Trećina građana pije neispravnu vodu (VIDEO)

Branimir Jovančićević, profesor na Hemijskom fakultetu navodi za Insajder da podaci o neispravnoj vodi iz javnih vodovoda nisu novina.

“Mi znamo da je kvalitet pijaćih voda u Srbiji loš. Razlozi su različiti zavisno od kraja do kraja. Jedni su razlozi u južnoj, jedni u zapadnoj Srbiji a drugi u Vojvodini. Ono što je nakritičnije u ovom trenutku kada je u pitanju kvalitet pijaćih voda to jeste lokalitet autonomne pokrajine, odnosno tog dela panonskog basena” ističe Jovančićević.

Prema analizi Batuta samo 25 odsto analiziranih javnih vodovoda u Vojvodini ima ispravnu vodu. Svi gradovi u kojima je 100 odsto kontrolisnih uzoraka bilo neispravno kao i 90 odsto vododvoda koji su i makrobiološki i hemijski neispravni nalaze se upravo na severu zemlje. Međutim, odluka o zabrani upotrebe vode nije doneta u svim vojvođanskim naseljima u kojima je detektovan problem. 

“Negde se dešava da se ne donese odluka jer onda to iziskuje da moraju da obezbede alternativno vodosnabdevanje odnosno cisterne a to nije jeftino ukoliko je slučaj dugogodišnji. Tako da onda neka naselja koja proglase da voda nije ispravna posle kažu da bolje da to nisu uradili gledajući druga naselja koja nisu proglasila. Oni pošto su bili pošteniji i radili kako treba, ispadnu da su u svim medijima, da se o njima piše negativno a o naseljima u kojima nije objavljeno se ćuti, sakriveno je”, navodi Srđan Rončević, profesor Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu. 

Loš kvalitet vode u Vojvodini uzrokavan je pre svega prirodnim zagađenjem podzemnih voda. Još 2010. skupština Vojvodine usvojila je Strategiju koju je izradio Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu kojom su definisani koraci koji bi omogućili da se višedecenijski problem sa vodonsabdevanjem u Vojvodini reši u roku od dvadeset godina. Ova strategija je međutim ostala samo mrtvo slovo na papiru. 

“Nakon 2010. apsolutno se ništa nije radilo na tome i onda su neka naselja počela zavisno o svom kapacitetu pojedinačno da rešavaju probleme. Kako se ko tu snašao to je sad pitanje. Sad postoji određena inicijativa na nivou pokrajinske vlade gde se počela posvećivati pažnja vodosnabdevanju značajnije i krenulo se sa pojedinim naseljima da se rešava njihov problem”, navodi profesor Rončević.

Za razliku od Vojvodine gde je problem u prirodnim karakteristika podzemnih voda koje se prerađuju, u ostatku Srbije najčešči uzrok problema je čovek. 

Branimir Jovančićević, profesor na Hemijskom fakultetu ističe da mnogi faktori utiču na zagađenje podzemnih i površinskih voda u Srbiji. 

“Svi tipovi zagađenja zapravo doprinose tome da je kvalitet vode u Srbiji na veoma niskom nivou. Možemo da nabrajamo i komunalni otpad, zagađenje iz fabrika I različitih postrojenja, upotreba pesticida i drugih zagađujućih supstanci. Dakle spisak je predugačak”. 

Uz nemar prema životnoj sredini, problem su i mala ulaganja države u obnovu dotrajale vodovodne mreže kao i nesprovođenje ekoloških propisa. 

“Mi se danas u oblasti životne sredine krećemo u deklarativni okvirima. Bavimo se životnom sredinom samo pomoću reči, pomoću pisanog teksta, idemo na konferencije, pišemo naučne radove, polmišemo na televiziji. Ne mogu da kažem, ima tema iz oblasti životne sredine ali aktivnosti na terenu još nema”, ocenjuje  profesor Jovančićević. 

Tako Institut za javno zdravlje Batut u svojim izveštajima o kvalitetu pijaće vode u Srbiji već decenijama navodi identične preporuke. Među njima je i ona polazna- da instituti i zavodi za javno zdravlje osmisle program aktivnosti za rešavanje problema  u najugroženijim područjima. 

Izvor: Insajder