Sve više časova u školama - učenici preopterećeni i dekoncentrisani (VIDEO)

U vreme koje učenici provode u školi računaju se časovi obaveznih predmeta, izbornih programa, ko i vreme koje se provodi u aktivnostima koje su u funkciji razvoja deteta. Koliko će to ukupno sati biti određuju zakoni i propisi ali bi, smatraju prosvetni radnici, trebalo da se uzme u obzir i pedagogija.

"Pedagogija je egzaktna nauka, predvidela je u odnosu na razvojne i kognitivne procese dece da deca u prvom ciklusu obrazovanja, od prvog do četvrtog razreda, konkretno kada govorim o prvom razredu, imaju dva puta nedeljno tri časa i tri puta četiri časa što je nekih 18 sati u toku nedelje da budu u nastavi. To je sad već 20. Znači dnevno im je povećan boravak u školi za jedan sat, evo recimo možemo tako da kažemo. Učenici od petog do osmog imali su po pet časova nedeljno, sada imaju šest neretko i sedam. Deca su ostala na istom razvojnom procesu, nisu oni postali vunderkindovi da oni sada odjednom mogu da toliko provedu u školi", objašnjava Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

"Ja dok sam radila u školi morala sam da uradim zapravo jednu veliku stvar, a to je da pomerim nastavu, početak nastave za 15 minuta ranije, znači 15 minuta do osam da bih mogla da izvučem sedam redovnih časova za prvu smenu. Druga smena se završava u osam i nešto, osam i 15. Postavlja se pitanje kada je takav broj časova, kako će deca da imaju svoje aktivnosti koje su van škole? To su baletske škole, to je muzička škola, tu su jezici, tu su sportovi, i sve to zajedno", navodi Natalija Matić, bivša direktorka OŠ "Veselin Masleša".

Osim što deca nemaju vremena za vannastavne aktivnosti, prosvetni radnici tvrde - učenici nemaju ni koncentraciju da prate redovnu nastavu kada imaju mnogo časova.

"Ja sam imala slušanje muzike, ja sam imala problem zapravo da njih nateram da slušaju nešto pet minuta. Razlog njihovog neslušanja je - dosadno im je ili nemaju koncentraciju. Češće ovo drugo. I vrlo često se dešavalo da zapravo nisam mogla da dobijem 10 minuta njihove pažnje", dodaje Matić.

Ruke su im, kaže, vezane, a moć da se nešto promeni je kod donosioca odluka.

"Prosvetni radnici i ljudi iz struke kada je obrazovanje u Srbiji u pitanju nikada ni za šta nisu bili konsultovani. Svi naši predlozi ostajali su samo mrtvo slovo na papiru, kao predlog na nekom sastanku, znači nikada konsultovani, uvek dovedeni pred svršen čin da nešto u nastavi treba da primenimo, što je već kreirao neko ko u nastavni proces i u odeljenje nikada ušao nije", smatra Jerotijević.

"Problem broja časova uopšte nije na školama. Škole kad dobiju plan i program one mogu samo šta mogu da urade da smanje ili da promene nastavni plan i program za 30 odsto. To je jedino što može škola, odnosno svaki nastavnik u okviru svog predmeta. Sve drugo je na mnogo višim nivoima", kaže Matić.

Ministarka prosvete je, gostujući u Insajder Intervjuu, rekla da je početak godine prošao daleko od idealnog, ali da je to očekivano posle dva masovna ubistva u maju. Kako je navela, nije joj potrebno istraživanje da bi znala šta roditelji misle o obrazovanju. Nastavnici, kaže, program moraju da prilagode potencijalu dece.

"Da li će biti potrebe da dete nekada ima i osam časova, a pritom se vodi računa da likovno, muzičko, fizičko budu u tih osam, to je sigurno obaveza nastavnika, ali strogo gledano ne vidim da u osnovnoj i u srednjoj školi u bilo kojim okolnostima dete treba da ima osam časova da bi savladalo program", rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. 

Prosvetni radnici poručuju - veliki broj časova uz mnogo nepotrebnih podataka koje deca treba da nauče, dovodi do toga da su rezultati učenika na testovima iz godine u godinu sve lošiji.

Izvor: Insajder