Tužilac Ilić za Marker o izmenama ZKP-a: Padaće presude ako dokazi budu pribavljani prinudom (VIDEO)

Upitan šta konkretno znači to što, prema Nacrtu ZKP-a, odluka više ne može da se zasniva na dokazima koji su pribavljeni policijskom prinudom - da li se priznanjem do kojeg se došlo mučenjem odmah ukida presuda ili se vagaju ostali dokazi, Ilić je objasnio da to vodi ukidanju presude.

"Prema sadašnjem ZKP-u, ukoliko je presuda zasnovana na nezakonitom dokazu, žalbeni sud - ispitujući tu presudu - treba da utvrdi da li bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda. Znači, ta povreda ima relativni karakter i ukoliko postoji nezakoniti dokaz u presudi, odnosno presuda je zasnovana na nezakonitom dokazu, u takvoj situaciji ne mora po žalbi da bude ukinuta presuda. Ukoliko bude usvojen Nacrt ZKP-a u ovoj verziji, koja je sada aktuelna, to će biti apsolutno bitna povreda. Znači, bez obzira da li bi i bez tog dokaza presuda bila ista, postojanje nezakonitog dokaza - odnosno ukoliko je presuda zasnovana na nezakonitom dokazu - vodi u ukidanje presude jer predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka", objasnio je Ilić.

On je prokomentarisao i kako bi to uticalo na postupak protiv optuženih za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić, gde postoji nasilna smrt svedoka.

 "Ako imamo nasilnu smrt svedoka i ako bi moglo da se utvrdi da je on pre toga dao nekakav iskaz koji je bio osnov za donošenje odluke, bez obzira što drugi dokazi takođe ukazuju na istu stvar na koju on ukazuje svojim iskazom, u novom Zakoniku to će biti apsolutno bitna povreda i to će biti osnov da se poništi odluka. Znači, stroži je kriterijum u pogledu procene nezakonitosti dokaza", dodao je Goran Ilić.

Sudska kontrola u fazi istrage – dobro rešenje

Prema sadašnjem ZKP-u, celokupna istraga je u rukama tužilaštva, ali se sada predlaže da se na određeni način uvede sudska kontrola u fazu istrage. Ilić, međutim, ne smatra da je uvođenje suda u fazu istrage - ukidanje tužilačke samostalnosti.

"Ne može se govoriti o ukidanju tužilačke samostalnosti time što sud preispituje odluke tužioca, jer i u drugim fazama postupka - ispitujući optužnicu, odlučujući o žalbi - sud ima kontrolnu ili nadzornu ulogu nad odlukama javnog tužioca. Tako da procesna mogućnost da odlučuje o javnotužilačkim odlukama nije ugrožavanje samostalnosti javnog tužilaštva, nego se radi o jednom drugačijem procesnom rešenju", objasnio je Ilić.

Prema njegovim rečima, novim ZKP-om, ako bude usvojen u ovoj verziji, postojaće kontrola odluke javnog tužioca o pokretanju istrage.

"Drugim rečima, kada on donese rešenje o sprovođenju istrage, protiv tog rešenja okrivljeni će moći da izjavi žalbu. I ukoliko sudija za prethodni postupak ustanovi da nema mesta pokretanju postupka, neće biti pokrenuta istraga, osim ako se javni tužilač žali, pa u postupku po žalbi veće tog suda utvrdi da ima mesta pokretanju istrage. To je bitna razlika i ona, po mom mišljenju, nije loša. Jer, pazite, vi ste dosad imali mogućnost da pokrenete postupak protiv neke osobe, da vodite istragu, po ZKP-u istraga je krivični postupak, bez ikakve sudske kontrole. I to na jednom vrlo niskom nivou sumnje, to se zove osnovi sumnje - to čak nije ni celovita sumnja, nije ni kvalifikovana sumnja, nego jedan fragment sumnje. I to je, po logici stvari, dovodilo do toga da se vodi veliki broj istraga i da one po pravilu ne rezultiraju podizanjem optužnice. To je samo po sebi loše za jedan sistem", smatra tužilac Goran Ilić.

Dodaje da, ukoliko se protiv nekog vodi istraga, po ZKP-u mu - van krivičnog postupka – ne mogu biti ograničena prava.

"Ali, da zamislimo situaciju da se vodi protiv vas istraga. Da li mislite da neko ko odlučuje o vašem zaposlenju ne bi imao u vidu tu činjenicu? Imao bi, iako Zakonik kaže da to ne bi trebalo da se uzima u obzir. Prema tome, mislim da je bolje to što postoji sudska kontrola istrage od početka. I dalje je sudska istraga tužilačka, što je dobro, to je jedno od dobrih rešenja iz postojećeg ZKP-a, i ako biste pitali tužioce oni su generalno za tužilačku istragu, ali mislim da je dobro da postoji neka vrsta eksternog nadzora nad odlukom tužioca, jer se na taj način bolje štite prava okrivljenog", istakao je gost "Markera".

