Tužilac Milovanović u Markeru: Nacrt zakona o policiji urušava samostalnost tužioca (VIDEO)

"Ono što pokušavamo da popravimo kroz ustavne amandmane i zakone o pravosuđu, zakon o policiji, ukoliko se usvoji ovakav, mogao bi da bude regresivan u tom smislu", ističe Milovanović za Insajder televiziju.

Određene odredbe, kako dodaje, mirišu i da su suprotne Ustavu i krovnom Zakonu o krivičnom postupku. 

"Zakon o krivičnom postupku predviđa vrlo jasno koji su to slučajevi kada se može ući sa nalogom i bez naloga suda u nečiji stan. Policija inicira, tužilac razmotri da li ima osnova i stavlja predlog sudiji za izdavanje saglasnosti. Ukoliko bi policija samostalno odlučivala o tome, to bi urušilo samostalnost tužioca jer sada tužilac pre svega meri da li postoje okolnosti koje dozvoljavaju ulazak u nečiji stan", objašnjava Milovanović.

Dodaje da su sadašnja rešenja i ta da tužilac može vratiti inicijativu policije za ulazak u nečiji stan ukoliko se ne ispune određeni uslovi.

"Uostalom, tu se prepoznaje ta koordinacija između tužioca i policije, gde vi kažete, čekajte nije nam dovoljno, potrebno nam je još nešto od dokaza. Znači, ako tražimo oružje ili drogu, šta je još potrebno od indikativa da bi ste ušli u nečiji stan. Naravno, postoje i odredbe kada ulazimo i bez naloga suda ali one su vrlo restriktivne", kaže Milovanović i dodaje da mu se čini da bi zato bilo znatno mudrije kada bi javna rasprava o novom zakonu o policiji bila duža i transparentnija.

"Stvarne kontrole tužilaštva nad policijom nema"

Prema zakonu, tužilac vodi istragu, a policija mu u tome pomaže. Međutim, kako ističe tužilac Milovanović, stvarne kontrola tužilaštva nad policijom trenutno nema. 

"Vi nemate adekvatne mere kako možete da sankcionišete nepostupanje policije u nekom slučaju. I to je ono što se da videti u nekim predmetima gde takođe postoji budno oko javnosti da se igra nekakav ping pong između tužilaštva i policije, gde se prebacuje teret odgovornosti", dodaje Milovanović.

On ističe da tužilac može i sam da prikuplja dokaze, a da za one dokaze koje ne može tada mu je potreban operativan rad policije.

"Policija zaista treba da predstavlja oči, ruke, uši, noge tužioca na terenu. Mislim da postoji mogućnost da se kroz zakone ta saradnja policije i tužilaštva unapredi i to na način kada bi tužilaštvo moglo da utiče na određena kadrovska rešenja, pri čemu mislim na kriminalističku policiju jer sa njima najneposrednije sarađujete", objašnjava Milovanović.

Jer, sada, kako dodaje, imate situaciju da su to dve firme u kome policajac odgovara za svoj rad svom neposredno nadređenom starešini, a ne tužiocu.

Odgovarajući na pitanje da li je bilo sluha u policiji za taj predlog, tužilac ističe da je njegov utisak da još nije sazrela ta ideja u društvu ali da to ne znači da, ako se bude javno zagovarala, ona jednog dana neće sazreti.

Milovanović: Poplava zahteva za izuzeće pokazuje manjkavost sistema 

Zahtev za izuzeće postupajućeg tužioca je legalno sredstvo, a koliko je legitimno u rukama odbrane, to je pitanje za njih, kaže Milovanović koji je i postupajući tužilac u slučaju paljenja kuće novinaru iz Grocke čije je izuzeće zahtevano prošle nedelje. 

Ipak, kako ističe, utisak je da su zahtevi za izuzeća postali trend koji pokazuje bolećivost sistema.

"Zahtev za izuzeće postupajućeg tužioca je procesni institut koji predviđa zakon i on kao takav služi kao membrana ukoliko postoji sumnja u pristrasnost. Nažalost tanka je ta granica između upotrebe i zloupotrebe prava. Tako da mi imamo poplavu, odnosno trend traženja izuzeća u nekim predmetima značajnim za javnost gde se pokazuju manjkavosti i slabosti sistema", kaže Milovanović član Udruženja tužilaca i Državnog veća tužilaca.

Podsetimo, u četvrtak je ponovljeno suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića odloženo za sredinu januara zbog zahteva odbrane za izuzeće tužioca Predraga Milovanovića. 

Prvostepeni postupak završen je u februaru prošle godine, a sudija je u završnim rečima rekao da je tokom postupka prošao „trnovit put“. 

Od samog početka suđenja, odbrana je tražila izuzeća i sudija i tužioca. Zameniku javnog tužioca Predragu Milovanoviću je čak u jednom trenutku prvooptuženi i pretio.

Na pretnje optuženog tužiocu u slučaju paljenja kuće novinaru izostala reakcija vrha tužilaštva

Govoreći o pretnjama u sudnici, Predrag Milovanović u Marker razgovoru kaže da tada nije postojala adekvatna reakcija vrha tužilaštva.

"Reagovala su strukovna udruženja i mediji koji najviše prate taj slučaj. Ako gledamo zakon, tu je mogao da se oglasi i Poverenik za samostalnost po službenoj dužnosti, ali i Republički tužilac sa snagom svog autoriteta je svakako mogao da istupi u javnost i da kaže to što je izrečeno u sudnici bilo neprihvatljivo, jer je izašao iz funkcije odbrane, i da to jeste jedan vid neprimerenog uticaja", dodaje Milovanović u razgovoru za televiziju Insajder.

Govoreći o tome šta bi bio pritisak na tužioca tačno, Milovanović ističe da je stručna analiza postupanja nekog tužioca dopuštena ali samo ukoliko je u domenu profesionalne kritike.

Kako ističe, nedozvoljeni pritisak na tužioce ne vrše samo mediji već i politički činioci kao i javni delatnici.

"Uostalom, svedoci smo toga u našoj moderni kako to izgleda iz parlamenta vršiti pritisak ili sa nekog ekrana pa upućivati određene poruke. Dakle, i političari i tu mogu biti i pozicioni i opozicioni političari. Ono što je opasnije kada govorimo o pritiscima jeste onaj interni, onaj unutrašnji pritisak. On je podmukliji, latentniji, njega ne vidite i to je ta hijerarhija. Pritisak se zapravo sliva kroz određene tačke u toj piramidi od vrha pa na dole. I to jeste jedan vid pritiska gde dođete do postupajućeg tužioca i otprilike imate nekakav usmeni nalog po kome vi treba da postupate", objašava tužilac Milovanović.

"Ustavni amandmani daju ličnu autonomiju tužiocima"

Govoreći o ustavnim izmenama u delu pravosuđa koje predviđaju ukidanje zamenika tužioca, Milovanović je istakao da će one, za početak u normativnim okvirima, a očekuje i u praksi, unaprediti položaj zamenika javnog tužioca. 

"To nije šminka, to nije igra rečju u kojoj ste izbacili neki prefiks. Dakle, zamenici će biti i vlasnici svojih funkcija odnosno više neće biti opunomoćnici ili surogati svojih rukovodilaca nego će biti izvorni funkcioneri. To će im dati dakako više samostalnosti, odnosno na planu lične autonomije dobićemo drugačije tužioce", rekao je Milovanović.

Izvor: Insajder