Svi propusti policije u istrazi u slučaju Danke Ilić: Od curenja informacija do podataka u rukama optuženih bivših funkcionera (VIDEO)
Nestanak dvogodišnje Danke Ilić, potraga za detetom, hapšenje dvojice osumnjičenih za njeno ubistvo, pa potraga za njenim telom. Odnosno, dve nedelje pune policijskih propusta - od curenja informacija do neprimerenih izjava aktuelnih, ali i bivših policijskih zvaničnika i to onih kojima se sudi pred Specijalnim sudom. Najpre je bila ugrožena bezbednost deteta, a sada su pod znakom pitanja dokazne radnje. Za telom deteta traga se šest dana.
Od 26. marta, kada je prijavljen nestanak Danke Ilić, zbog odavanja informacija iz istrage priveden je samo jedan pripadnik MUP-a - policajac iz Bora. MUP tvrdi da postupanje Sektora unutrašnje kontrole nije završeno. Međutim, novih rezultata o tome odakle su i od koga curele informacije iz policijske istrage, koja je morala da se vodi u najvećoj tajnosti, i šta je policija uradila da otkrije ko je sve odavao informacije, još nema.
A na tom pitanju se meri ozbiljnost bezbednosnih institucija.
Od rada policije i njenog ponašanja zavisi i istraga koju vodi Tužilaštvo, i baš zato u jednom sistemu mora da se zna šta je čiji posao. Tokom istrage niko ne bi smeo da odaje informacije koje mogu da ugroze istragu, a posebno bezbednost deteta o kome se deset dana od prijave nestanka, nije znalo ništa.
Aleksandar Milosavljević, nekadašnji tužilac Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal kaže da je činjenica da informacije cure iz MUP-a već "opšte mesto“.
"Ovo je samo podiglo prašinu zato što je javnost kompletne Srbije bila zainteresovana. U okviru svakog krivičnog dela, odnosno istrage krivičnog dela, se pojavljuju slične stvari. Neko iz MUP-a, ko god da je to, ja to ne znam, to bi moralo da se utvrdi i taj kanal obaveštavanja jednostavno bi morao da se preseče. Ja sam potpuno siguran da je svima dobro poznato da su informacije roba. Dakle, ako su informacije roba, ne možemo da od toga pravimo trgovinski sporazum. Mislim da bi to trebalo da bude u drugom planu, obzirom na to da istraga ima neke malo drugačije interese i da to ne bi trebalo objavljivati“, kaže Milosavljević.
Major policije Bojana Otović Pjanović je, gostujući u "Marker razgovoru“, izjavila da u ovakvoj situaciji svi moramo da pazimo šta govorimo. Toga se, međutim nije pridržavao njen kolega, načelnik Uprave kriminalističke policije Ninoslav Cmolić, koji je u jednom televizijskom gostovanju iznosio podatke koji ni po čemu nisu u interesu javnosti, koji je izjavama čak zadirao u privatan život osumnjičenih čije je ponašanje, govor i inteligenciju doveo u vezu sa nacionalnom manjinom u tom kraju.
"Ti vrlo visoki policijski zvaničnici daju izjave koje su prvo neprikladne, imajući u vidu osetljivo stanje unutar regije u kojoj se to desilo. Počinje tako što prvi od njih izjavi da je to čudan kraj. Mislim da to nije lepo reći. Pogotovo što to apsolutno nije ni u kakvom interesu bilo čega, a pogotovo ne istrage. Znači, to je mešovita sredina u kojoj ima i nacionalnih manjina i tokom tih izlaganja ti neki ljudi koji su iz policije su pričali na način koji te nacionalne manjine mogu da shvate vrlo loše. Jednostavno su neodmerene i neoprezne, i u krajnjem slučaju izjave koje nemaju nikakve veze sa istragom, a naprave ogromnu štetu“, kaže Milosavljević.
Policijski zvaničnici nisu jedini koji su, posle hapšenja osumnjičenih, javno komentarisali detalje istrage. Posle ministra unutrašnjih poslova koji je prošlog četvrtka održao konferenciju za medije čiji je povod bio hapšenje dvojice osumnjičenih, najpre se javno oglasila nekadašnja državna sekretarka MUP-a, Dijana Hrkalović, saopštavajući informacije koje može da ima samo policija - od punih imena osumnjičenih, mesta u kojem žive i podatka da su bili na merama prisluškivanja, do toga šta su govorili dok su bili prisluškivani!? Odakle nekadašnjoj sekretarki MUP-a - kojoj se pred Specijalnim sudom sudi za trgovinu uticajem - informacije dostupne samo uskom krugu policijskih operativaca? To je pitanje na koje bi institucije morale da odgovore.
Više tužilaštvo u Zaječaru, koje vodi istragu, posle hapšenja dvojice osumnjičenih oglasilo se jednim šturim saopštenjem - da je protiv osumnjičenih pokrenuta istraga zbog teškog ubistva, da im je određen pritvor od mesec dana, kao i da je jedan osumnjičeni priznao izvršenje krivičnog dela, a da se drugi brani ćutanjem.
[related-content]
Upravo je informacija Tužilaštva o priznanju zločina različita od prethodne policijske informacije, prema kojoj su obojica osumnjičenih priznala zločin. I to, kako tvrdi bivši tužilac Aleksandar Milosavljević, jeste razlog zašto takve informacije moraju da budu tajna dok traje istraga, jer prevremenim objavljivanjem informacija Tužilaštvo ostaje u domenu operativnih saznanja, a ne dokaza.
"Policija je morala da vodi računa o tome da može da se desi da istraga krene po zlu, upravo zato što su neke informacije koje su utvrđene, neke činjenice koje su utvrđene, izađu u javnost, jer to daje mogućnost drugoj strani da svoju obranu na neki način uskladi sa tim što je objavljeno. Hoću reći ukoliko se kaže jedna informacija, može da se neki dokaz i sakrije“, objašnjava Milosavljević.
A glavnog dokaza i dalje nema – tela devojčice, za koju je policija uverena da je ubijena i da protiv osumnjičenih postoji dovoljno dokaza i za optužnicu i za presudu.
Izvor: Insajder