<article>Na vanrednim konferencijama za medije slušali smo detalje istrage i detaljne opise izvršenja ubistava. Fotografije dokaznih materijala, inicijali ubijenih i povređenih objavljivani su u medijima i pre bilo kakvog zvaničnog saopštenja. Umesto umirujućih poruka, od najviših državnih zvaničnika stizali su detalji o psihičkom stanju počinilaca masovnih ubistava, njihovim roditeljima, ali i ocene da su počinioci tih krivičnih dela ubice i monstrumi. Posle najavljenih mera za razoružavanje, građanima je prikazano i na desetine hiljada predatih komada oružja i eksplozivnih naprava. Obraćanje predsednika i drugih državnih zvaničnika posle masovnih ubistava, umesto planovima i sistemskim rešenjima, bio je posvećen obračunima sa političkim protivnicima čime su tenzije dodatno podizane.   Kulturu govora već odavno nemamo, smatra profesorka Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu Tatjana Rosić, i navodi - to je problem. "Kako odavno nemamo kulturu govora u javnom prostoru, kako nemamo otvoreni dijalog, nismo ni imali priliku da izgradimo adekvatnu kulturu govora za ovu situaciju", kaže Rosić. Smirivanje tenzija izostalo je i u većini medija. U oba slučaja masovnih ubistava, mediji su bili preplavljeni podacima o počiniocima ovih krivičnih dela, ali i žrtvama i povređenima. Takvo najgrublje kršenje medijskih kodeksa u najosetljivijem trenutku, praćeno je i uzimanjem izjava od maloletnih lica, očevidaca tragedija, poznanika preminulih ili ranjenih, kao i licitiranjem broja žrtava pre saopštavanja zvaničnih informacija.Prema mišljenju Vladimira Barovića, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, građani su već dugo naviknuti da prihvataju takve sadržaje. "Kada se nedavno, nakon dve masovne tragedije, dogodilo i jedno ubistvo u Novom Sadu, komentar prosečnih konzumenata informacija, građana, kolega bio je: strašno je, ali dogodilo se jedno ubistvo i jedno samoubistvo. I to je stravično", kaže Barović.Uprkos kolektivnom osećaju straha i šoka, i u danima posle masovnih ubistava nastavljeno je sa senzacionalističkim načinom izveštavanja o novim slučajevima nasilja, pokušajima ubistva i fizičkim obračunima.U ovom trenutku, poručuje Barović, društvo je u određenoj masovnoj psihozi, ali novinari ne mogu da prećutkuju."Nije dobro prećutkivati, praviti se da neki zločin i neka crna hronika ne postoje. Međutim, ima načina kako se to saopštava.  Mi moramo naći način da senzibilišemo građane da to prihvate i da saznaju bez bizarnih i škakljivih detalja. U suprotnom dolazi do razvijanja nekrofilskog senzibiliteta među konzumentima informacija", objašnjava Barović.   Tri nedelje kasnije, nema stabilizacije, analize tragičnih događaja, kao ni utvrđivanja potencijalnih propusta i odgovornosti nadležnih. Suprotno, usledila je još veća neizvesnost i međusobne optužbe vlasti i opozicije za politizaciju tragedija. Zabrinjavajuća i oštra retorika stiže iz skupštinske sale. Rasprava o bezbednosnoj situaciji u zemlji pretvorena je u politički obračun, a bes i nezadovoljstvo prelili su se na ulice. Na protest dela opozicije, vlast odgovara skupom nade, a umesto kolektivnog osećaja jedinstva i empatije, pred nama su nove podele građana i dokazivanje ko se više bori protiv nasilja.Tatjana Rosić, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, zaključuje da se u društvu previše dugo toleriše govor mržnje. "Mislim da je ta naša granica tolerancije pomerena na niže ka jednoj nezdravoj toleranciji, rekla bih čak patološkoj toleranciji, i nisam sigurna koliko sad u ovih tri nedelje može ta tolerancija da se koriguje i koliko već jedan izgrađen način komunikacije na koji su svi navikli može u tako brzom vremenskom periodu da se koriguje", smatra Rosić. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FZLiCMFBf6r8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>U ovako osetljivom trenutku, umesto pomirljivih tonova, komuniciranje vlasti i opozicije svelo se na uvrede i najoštrije verbalne sukobe. To pokazuju i rasprave o tome za vreme čije vlasti je bilo više tragedija i femicida, praćene čitanjem detalja tragičnih ubistava u poslednjih dvadeset godina i to od strane ministra policije. U međuvremenu, mediji su i dalje puni vesti o novim napadima nožem, uličnim pucnjavama, slučajevima pedofilije, porodičnog i vršnjačkog nasilja.Izvor: Insajder</article>

