Tužioci prepušteni dobroj volji policije - po zakonu rukovode postupkom, u praksi nemaju mehanizme da utiču

Od uvođenja tužilačke istrage 2012. godine zakonom je definisano da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, a da policija postupa po nalogu i zahtevima javnog tužioca i suda.

Međutim, sam policajac koji predstavlja "oči i uši“ tužioca ne odgovara njemu, već svom starešini. Tužilac može samo iznova da traži da mu se dostave informacije, a da li će ih dobiti, čini se, ostaje dobra volja policije. 

Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović objašnjava za Insajder da je sam predistražni postupak važan jer je to, kako kaže, prva i najuspešnija faza.

"Tada se prikupljaju svi dokazi i od toga zavisi uspešnost celog postupka. Po Zakonu o krivičnom postupku rukovodimo predistražnim postupkom, a, u praksi, u realizaciji, mi nemamo prave mehanizme da utičemo na bilo koga. Zato što, po zakonima, imamo mogućnost da se obratimo njihovim starešinama, Vladi, Narodnoj skupštini, a odatle dolaze svi pritisci“, kaže Savović.

Prema Zakonu o krivičnom postupku ako u roku od 24 časa policija i drugi državni organ ne postupe po zahtevu javnog tužioca, on može tražiti pokretanje "disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu“.

"Mogućnost vođenja disciplinskih postupaka je potpuno suvišna u Zakonu, pošto to može da inicira svaki građanin. A drugo, sam Zakon o policiji je potpuno suprotan sa Zakonom o krivičnom postupku i koje odredbe njihove kažu da o svakoj radnji informišu njihovog starešinu“, objašnjava Bojana Savović.

Profesor krivičnopravnih nauka i nekadašnji pomoćnik direktora policije Zvezdan Radojković u pisanom odgovoru za Insajder navodi da je karijerni razvoj  i položaj policijskih službenika regulisan Zakonom o policiji.

"Ovim zakonom su propisani principi rada i poslovi policije, mere i radnje i ovlašćenja koje mogu policijski službenici da preduzimaju odnosno primenjuju u svom postupanju ali isto tako su propisani principi i sistem rukovođenja radom policijskih službenika u obavljanju svih policijskih poslova", piše Radojković.

Zbog toga, kako navodi, struka sve više primećuje izazove u odnosu tužilaštva i policije.

Kako bi izgledalo uvođenje tužilačke policije?

Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić kaže da se u ovom momentu nije išlo dalje od "ideala tužilačke policije“.

"Nije se išlo dalje u razmatranju koji bi to bio način organizovanja - da li bi to bio jedan deo u okviru kriminalističke policije, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, ili bi to bili ljudi koji su, naravno, policajci koji bi bili posebno zaposleni i pri tužilaštvu bi se stvorila posebna jedna organizaciona jedinica koja bi se zvala tužilačka policija. Savršeno je svejedno koji je organizacioni oblik, suština cele priče je da bi oni za svoj rad odgovarali tužiocu“, navodi Lidija Komlen Nikolić.

Tužiteljka Bojana Savović kaže da bi jedna od mogućnosti bila izmeštanje kriminalističke policije iz Ministarstva unutrašnji poslova.

"Ne mislim na ostale policije koje se odnose, na primer, na javni red i mir i na saobraćaj i tako dalje, one bi trebalo da ostanu u okviru MUP-a, ali kriminalistička policija bi trebala da se izmesti iz MUP-a i da nekako budu sa nama, da odgovaraju nama, a i da mi utičemo kasnije na njihovo napredovanje u karijeri i na njihovu platu, položaj i sve ostalo. To je jedini način da ih motivišete da žele da zaista da budu u svakom smislu odgovorni tužiocu, a ne svojim starešinama“, kaže ona.

Primeri iz drugih zemalja

Savović objašnjava da su se ljudi iz struke bavili analizom modela tužilačkih policija, te da su analizirali primere iz Severne Makedonije, Hrvatske, Rumunije i Italije.

"Stalno se spominje rumunska tužiteljka Laura Koveši, ona je prosto imala tu policiju pod kontrolom tužilaštva, direktno, tako da oni biraju kadrove i odlučuju s kim će da rade, mogu direktno da kažnjavaju...“, kaže Savović. 

Dodaje da je Severna Makeronija unela, kako kaže, samo jedan član u svoj zakon.

"Oni su imali sve iste zakone kao i mi kada samo bili stara Jugoslavija, oni su samo u uneli jedan član da piše da svaki tužilac može da odredi i da izabere s kojim policijskim službenikom želi da radi na konkretnom predmetu. Tako da vi, ako u nekog policijskog službenika imate poverenja ili smatrate da je pouzdan, vi imate mogućnost da sa njima birate da radite“, objašnjava ona.

Samostalnost i odgovornost tužilaštva

Sagovornice Insajdera su saglasne da tužilačka policija nije rešenje ukoliko tužilaštvo, odnosno tužilac, nije samo samostalan u svom radu.

