U moru podizvođača i njihovih podizvođača na modernizaciji pruge od Novog Sada do Subotice sistem kontrole nemoguć (VIDEO)
Pad nadstrešnice sa zgrade novosadske Železničke stanice i pogibija 15 građana, pored pitanja bezbednosti, otvaraju druga važna pitanja. Među njima je i način izbora podizvođača koji pokazuje odnos države prema kvalitetu radova, ali i prema javno uloženom novcu.
Pod pritiskom javnosti, Vlada je objavila spisak sa više od 60 podizvođača angažovanih na modernizaciji železnice od Novog Sada do Subotice i to nakon što su tvrdili da je sva dokumentacija već objavljena. Posao je rađen po međudržavnom sporazumu, što znači da je glavni izvođač izabran bez tendera. Oni su birali podizvođače, koji angažuju pod-podizvođače a u svemu tome kontrola ko šta i kako radi, po svemu sudeći, nije bila adekvatna, dok je praćenje tokova novca gotovo nemoguće.
Za jedan od najvećih infrastrukturnih projekata – modernizaciju pruge od Novog Sada do Subotice, država je prvobitno izdvojila milijardu i 162 miliona američkih dolara. Kod kineske Eksim banke država se zadužila 988 miliona dolara, dok je ostatak novca direktno obezbeđen iz budžeta. Sredstva su namenjena za izgradnju 108 km brze pruge i rekonstrukciju i izgradnju 12 staničnih zgrada.
Glavnog izvođača, konzorcijum kineskih firmi China Railway Internatnional i China Communications Construction Company, Vlada je izabrala bez tendera i to na osnovu međudržavnog Sporazuma sa Kinom. Komercijalni ugovor sa kineskim izvođačima sklopljen je 2018. godine.
"Mi ne znamo šta je 2018. godine naša Vlada imala od proračuna koliko ti radovi vrede i na osnovu čega se saglasila sa tom ukupnom cenom, pogotovo u kontekstu toga da je cena pojedinačnih deonica i radova utvrđena tek tri godine kasnije", kaže za Insajder Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija".
Kroz četiri aneksa u narednih pet godina, za naknadne radove je izdvojeno još 87 miliona dolara budžetskog novca, pa je krajnja cena porasla na milijardu i 250 miliona dolara. Iz svega do sada objavljenog nemoguće je ustanoviti koji deo radova je samostalno izveo kineski konzorcijum i po kojoj ceni. Po ugovoru, oni su bili dužni da podizvođače biraju na javnim konkursima. Samim tim određivali su i cene i kriterijume. Država kao finansijer i "Infrastruktura železnice" kao investitor, na taj izbor samo daju saglasnost. Podizvođači zatim angažuju svoje podizvođače radova bez ikakavog konkursa. Na kraju lanca, kontrola uloženog novca, ali i referenci koje bi garantovale da neka firma može kvalitetno da uradi posao postala je gotovo nemoguća.
"Kada se sprovodi neka normalna javna nabavka, naručioci prvo moraju da urade procenu vrednosti te nabavke, da dokumentuju tu procenu vrednosti nečim i na kraju krajeva ako nešto i pogreše u toj proceni, tu je tržište, tu je konkurencija da ih koriguje, da se dođe do najpovoljnije cene. Ovde toga nema", kaže Nemanja Nenadić.
Prema podacima koje je objavila Vlada, na modernizaciji železnice od Novog Sada do Subotice
angažovano je više od 60 podizvođača. Glavni izvođač je prema ugovoru imao obavezu da im posao da na javnom konkursu. Kineski konzorcijum je, prema javno dostupnim podacima, raspisao 22 konkursa, dok je China Civil Engineering – ćerka firma China Communications Construction Company raspisala njih 11.
Ne odgovaraju na pitanje Insajdera na koji način su izabrali ostatak podizvođača, a nepoznato je i koliko su i kako oni birali svojih pod-podizvođača.
Država nije objavila ugovore glavnog izvođača sa podizvođačima. Nema ni ugovora sa pod-podizvođačima koji su angažovani naknadno. Analiza Insajdera je pokazala da je upravo ovakva kupoprodaja posla, koji se rade po međudržavnim sporazumima, uzrok hronologije pada sistema kontrole.
Novinarka Radoslavka Žigić Despotović