U kriznim situacijama država najpotrebnija građanima (VIDEO)
Poverenje građana u sistem na najvećem je testu u kriznim situacijama, kada je država građanima najpotrebnija. Umirujuć ton i oprezno, ali pravovremeno saopštavanje informacija, bili su nikad potrebniji posle dva masovna ubistva. To, međutim, često nije bio slučaj.
Na vanrednim konferencijama za medije slušali smo detalje istrage i detaljne opise izvršenja ubistava. Fotografije dokaznih materijala, inicijali ubijenih i povređenih objavljivani su u medijima i pre bilo kakvog zvaničnog saopštenja. Umesto umirujućih poruka, od najviših državnih zvaničnika stizali su detalji o psihičkom stanju počinilaca masovnih ubistava, njihovim roditeljima, ali i ocene da su počinioci tih krivičnih dela ubice i monstrumi.
Posle najavljenih mera za razoružavanje, građanima je prikazano i na desetine hiljada predatih komada oružja i eksplozivnih naprava. Obraćanje predsednika i drugih državnih zvaničnika posle masovnih ubistava, umesto planovima i sistemskim rešenjima, bio je posvećen obračunima sa političkim protivnicima čime su tenzije dodatno podizane.
Kulturu govora već odavno nemamo, smatra profesorka Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu Tatjana Rosić, i navodi - to je problem.
"Kako odavno nemamo kulturu govora u javnom prostoru, kako nemamo otvoreni dijalog, nismo ni imali priliku da izgradimo adekvatnu kulturu govora za ovu situaciju", kaže Rosić.
Smirivanje tenzija izostalo je i u većini medija. U oba slučaja masovnih ubistava, mediji su bili preplavljeni podacima o počiniocima ovih krivičnih dela, ali i žrtvama i povređenima. Takvo najgrublje kršenje medijskih kodeksa u najosetljivijem trenutku, praćeno je i uzimanjem izjava od maloletnih lica, očevidaca tragedija, poznanika preminulih ili ranjenih, kao i licitiranjem broja žrtava pre saopštavanja zvaničnih informacija.
Prema mišljenju Vladimira Barovića, profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, građani su već dugo naviknuti da prihvataju takve sadržaje.
"Kada se nedavno, nakon dve masovne tragedije, dogodilo i jedno ubistvo u Novom Sadu, komentar prosečnih konzumenata informacija, građana, kolega bio je: strašno je, ali dogodilo se jedno ubistvo i jedno samoubistvo. I to je stravično", kaže Barović.
Uprkos kolektivnom osećaju straha i šoka, i u danima posle masovnih ubistava nastavljeno je sa senzacionalističkim načinom izveštavanja o novim slučajevima nasilja, pokušajima ubistva i fizičkim obračunima.
U ovom trenutku, poručuje Barović, društvo je u određenoj masovnoj psihozi, ali novinari ne mogu da prećutkuju.
"Nije dobro prećutkivati, praviti se da neki zločin i neka crna hronika ne postoje. Međutim, ima načina kako se to saopštava. Mi moramo naći način da senzibilišemo građane da to prihvate i da saznaju bez bizarnih i škakljivih detalja. U suprotnom dolazi do razvijanja nekrofilskog senzibiliteta među konzumentima informacija", objašnjava Barović.
Tri nedelje kasnije, nema stabilizacije, analize tragičnih događaja, kao ni utvrđivanja potencijalnih propusta i odgovornosti nadležnih. Suprotno, usledila je još veća neizvesnost i međusobne optužbe vlasti i opozicije za politizaciju tragedija. Zabrinjavajuća i oštra retorika stiže iz skupštinske sale. Rasprava o bezbednosnoj situaciji u zemlji pretvorena je u politički obračun, a bes i nezadovoljstvo prelili su se na ulice. Na protest dela opozicije, vlast odgovara skupom nade, a umesto kolektivnog osećaja jedinstva i empatije, pred nama su nove podele građana i dokazivanje ko se više bori protiv nasilja.
Tatjana Rosić, profesorka Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu, zaključuje da se u društvu previše dugo toleriše govor mržnje.
"Mislim da je ta naša granica tolerancije pomerena na niže ka jednoj nezdravoj toleranciji, rekla bih čak patološkoj toleranciji, i nisam sigurna koliko sad u ovih tri nedelje može ta tolerancija da se koriguje i koliko već jedan izgrađen način komunikacije na koji su svi navikli može u tako brzom vremenskom periodu da se koriguje", smatra Rosić.
U ovako osetljivom trenutku, umesto pomirljivih tonova, komuniciranje vlasti i opozicije svelo se na uvrede i najoštrije verbalne sukobe. To pokazuju i rasprave o tome za vreme čije vlasti je bilo više tragedija i femicida, praćene čitanjem detalja tragičnih ubistava u poslednjih dvadeset godina i to od strane ministra policije. U međuvremenu, mediji su i dalje puni vesti o novim napadima nožem, uličnim pucnjavama, slučajevima pedofilije, porodičnog i vršnjačkog nasilja.
Izvor: Insajder