto potrebna daleko dublja i kompleksnija analiza i bolje poznavanje okolnosti koje, kako kaže, mi ne možemo da znamo u ovom trenutku.

"Nijedna od tih država neće izaći sa svim pa ni sa većinom informacija u vesti, sa rizicima koji se tiču bezbednosti države, jer upravo to – kako bi se država zaštitila mnogo toga sakriva ili pušta deo informacija ili jednostavno na određeni način ih obrađuje tako da veoma je teško u ovom trenutku dati odgovor da li je opravdano ili ne“, dodaje Aleksandra Ilić. 

Podsetimo, palestinska militantna grupa Hamas napala je 7. oktobra južni i centralni Izrael koji je odmah proglasio vanredno stanje i pokrenuo operaciju "Gvozdeni mačevi". Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je tada da je Izrael u ratu. Generalni komesar UN upozorio je 15. oktobra da Pojasu Gaze preti humanitarna katastrofa bez presedana, sa hiljadama ljudi koji traže sklonište u objektima UNRWA, dok su resursi iscrpljeni do krajnjih granica. 

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u petak, 27. oktobra, rezoluciju kojom se poziva na "humanitarno primirje" u Pojasu Gaze. Za usvajanje rezolucije je glasalo 120 država, 45 država, među kojima je i Srbija, je bilo uzdržano , a 14 članica UN je bilo protiv, uključujući Izrael i Sjedinjene Američke Države. 

Izvor: Insajder