Pripremna ročišta odugovlačila postupke

Izmene ZKP-a predviđaju i ukidanje pripremnog ročišta. U praksi se pokazalo da su optuženi koristili pripremno ročište za odugovlačenje postupka - samo u slučaju Jovanjica 2 pripremno ročište je odloženo čak 20 puta, pa je suđenje počelo posle dve i po godine. Ilić tu izmenu ocenuje kao dobro rešenje.

"Mislim da je dobro što je ukinuto pripremno ročište, jer se ta ’stvar’ nije primila u praksi. Naime, imate situacije kada je to pripremno ročište obavezno, ali postoji situacija za neka blaža krivična dela kada Zakonik preporučuje da se zakaže i održi pripremno ročište, ali ne obavezuje sud da ga zakaže. I, šta mislite, da li se u tim situacijama zakazivalo pripremno ročište? Nije. Znači, sudije nisu smatrale, sem u situacijama kada je to obavezno, da to pripremno ročište doprinosi efikasnosti krivičnog postupka, a to je ideja sa pripremnim ročištem - da vi omeđite polje raspravljanja u toku krivičnog postupka. Međutim, dešavalo se suprotno, umesto da doprinese, imali smo odlaganje suđenja. Zbog tih procesnih prepreka dešavalo se da pripremno ročište, u stvari, bude osnov za odlaganje i razvlačenje postupka, tako da smatram da je ukidanje pripremnog ročišta dobro rešenje", kaže Ilić.

Novine u iznošenju dokaza

Jedna od novina koja je predviđena izmenama ZKP-a odnosi se na glavni pretres - dosad su odbrana okrivljenih i tužilaštvo predstavljali dokaze, dok je sud imao pasivnu ulogu. Sada bi sud mogao da nalaže izvođenje dokaza za koje smatra da su bitni. Ipak, Ilić navodi da je i po važećem ZKP-u sud mogao sam da izvede dokaze ukoliko je to od značaja za raspravljanje stvari koja je predmet dokazivanja, a mogao je i da naloži strankama da one predlože neke dokaze za koje on smatra da treba da budu izvedeni.

"To je poprilično nelogična norma. Jer, zamislite, vi ste branilac u nekom predmetu, smatrate da ne treba izvesti neki dokaz, a vama sud nalaže inkvizitorski da uradite to. Prvo je to bilo nelogično, ali hoću da objasnim da je ta mogućnost da sud izvodi dokaze postojala i po dosadašnjem ZKP-u. Prema tome, mislim da u tom smislu nije bitna novina", navodi Ilić.

Kako kaže, ono što je rukovodilo tvorce Nacrta ZKP-a jesu ustavne norme.

"Imate član 32 našeg Ustava koji kaže da će o osnovanosti sumnji u optužbi raspraviti sud, a ne stranke pred sudom, kako je po našem ZKP-u. Znači, Ustav insistira da sud raspravlja, a ne stranke pred sudom. To je jedna stvar. I druga stvar, ta ideja je problematična sa stanovišta čitave konstrukcije postupka. Zamislite ovu situaciju: ja sam tužilac, predložim sve dokaze, sud uvaži i izvede te dokaze; vi ste odbrana, predložite sve dokaze, sud uvaži i vaše predloge, izvede sve dokaze. Da li u toj situaciji, kada smo mi kreirali činjenično stanje kao stranke, treba da postoji žalba protiv nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja? Na šta se mi žalimo? Na sopstveni rad? Mi se u toj situaciji žalimo na sopstvenu neaktivnost. To je nelogično", ocenio je Goran Ilić.

Ističe da neke stvari u dosadašnjem konceptu ZKP-a nisu bile logične, ali su neke bile dobre.

"Kad biste sad pitali tužioce da li bi se vratili na sudsku istragu, svi bi rekli - ne. Pogotovo je važno da se znatno šire prava okrivljenog. U svim fazama postupka je bolja zaštita okrivljenog. Evo, recimo, navešću jedan primer: pre prvog saslušanja, po sadašnjem Zakoniku, okrivljeni ima pravo da se upozna sa krivičnom prijavom, zapisnikom o uviđaju i veštačenjem. Ako tužilac ima neke druge dokaze koji su od značaja za odluku o pritvoru, a tada se odlučuje o pritvoru, on ne mora te dokaze da prezentuje odbrani. Ubuduće, on će biti dužan da sve relevantne dokaze koje poseduje, a koji su važni za odlučivanje o pritvoru, prezentuje odbrani pre prvog saslušanja. Tako da se izjednačava pozicija i u toj fazi", zaključio je gost "Markera" tužilac Goran Ilić.

Izvor: Insajder