Svakodnevica Srba na severu KiM: Nema života, samo preživljavanja (VIDEO)
Priština je proteklih meseci zatvorila više institucija na severu Kosova iMetohije koje su radile u okviru srpskog sistema – Poštu, Poštansku štedionicu, privremene organe opština, ekspoziture Fonda PIO… Građani koji zavise od tih institucija moraju do administrativnih prelaza da bi uzeli platu, penziju, socijalna davanja ili izvod iz matične knjige rođenih. Sa druge strane, albanski privrednici počinju da otvaraju markete i restorane u većinski srpskim sredinama dok je, u isto vreme, srpskih lokala sve manje.
Kada žele da podignu platu, penziju, socijalna davanja, to više ne mogu tek nekoliko ulica dalje od kuće. Srbi na severu Kosova moraju do prelaza Jarinje ili Brnjak, a onda još nekoliko stotina metara dalje, ne bi li došli do dinara u metalnim kontejnerima i bankomatima Poštanske štedionice i Pošte Srbije.
“Za penziju idem u Rašku, za lekove idem u Rašku, papir neki da izvadimo idemo u Rašku… koji je to život?”, kaže za Insajder meštanka Zvečana, većinski srpske opštine na severu Kosova i Metohije.
Njen sugrađanin se slaže sa njom, i dodaje šta im nedostaje.
"Pa sve nam nedostaje, mi samo još vazduh imamo… Pa ja penziju, penzioner sam... moram da idem u Rašku da uzmem penziju.”
Na severu Kosova svuda su i dalje zastave Srbije, ili ono što je od njih ostalo; kao simbol države koja polako ostaje bez svojih institucija. Ne mogu da se ne primete pripadnici specijalnih jedinica Kosovske policije, u uniformi i civilu. Svuda ih ima; u gradu, na putevima, u bazama izgrađenim u prethodne dve godine.
“Ma super, bre, milina jedna, kad ti tuđa čizma gazi po zemlji, to je ljepota. Kako da je dobro, nije dobro! Zauzeli sve. Ne smiješ da mrdneš. Tužno i žalosno”, kaže za Insajder Zvečanac, na koga se nadovezuje i jedan od stanovnika severnog dela Kosovske Mitrovice:
"Veliki je problem, jer tortura koju oni rade nad srpskim življem je strašno velika i ona se dešava na svim mestima. I na punktovima, mostu, putevima, Njima nije problem da stanu nasred puta da naprave kontrolni pregled. Izbace sve iz automobila, pred decom, pred bilo kim. Živeće ovaj narod. Preživeli smo mi mnogo gorih stvari."
Od prošlog leta je, usmenom odlukom, zabranjen uvoz gotove srpske robe, tako da i ona nedostaje. I dok je na šetalištu u severnom delu Kosovske Mitrovice sve više praznih srpskih lokala, otvaraju se novi, albanski.
”Nije problematično što su se oni pojavili, što Albanci imaju biznis. Ali je problematično zato što su to lokali u kojima su do juče radili Srbi, koji su manje više isterani odlukama kosovske poverilačke agencije. Ljudi ne idu u te prodavnice, ne žele da im prave posao. Da je neko želeo da napravi pravi biznis, ne bi zvao Kurtija na otvaranje”, kaže za Insajder jedan Mitrovčanac.
Na severu Kosova, uz većinsko srpsko stanovništvo, živi više hiljada Albanaca. Među njima su i oni koji žele miran suživot sa komšijama Srbima.
“Iskreno da vam kažem, ljudski je problem, ali često moram da napominjem da mi ne zaslužujemo našu slobodu, ako ne branimo slobodu drugih. Ovo je neko ludo vreme, bio sam, ajde, tako reći, usamljen, ali sad ima puno glasova, sad već ljudi to ozbiljno svataju, da na kraju dana treba nam ljudskosti. Propatio je ovaj grad svašta i na kraju treba da se vratimo u ono nekadašnje jedinstvo koje smo imali."
Izmenjena slika na severu Kosova i Metohije postaje sve izraženija, a sve više Srba odlazi u centralnu Srbiju i inostranstvo. Oni koji su odlučni da ostanu svakodnevicu ne nazivaju životom, već preživljavanjem, uz nadu da će biti bolje.
Izvor: Insajder