Toskić Cvetinović (Partneri Srbija) o Nacrtu Zakona o policiji: Povećana ovlašćenja policajcima, smanjena prava građanima (VIDEO)

Ako bi predloženi Zakon o policiji bio usvojen, kaže Toskić Cvetinović, to bi negativno uticalo na živote, prava i slobode građana.

„Neki ostvareni nivo prava bio bi umanjen, pre svega mislim na pravo na privatnost, ali i slobodu udruživanja, slobodu izražavanja, zabranu diskriminacije, i uopšte zaštitu od upotrebe prekomernih ovlašćenja policije.”

Toskić Cvetinović one koji brane Nacrt argumentom da „građani ne treba da brinu ako nemaju šta da kriju” smatra „protivnicima privatnosti”. 

„Ono što mi koristimo kao kontraargument je činjenica da ovim Nacrtom predlagač štiti identitet policajaca, posledično zabranjuje objavljivanje informacija o policajcima koji vrše dužnost, osim u slučajevima kada to čine mediji. Dakle, građani ne bi mogli da objavljuju snimke policajaca koji vrše dužnost. Očigledno država želi da zaštiti svoju i privatnost svojih službenika, a privatnost građana bi trebalo da bude potpuno umanjena”, kaže ona. 

Među predlozima, u Nacrtu se našao i predlog upotrebe biometrijskog video nadzora sa automatskim prepoznavanjem lica. Toskić Cvetinović kaže da takav predlog šalje poruku „da smo svi potencijalno osumnjičeni dok se ne utvrdi suprotno”, dok se, s druge strane, „štiti identitet policajaca i omogućavaju ovlašćenja kojima bi se dodatno zadiralo u privatnost”.

Toskić Cvetinović podseća da javnosti nisu dati razlozi za uvođenje sistema biometrijskog video nadzora, niti predstavljena analiza koja pokazuje da li smo društvo koje nije bezbedno. 

„Ne govorimo o tome da ovakav način ne bi mogao da unapredi efikasnost policije već da nije srazmeran - ne znamo da li je neophodan, mislimo da preterano zadire u ljudska prava, i ako nije neophodan ne bi mu trebalo pribegavati sada”, kaže Toskić Cvetinović i dodaje da se trenutno i u Evropskoj uniji vodi intenzivna debata o tome da li treba zabraniti korišćenje ovakvih sistema zbog posledica po ljudska prava.

Gošća „Markera” ocenila je problematičnim i odredbe Zakona o policiji koje se tiču nenasilnog otpora. 

„Ne postoji preciziranje ovlašćenja koja se mogu primeniti u pogledu pasivnog otpora. I sada se tumači da tu dolazi u obzir sva fizička sila, sva druga ovlašćenja policije, što u praksi znači da se sila može primeniti ukoliko neko pruža pasivan otpor, odnosno aktivno ne učestvuje u suprotstavljanju policiji.” 

Toskić Cvetinović navodi da se Zakon o policiji tiče, ne samo stručne javnosti, već svih građana, i da se u raspravu, koja je produžena do 22. januara, moraju uključiti svi. 

Izvor: Insajder