Na vanrednim konferencijama za medije slušali smo detalje istrage i detaljne opise izvršenja ubistava. Fotografije dokaznih materijala, inicijali ubijenih i povređenih objavljivani su u medijima i pre bilo kakvog zvaničnog saopštenja. Umesto umirujućih poruka, od najviših državnih zvaničnika stizali su detalji o psihičkom stanju počinilaca masovnih ubistava, njihovim roditeljima, ali i ocene da su počinioci tih krivičnih dela ubice i monstrumi.&nbsp;
Posle najavljenih mera za razoružavanje, građanima je prikazano i na desetine hiljada predatih komada oružja i eksplozivnih naprava. Obraćanje predsednika i drugih državnih zvaničnika posle masovnih ubistava, umesto planovima i sistemskim rešenjima, bio je posvećen obračunima sa političkim protivnicima čime su tenzije dodatno podizane. &nbsp;&nbsp;
Kulturu govora već odavno nemamo, smatra profesorka Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu Tatjana Rosić, i navodi - to je problem.&nbsp;
"Kako odavno nemamo kulturu govora u javnom prostoru, kako nemamo otvoreni dijalog, nismo ni imali priliku da izgradimo adekvatnu kulturu govora za ovu situaciju", kaže Rosić.&nbsp;
Smirivanje tenzija izostalo je i u većini medija. U oba slučaja masovnih ubistava, mediji su bili preplavljeni podacima o počiniocima ovih krivičnih dela, ali i žrtvama i povređenima. Takvo najgrublje kršenje medijskih kodeksa u najosetljivijem trenutku, praćeno je i uzimanjem izjava od maloletnih lica, očevidaca tragedija, poznanika preminulih ili ranjenih, kao i licitiranjem broja žrtava pre saopštavanja zvaničnih informacija.
Prema mišljenju Vladimira Barovića, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, građani su već dugo naviknuti da prihvataju takve sadržaje.&nbsp;
"Kada se nedavno, nakon dve masovne tragedije, dogodilo i jedno ubistvo u Novom Sadu, komentar prosečnih konzumenata informacija, građana, kolega bio je: strašno je, ali dogodilo se jedno ubistvo i jedno samoubistvo. I to je stravično", kaže Barović.
Uprkos kolektivnom osećaju straha i šoka, i u danima posle masovnih ubistava nastavljeno je sa senzacionalističkim načinom izveštavanja o novim slučajevima nasilja, pokušajima ubistva i fizičkim obračunima.
U ovom trenutku, poručuje Barović, društvo je u određenoj masovnoj psihozi, ali novinari ne mogu da prećutkuju.
"Nije dobro prećutkivati, praviti se da neki zločin i neka crna hronika ne postoje. Međutim, ima načina kako se to saopštava. &nbsp;Mi moramo naći način da senzibilišemo građane da to prihvate i da saznaju bez bizarnih i škakljivih detalja. U suprotnom dolazi do razvijanja nekrofilskog senzibiliteta među konzumentima informacija", objašnjava Barović. &nbsp;&nbsp;
Tri nedelje kasnije, nema stabilizacije, analize tragičnih događaja, kao ni utvrđivanja potencijalnih propusta i odgovornosti nadležnih. Suprotno, usledila je još veća neizvesnost i međusobne optužbe vlasti i opozicije za politizaciju tragedija. Zabrinjavajuća i oštra retorika stiže iz skupštinske sale. Rasprava o bezbednosnoj situaciji u zemlji pretvorena je u politički obračun, a bes i nezadovoljstvo prelili su se na ulice. Na protest dela opozicije, vlast odgovara skupom nade, a umesto kolektivnog osećaja jedinstva i empatije, pred nama su nove podele građana i dokazivanje ko se više bori protiv nasilja.
Tatjana Rosić, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, zaključuje da se u društvu previše dugo toleriše govor mržnje.&nbsp;
"Mislim da je ta naša granica tolerancije pomerena na niže ka jednoj nezdravoj toleranciji, rekla bih čak patološkoj toleranciji, i nisam sigurna koliko sad u ovih tri nedelje može ta tolerancija da se koriguje i koliko već jedan izgrađen način komunikacije na koji su svi navikli može u tako brzom vremenskom periodu da se koriguje", smatra Rosić.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FZLiCMFBf6r8&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
U ovako osetljivom trenutku, umesto pomirljivih tonova, komuniciranje vlasti i opozicije svelo se na uvrede i najoštrije verbalne sukobe. To pokazuju i rasprave o tome za vreme čije vlasti je bilo više tragedija i femicida, praćene čitanjem detalja tragičnih ubistava u poslednjih dvadeset godina i to od strane ministra policije. U međuvremenu, mediji su i dalje puni vesti o novim napadima nožem, uličnim pucnjavama, slučajevima pedofilije, porodičnog i vršnjačkog nasilja.
Izvor: Insajder

Teme

Cveće ispred Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

U kriznim situacijama država najpotrebnija građanima (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation