Struja na Kosovu: Restrikcije, kriza i pitanja nadležnosti

Na korak od sedanja za pregovarački sto, na korak od postizanja dogovora, na korak od primene onoga što je dogovoreno – tako već godinama izgleda odnos između Beograda i Prištine, i pokušaji da se održi „mir i stabilnost” na severu Kosova. To ilustruje i pitanje snabdevanja strujom. Naime, dok je na Kosovu već dve nedelje na snazi restrikcija struje, pitanje ko treba da snabdeva građane na severu Kosova i kome treba da plaćaju struju nerešeno je već godinama.

Ilustracija

Trenutno su na celoj teritoriji Kosova uvedene restrikcije struje - Vlada Kosova je pre dve nedelje uvela vanredne mere u trajanju do 180 dana u sektoru snabdevanja električnom energijom zbog skoka cena širom Evrope. 

„Razlog za restrikcije je to što na Kosovu nema stabilnih izvora energije, i trenutno im sistem funkcioniše samo zbog uvoza iz Albanije. Računi na severu se navodno i dalje plaćaju iz budžeta, tako da su to dve odvojene stvari - za restrikcije je uzrok na strani proizvodnje, a neplaćanje potrošnje utiče samo na budžet”, objašnjava za Insajder pravnik Dragutin Nenezić.

Paralelno sa restrikcijama, još jedno pitanje uzrokuje nestabilnost u energetskom sektoru Kosova. 

Energetika je oblast u kojoj odnosi Beograda i Prištine godinama ne uspevaju da se urede. Da je učinjen „veliki korak napred”, kako ga je nazvao specijalni izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak, činilo se kada su sredinom jula ove godine dve strane ponovo sele za pregovarački sto i dogovorile se na koji način će sprovoditi energetske sporazume iz 2013. i 2015. godine. Dva meseca kasnije, to se ispostavilo kao još jedno stajanje u mestu.

Dogovor pod nazivom „Mapa puta za primenu energetskih sporazuma u okviru Briselskog dijaloga”, kojim su se Kosovo i Srbija 21. juna ove godine usaglasili oko načina na koji će sprovoditi energetske sporazume, još nije sproveden.

Ko je kriv što je došlo do zastoja – nije sasvim poznato jer dve strane odgovornost međusobno prebacuju.

„Samo je poznato da se mapa puta ne sprovodi zbog određenih tehničkih poteškoća, što je rekla Evropska unija. Kosovo tvrdi da Elektrosever nije predao spisak korisnika, što je trebalo da bude sledeći korak u mapi puta, i da nisu potpisali ugovore sa kosovskim operaterom, a sam Elektrosever tvrdi suprotno - da su predali spisak korisnika koji imaju i da su potpisali ugovor. Dok od Evropske unije, koja verovatno zna gde je istina, nismo ništa konkretnije čuli osim tehničkih poteškoća”, kaže Milica Andrić Rakić, predstavnica Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice.

Ima li rešenja za probleme u energetskom sektoru, i hoće li ponovo biti pregovora, prema rečima Dragutina Nenezića, „niko ne zna i sve je moguće”. Sve ono što je već dogovoreno, smatra Nenezić, ide u korist Prištini.

„Svakako ide u korist prištinskim vlastima iz niza razloga - potvrđivanje energetskog suvereniteta, plaćanje računa i tako dalje. Za Srbe teško da je bilo šta s ovim prištinskim vlastima povoljno”, kaže Nenezić.

Pokušaji da se reguliše pitanje kosovskog energetskog sektora traju već godinama - briselski sporazumi o energetici između dve strane potpisani su još 2013. i 2015. Između ostalog, njima je predviđeno da se snabdevanjem i trgovinom električnom energijom na Kosovu, pored prištinske firme, bave i dve firme pod okriljem Elektroprivrede Srbije – Elektrosever i EPS Trgovina. To je, međutim, godinama onemogućavala Priština odbijanjem da izda potrebne licence.

Još jedna tačka sporenja i razloga za nesprovođenje energetskih sporazuma jeste i trafostanica Valač. Dok Priština tvrdi da je Valač u njihovom vlasništvu, ni Elektromreža Srbije (EMS) ga se ne odriče - iako u briselskim energetskim sporazumima piše da će pristup ovoj trafostanici imati kosovski operater za prenos i tržište električne energije (KOSTT) i elektrodistribucija KEDS. 

Nesporazumi, kako se činilo, trebalo je da budu prevaziđeni kada su sredinom juna ove godine dve strane postigle saglasnost oko načina na koji će primenjivati briselske energetske sporazume iz 2013. i 2015.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković tada je rekao da je zadovoljan postignutim dogovorom jer, prema njegovim rečima, postoje garancije da će Elektrosever distribuirati struju iz centralne Srbije na sever Kosova, dok zvanično pismo Lajčaka garantuje trajno prisustvo srpske kompanije Elektrosever u trafostanici Valač.

„Naravno da je naša i to se ne dovodi u pitanje. Sada je ovim garancijama priznat status operatora Elektroseveru i njegovi radnici će biti trajno prisutni u Valaču, što znači da niko ne može da upada u Valač, niko ne može da zauzima Valač”, izjavio je tada direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.

Elektrosever, u međuvremenu, jeste dobio licencu za distribuciju i naplatu struje na severu Kosova, ali još nije integrisan u kosovski energetski sistem.

