Tamara Filipović Stevanović: Sporan povratak državnog vlasništva nad medijima u novim medijskim zakonima (VIDEO)
Kada govorimo o predlogu novih medijskih zakona, povratak državnog vlasništva nad medijima predstavlja jedno od najspornijih pitanja, kaže za Marker generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović. Sa druge srane, dobre izmene zakona koje su "skupo plaćenje", odnose se na transparentnost državnog finansiranja medija, ali i odredbe u vezi sa radnim položajem novinara, dodaje Filipović Stevanović.
"Sporan je povratak državnog vlasništva u medijima, čega smo se mi kao država odrekli, odnosno, zauzeli taj strateški pravac još 2011. godine, kada smo usvojili prvu medijsku strategiju, pa ponovili to opredeljenje 2020. godine, kada smo usvojili drugu medijsku strategiju. Sada je u Zakonu o javnom informisanju, a i u Zakonu o elektronskim medijima, bukvalno nacrtana državna telekomunikaciona kompanija, kojoj se sada dozvoljava vlasništvo nad medijima", kaže sagovornica Markera.
Na argument Vlade da je sve urađeno po međunarodnim standardima, Filipović Stevanović objašnjava da to nije sasvim tačno.
"Od samog početka, kada smo videli šta se sprema i šta je uvršteno pred sam kraj rada radne grupe za Zakon o javnom informisanju i medijima, mi smo upozoravali na taj član i pregovarali i pokušavali da objasnimo zašto to nije dobro. Međutim, preglasani smo. Taj član je izmenjen nakon javne rasprave 7. oktobra, zato što smo u javnoj raspravi barem uspeli da suzimo broj tih preduzeća koja su u javnom vlasništvu, koji bi mogli dalje da osnivaju medije. Prvobitno je on bio tako široko definisan da je bukvalno omogućavao povratak države na svim nivoima u medije. Sada je sužen, pošto imamo jednu telekomunikacijsku kompaniju. Ako budemo imali dve, obe će moći isto da rade", dodaje Filipović Stevanović.
Pomenuta odredba može da promeni u mnogome srpsku medijsku scenu, objašnjava ona.
"Nama kao građanima i nama kao novinarskom udruženju je jako važno da postoji nezavisna uređivačka politika u bilo kom mediju, da li je on u državnom vlasništvu ili u privatnom vlasništvu, da novinari zaista mogu slobodno da rade u skladu sa svojom profesijom i u skladu sa kodeksom."
Neke od dobrih odredbi, ipak, objašnjava sagovornica Markera, odnose se i na pooštravanje kriterijuma za ulazak u Savet REM-a.
"Postignut je neki dogovor da će ovaj savet REM-a odstupiti sa svojih funkcija u narednih godinu dana i da ćemo, od dana kada bude usvojen zakon, u godinu dana dobiti novi saziv REM-a. Povećana je njihova odgovornost, kao kodeks ponašanja, recimo, koji oni inače imaju. Sad je uveden u zakon, u smislu da je to dokument koji oni moraju po zakonu da donose i da ga se pridržavaju", dodaje.
Filipović Stevanović kaže i da nije optimista kada je reč o pridržavanju najavljenih zakonskih odredbi.
"Nisam optimista zato što mi sve naše zakone shvatamo kao još jedan papir koji nećemo poštovati i neće nam ni za šta služiti. Mogli smo i do sada da pokažemo da smo hteli, da je zaista ova vlast htela da stvori taj povoljan ambijent za medije, mogli su samo da poštujemo postojeće zakone i već bi mnogo bolja slika bila. Ovo je još jedan papir koji verovatno nećemo iskoristiti, nažalost", zaključuje.
Podsećamo da je Vlada Srbije usvojila na sednici održanoj u petak, 20. oktobra, Predlog zakona o javnom informisanju i medijima i Predlog zakona o elektronskim medijima.
Izvor: Insajder