Struka saglasna: Cilj privođenja aktivista zastrašivanje
Nižu se vesti o privođenjima onih koji su se javno ili putem društvenih mreža protivili rudniku iskopavanja litijuma u dolini Jadra. Neki su privedeni u svojstvu osumnjičenih, pretresane su im kuće, oduzimani telefoni… Naloge za privođenja izdavao je javni tužilac, i to na osnovu krivičnog dela "nasilno rušenje ustavnog poretka". Sagovornici Insajdera saglasni da se radi o zastrašivanju građana.
Insajder je pisao o slučaju aktivistkinje Milice Ranđelović koja je privedena na Aerodromu "Nikola Tesla“. Kako nam je rekla, Viši sud u Beogradu izdao je naredbu za pretres njenog stana po zahtevu Višeg javnog tužilaštva, odnosno Posebnog odeljenja za visoko – tehnološki kriminal.
I kod nje su, kako je pojašnjeno, pretres obavljali u cilju pronalaska tragova i dokaza o izvršenju krivičnog dela "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309 st.1 KZ".
Ona nije usamljen slučaj. Naprotiv. Institut za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) saopštio je da je uznemiren jer je tokom vikenda njegova viša naučna saradnica dr Aleksandra Bulatović bila pozvana u prostorije Uprave kriminalističke policije zbog navodnog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja, zbog javnog protivljenja realizaciji projekta Jadar.
I član Srbija centra (Srce) Predrag Žunić pozvan je u ponedeljak 19. avgusta, u svojstvu građanina, na informativni razgovor u policiju, gde mu se na teret stavlja podrivanje ustavnog uređenja, što je za FoNet izjavio generalni sekretar i poslanik te partije Stefan Janjić.
Koliki je tačan broj privedenih po istom osnovu, za sada se ne zna. Eko straža je u subotu saopštila da su pretreseni stanovi četvoro njihovih aktivista i članova, da je naloge izdao javni tužilac a osnova je, kako su istakli, takođe krivično delo "nasilno rušenje ustavnog poretka".
Pokret Kreni - promeni je u subotu, 17. avgusta, saopštio da je u poslednjih nedelju dana policija privela i uhapsila oko 40 aktivista zbog učešća u organizaciji protesta, te da se u većini slučajeva terete za kršenje ustavnog poretka.
Da sve podseća na manir devedesetih godina, ocenjuje advokat Borivoje Borović u izjavi za Insajder.
"Ovo je isproban recept još iz 90-ih godina kada je svaki opozicioni miting i svaki vođa bio pod prismotrom tajnih službi. Čak se dešavalo da su protiv nekih vođene istrage za napad na ustavno uređenje. Oni nisu prezali od toga da na taj način plaše narod da se ne bi pojavljivali na mitinzima“, pojašnjava advokat.
Pitamo ga šta je ovo čemu svedočimo 2024. godine.
"Danas, kada se radi pre svega o koruptivnim poslovima vezanim za litijum, oni smatraju da napad na njih predstavlja napad na ustavni poredak i da je to jedna potpuno izmišljena formulacija i da građani treba potpuno bezbrižno da se odnose prema tome, bez obzira na represivnost režima jer, u pravnom smislu, ta radnja izvršenja tog dela uopšte ne postoji. Dakle, to je jedan trik, sada velikog maha, smatrajući da će prekinuti proteste, ali mislim da od toga neće biti ništa“, ocenjuje advokat Borović za naš sajt.
Insajder je pitao i njegovog kolegu, advokata Ahmeda Delimeđca, kako građani uopšte mogu da znaju da su osumnjičeni za tako teško krivično delo i da li bi sada svako ko je pozivao na proteste putem društvenih mreža, poput aktivistkinje MIlice Ranđelović, mogao da krene na put, pa da mu se desi njen scenario - odnosno da ga spreče da otputuje.
"Građani u tom trenutku i nemaju nikakav izbor, osim da angažuju advokata. Advokata koji neće da napravi sporazum za tako nešto, nego koji će da ih brani. I građani moraju da budu hrabri u tim situacijama. Moraju da izdrže taj vid pritiska koji nema nikakve veze sa napadom na ustavno uređenje. To su pravne besmislice. To što neko izađe na ulicu da protestuje zbog nečega. Ili napiše nešto na Fejsbuku, to je jedan vid pritiska na ljude da prestanu sa protestima ili izražavanjem svog mišljenja ili ostalog", navodi advokat Delimeđac.
Podseća da je reč i o "teškom" krivičnom delu za koje su ti ljudi osumnjičeni.
"Napad na ustavno ređenje je jedno mnogo teško delo, i to nije budalaština. Da sada neko hapsi ljude zbog toga što protestuju ili što nešto napišu, to ne može da bude to delo. To je suština. To ne može nikad da bude to delo, to nije radnja izvršenja tog dela. Kritika vlasti nije napad na ustavno ređenje zemlje", kategoričan je advokat Delimeđac.
Pitamo advokata Borovića kako je onda moguće da se toliki broj ljudi našao u takvoj situaciji.
"Da budem jasan, tužilaštva koja se bave tom pravnom klasifikacijom očigledno su baš stražari dnevne politike i uvek su to bila. Dakle, tako su se ponašali devedesetih kada su radikali i socijalisti vladali kao i danas, tako po istim nalozima i danas postupaju. Odgovornost je pre svega na tužilaštvu, a ne političarima koji znaju da daju naloge koji su protivustavni i protivzakoniti", smatra advokat Borivoje Borović.
Sa poznatim advokatima krivičarima saglasna je i profesorka Vanja Bajović sa Katedre za krivično pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu.
"Po mom mišljenju, to liči na klasično zastrašivanje. Krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije smatraju se jednim od najtežih krivičnih dela u krivičnom zakonu. Tu spadaju baš ozbiljna krivična dela, kao što je terorizam, ugrožavanje teritorijne celine, priznavanje kapitulacije i okupacije. Znači, sve su to krivična dela protiv ustavnog uređenja", objašnjava profesorka Bajović.
Dodaje da je obeležje svih tih krivičnih dela da se obavljaju s primenom sile; između ostalog, navodi se da svako ko silom ili pretnjom pokuša da ugrozi ustavno uređenje ili bezbednost Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni ustavni poredak, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa.
"U ovim protestima nigde ne vidim taj element sile. Očigledno je i sasvim je jasno da zakonsko obeležje svih tih krivičnih dela jesu vrlo diskutabilna jer, ako bi tako sve kvalifikovalo, mi bismo na taj način maltene gušili bilo kakvu pobunu, bilo kakvo nezadovoljstvo naroda moglo bi da se kvalifikuje kao napad na ustavno uređenje i ti, faktički, time stvaraš podanike", ocenjuje prof. Bajović.
I u tom slučaju, kako navodi profesorka krivičnog prava, više ne bi bilo građana koji bi mogli da izraze svoje legitimno neslaganje sa nekom idejom, kao što je protivljenje iskopavanju litijuma.
"Ako se ti boriš protiv određene strane kompanije, ja ne vidim na koji način državni organi to dovode u vezu sa ustavnim uređenjem Srbije ili pak napadom na sebe", kaže prof. Bajović za Insajder.
Građani koji su protiv rudarenja srpskog kriptonita ni posle ovih vesti ne prestaju da protestuju. U Valjevu i Ivanjici - zbog najave iskopavanja litijuma u Srbiji - sinoć su održani protesti, dok je u Prijepolju organizovana protestna vožnja.
Izvor: Insajder