Kosovo svoje stanovnike trenutno snabdeva samo strujom koju proizvode termoelektrane „Kosova A” i „Kosova B” u Obiliću, a količine koju one proizvode – oko 800 megavata električne energije na sat, tokom zime nisu dovoljne.

Zbog zastarelosti termoelektrana, Kosovo ne može da proizvede dovoljnu količinu struje. A razlozi za restrikcije struje na Kosovu, koje su počele 15. avgusta, leže i u tome što, kako je saopštila Vlada Kosova, „ne postoji finansijska mogućnost da se električna energija kupuje od drugih zemalja usled drastičnog poskupljenja na međunarodnom tržištu”.

„KOSTT nije više u mogućnosti da kupuje struju i onda se za potrošnju oslanja samo na unutrašnju proizvodnju. A dva bloka u termoelektrani na Kosovu su van funkcije, na remontu su, i to je tako još od decembra prošle godine. I dakle, niti se struja proizvodi u punom kapacitetu koji Kosovo ima, a s druge strane se ni ne uvozi ono što je manjak, tako da je to trenutno povod za restrikcije koje su uglavnom jednočasovne, ali u dve ture”, objašnjava Milica Andrić Rakić, predstavnica Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice.

Ko će imati koristi od naplate struje - KOSTT ili EPS?

Tokom proteklih godina, opštine na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, strujom su snabdevali Elektromreža Srbije (EMS) i Elektroprivreda Srbije (EPS). Međutim, ta mogućnost prestala je 14. decembra 2020. godine kada je KOSTT preuzeo upravljanje elektrosistemom i na severu Kosova.

Kako od 1999. godine u severnim kosovskim opštinama nije postojala institucija koja bi mogla da kontroliše plaćanje električne energije, i s obzirom na to da nije napravljen spisak potrošača i nisu instalirani strujomeri, nikada nije uspostavljen ni sistem za naplatu. Troškove za utrošenu energiju na severu Kosova, koje je svih ovih godina plaćao EPS, od decembra 2020. preuzela je kosovska vlada.

Prema tvrdnjama Prištine, gubici za 2021. godinu, zbog neplaćene struje, iznose 40 miliona evra. 

Iz KOSTT-a su u februaru poručili da neplaćanje struje više ne mogu tolerisati:

„KOSTT ponavlja da je neotuđivo pravo svih građana Kosova da budu snabdeveni strujom, ali i obaveza građana da plate dobijenu uslugu. Zbog toga je u kratkom roku neophodno dugoročno i stabilno rešenje situacije u severnom delu zemlje, koje rešava problem snabdevanja i naplate.”

Retroaktivne naplate, sudeći po najavama, neće biti. A prvi računi na adrese građana severa Kosova trebalo bi da stignu u januaru sledeće godine, bar su takvi rokovi predviđeni u takozvanoj „mapi puta”.

Nije poznato, međutim, ko će od naplate imati više koristi, KOSTT ili EPS.

„Ovo nije u potpunosti definisano ni mapom puta, ni sporazumima. Moguće je i jedno i drugo, i u velikoj meri zavisi od ugovora koji tek treba da se zaključe po mapi puta”, objašnjava Nenezić. 

Kriptovaluta, bitkoin
Ilustracija

Rudarenje kriptovaluta na severu Kosova - od neregulisane do zabranjene aktivnosti

Višedecenijsko neregulisano pitanje snabdevanja strujom na Kosovu i loš sistem naplate otvorili su, po svemu sudeći, prostor za cvetanje novog biznisa - rudarenje kriptovaluta.

Da postoji interesovanje za ovim biznisom, pokazalo je ranije medijsko izveštavanje o stanovnicima na severu Kosovu koji su iznajmljivali svoje podrume, tavane, garaže za postavljanje uređaja za rudarenje.

Kada se Kosovo prvi put na zimu 2021. godine suočilo sa energetskom krizom, tamošnja policija počela je da zaplenjuje uređaje za rudarenje. Akciji je prethodila odluka kosovske Vlade da, zbog energetske krize, zabrani proizvodnju kriptovaluta. 

„Bilo bi veoma nepravedno da mi kao država subvencionišemo nečiju dobit na račun drugih građana. Stoga je bilo neophodno doneti ovu odluku da se privremeno ograniči rudarenje ili proizvodnja kriptovaluta kako bi se sačuvali džepovi građana”, rekao je tom prilikom kosovski ministar finansija Hekuran Murati.

Zaplenjeno je na stotine uređaja za rudarenje, a ta aktivnost je u ovom trenutku na Kosovu zabranjena. 

„Kosovo je zakonom zabranilo rudarenje kriptovaluta prošle godine. Bilo je više akcija zaplene, tako da nije to sad više toliko rasprostranjeno kao što je bilo. Ali jeste bio veoma razvijen biznis”, potvrđuje Milica Andrić Rakić, predstavnica Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice. Dodaje da se po potrošnji ili po broju uređaja koji su zakačeni na internet mrežu može otkriti da li se neko i dalje bavi rudarenjem kriptovaluta.

Ukoliko Vlada Kosova ovu odluku i promeni, rudari kriptovaluta svakako će morati da naprave novu računicu jer, po svemu sudeći, izbegavanju plaćanja struje dolazi kraj.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.