"Onda bi to bilo još gore. Podrazumeva se da imamo tužilačku policiju samo kada budemo imali zaista u praksi samostalno tužilaštvo. Što mi za sad nemamo", kaže Bojana Savović.

Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić kaže da i sam tužilac "mora da prihvati ideju da je zaista rukovodilac postupka".

"Mi smo na tom planu odradili makar taj zakonodavni  okvir. Stvoreni su uslovi, u Ustavu i Zakonu o javnom tužilaštvu, imate mehanizme, evo sad se završavaju podzakonski akti, da ljudi koji rade u tužilaštvu, imaju garancije samostalnosti“, kaže Komlen Nikolić.

Dodaje da samostalnost donosi i odgovornost.

"Najveća odgovornost se vidi u uspehu vašeg postupka koji ste vi pokrenuli i taj postupak je pred sudom, naravno, pravosnažno osuđujuća presuda. A drugi odnos odgovornosti je prema građanima, da vi posao koje obavljate, obavljate samostalno i da građani ponovo imaju poverenje u tužilaštvo“, objašnjava Komlen Nikolić.

Objašnjava da, dok je kod nekih slučajeva gde ne postoji pritisak javnosti saradnja policije i tužilaštva dobra, kod onih gde je zainteresovanost velika komunikacija može da bude usporena.

"U tim krivičnim delima zaista treba ta kvalitativna saradnja da postoji, da nemate na neki način sporo odgovaranje policije tužilaštvu, ili tužilaštvo jednostavno ignoriše, ti nalozi su neprecizni i onda imate situaciju da u nekim predmetima za koje je javnost zaista zainteresovana, imate jedno faktički obostrano sabotiranje dva državna organa da se do tog postupka ne dođe“, kaže Komlen Nikolić.

Prepreke za uvođenje tužilačke policije

Nesinhronizovanost Zakona o krivičnom postupku i Zakona o policiji, kako smatra sagovornica Insajdera, deo je pitanja političke volje.

"To je sad već pitanje i u dobrom delu i političke volje države da se odrekne kontrole nad policijom. Daću vam najklasičniji primer, trenutno u Republici Srbiji svakoga interesuje ko će biti ministar policije, malo je interesovanje javnosti koji će biti ministar pravde“, kaže Komlen Nikolić.

Nacrt zakona o policiji povučen je iz procedure krajem decembra 2022. godine nakon brojnih kritika stručne javnosti zbog niza problematičnih odredbi.

Osim toga, Komlen Nikolić ističe i da realizacija tužilačke policije zahteva obezbeđivanje određenog budžeta.

"Nisam sigurna u ovom momentu da Republika Srbija ima volju da taj jedan budžet i dobije na raspolaganje. Vi imate problem inače u donošenju svih naših zakona,  Na kraju svakog zakona piše ’za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna budžetska sredstva’. Što nije tačno, svaki zakon iziskuje budžet za njegovo sprovođenje. Koji god organizacioni način da osmislimo, pre svega su potrebni resursi, potrebni su ljudi i potreban je, naravno, novac“, kaže Komlen Nikolić.

Šta kažu predstavnici policije?

Profesor krivičnopravnih nauka i nekadašnji pomoćnik direktora policije Zvezdan Radojković u pisanom odgovoru Insajderu iznosi stav da bi uvođenjem tužilačke policije moglo da dođe do unapređenja postojećeg odnosa tužilaštva i policije, ali i "podizanju nivoa poverenja građana u rad i rezultate rada ovih državnih organa".

"Formiranjem u suštini, posebnih organizacionih jedinica unutar tužilaštava, posebno tehnički i prostorno opremljenih, sa posebno selektovanim članovima timova koji poseduju specijalizirane tehničke kompetencije, sa  kojima bi neposredno i u punom kapacitetu rukovodili i odgovarali za njihov rad i rezultate rada, postupajući tužioci prema svojim stvarnim nadležnostima, postigao bi se po našem mišljenju značajno viši nivo efikasnosti, efektivnosti i ekonomičnosti u otkrivanju i krivičnom gonjenju učinioca određenih vrsta krivičnih dela odnosno oblika kriminaliteta“, odgovara Radojković za Insajder.

Kako navodi, situacija se usložnjava u zahtevnim predmetima.

"Smatramo da se prevazilaženje ovakvih situacija u praksi nikako ne može ostaviti na odlučivanje postupajućim policijskim službenicima jer to neće samo dovesti do mogućnosti opterećenja odnosa tužilaštva i policije već na kraju i na sam kvalitet jedinstvenog procesa koji se tiče otkrivanja i gonjenja učinilaca krivičnih dela“, piše Radojković.

On smatra da bi formiranje tužilačke policije doprinelo i zaštiti autoriteta javnog tužioca, kao i integriteta policijskih službenika.

"Takođe, mišljenja smo da bi se istovremeno postigao i obezbedio značajno viši nivo profesionalnog integriteta članova tih timova u svom postupanju koji ne bi bili u zoni profesionalnog izazova po čijim nalozima treba i kako da postupaju“, zaključuje Radojković.

Autor: Ana Đurić