Toroman za "Marker": Komunizam i hrišćanstvo leže na istim univerzalnim idejama (VIDEO)
Između komunizma i hrišćanstva može da se nađe mnogo sličnosti, zbog univerzalne ideje o bratstvu, koje se nalaze u dubinama jedne religije i jedne političke ideologije objasnio je za "Marker" etnolog i antropolog Tatomir Toroman, komentarišući što se u istom danu održavaju i Spasovdanske litije i Dan mladosti.
"Postoji konflikt i podela, ali treba reći da osnovna ideja komunizma ili skupa levih ideja nije da treba rušiti crkve i proganjati sveštenike“, objasnio je Toroman i dodao da se takav utisak stekao jer je to jedna od intepretacija u kojoj se pojvaljuje radiklani ateizam.
Kako kaže kada su u pitanju komunizam i hrišćanstvo, previše se insistra na razlikama, a to ove ideje previše pojednostavljuje.
“Nije mi nemoguće da zamislim da neko ko je danas, 25. maja, otišao u Kuću cveća dođe i na litiju, mislim da to nije sasvim nespojivo”, kaže Toroman.
Za oba događaja navodi da su vrsta rituala - jedan religijski, a jedan politički, a rituali, kako kaže, pomažu u teškim vremenima. Kada je reč o Danu mladosti kaže da je to vrsta komunikacije sa periodom koji je iza nas.
"Ostala je veza sa tim preriodom koji mnogi pamte po dobrim stvarima, kao što je besplatno školstvo, da neko može da obezbedi decu, da živi od jedne plate“, rekao je Toroman za "Marker".
On naglašava da ljudi koji obeležavaju 25. maj nisu samo komunisti.
"To su ljudi različiti mi pokušavamo njih da svedemo na jednu dimenziju, a svako od nas je kompleksna ličnost sa mnoštvom identiteta“, kaže on.
Kada je reč o litijama on kaže da je mesijanska dimenzija hrišćanstva, odnosno ideja da će u budućnosti nastupiti carstvo Božije daje nadu ljudima u teškim vremenima i, kako kaže, u tome ne vidi ništa loše.
Nastup crkve i poziv učenika da prisustvuju litiji ne vidi kao agresivan, već smatra da je to jedan način da se ostvari društveno zajedinštvo i kohezija, za koju smatra da “izuzetno nedostaje u društvu”.
To opisuje anomijom, odnosno kriznim periodom koji, kako kaže, kod nas traje tri decenije i koji podrazumeva raspad jednog društvenog sistema, dok drugi još nije uspostavljen.
O tome što jedan deo javnosti vladiku Nikolaja Velimirovića vidi kao objedinitelja u veri, sveca i čoveka koji je unapredio poimanje pravoslavlja, dok ga drugi deo vidi kao kolaboracionistu sa nacistima, osnivača ideologije "svetosavskog nacionalizma“ i ličnost koja je nanela veliku štetu društvu kaže da postoje mnogo kontroverze zbog njegovog odnosa sa pokretom Dimitrija Ljotića koji je bio fašistički što jeste "problematična stvar“.
"Mislim da je u samoj crkvi postojala podela da se žuri sa tom kanonizacijom i to jeste jedna problematična stvar, ali kao što sam rekao - ne može se samo hrišćanstvo ni SPC svesti samo na vladiku Nikolaja Velimirovića, ona postoji vekovima“, kaže Toroman.
Kako kaže "za ovu generaciju sveštenika i pripadnika crkve on je izuzetno važna i uticajna ličnost i ta ideologija svetosavlja izgleda sad dominira u crkvi“.
Međutim, on objašnjava da to može biti samo jedan period i način da "u ovim vremenima crkva nađe neko svoje odgovarajuće mesto“.
Izvor: Insajder