U Srbiji više od 1500 kladionica i 40.000 patoloških kockara (VIDEO)

U Srbiji možda nema dovoljno škola, ali sasvim sigurno ima dovoljno kladionica. Osim toga sa svih strana zasipaju nas reklame u kojima glavne uloge imaju brojne poznate ličnosti koji nam šalju poruku da se klađenjem lako i brzo dolazi do velikog novca. Sa druge strane stručnjaci upozoravaju da je broj zavisnika od kockanja u porastu, a da posebno zabrinjava broj mladih koji se kladi. 

Istraživanja pokazuju da se svaki peti građanin Srbije kladio bar jednom, ali i brojni drugi podaci ukazuju na problem zastupljenosti kladionica u našem društvu. 

Istraživanje Insajdera pokazalo je da samo 8 najvećih kladionica ima više od 1500 prodajnih mesta u Srbiji. 

Osim toga podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je Srbija druga u Evropi po broju kladionica. Brojem zavisnika od kockanja u medijima se često licitira, a u istraživanje Instituta za javno zdravlje Batut procenjuje se da problem patološkog kockanja ima između 44.000 i 97.000 stanovnika. 

Prema Zakonu organizovanje igara na sreću mora biti društveno odgovorno i usmereno ka zaštiti maloletnika, kao i prevenciji bolesti zavisnosti. 

Zakon takođe propisuje da kladionice moraju biti udaljene od škola najmanje 200 metara. 

Osim toga, svaka reklama mora da sadrži i obaveštenje o zabrani učestvovanja maloletnih lica.

Međutim nema nikakvih zakonskih prepreka da u reklamama učestvuju poznati glumci, pevači, čak i sportisti, pa tome svedočimo svakodnevno.

Tim povodom pitali smo glumca Radoslava Milenkovića, kakva se poruka tako šalje.

"Ja ne mogu da se smatram odgovornim što će neko otići u kladionicu kao Radoslav Milenković. Ja sam glumac koji igra ulogu u nekom reklamnom skeču i ne smatram to ni boljim ni lošijim u odnosu na reklamu za banku. Ili za, ne znam, neki deterdžent, za pivo. Mislim, šta sad to znači? Prema tome, ne osećam tu nikakvu odgovornost u odnosu na kladionice, društva, koliko su udaljene, koliko nisu. Za to postoje zakon i pa ako neko ima neki problem što se kladionice reklamiraju, mislim, postoji način da to reši. Ja zaista ne mogu da se osećam krivim što igram neku ulogu, to bi mi bilo ispod svakog dostojanstva da nekom objašnjavam šta je fikcija, šta je lik koji igra, šta je skeč", objašnjava Milenković.

U julu ove godine belgijska vlada zabranila je reklamiranje kockarnica i kladionica da bi se smanjio broj zavisnika od kocke koji je u porastu u toj zemlji. 

Holandija je zabranila svojim fudbalerima i drugim poznatim ličnostima da učestvuju u reklamama za kladionice.

Reklamiranje kladionica delimično je zabranjeno i u Rumuniji, odnosno - reklame na televizijama dozvoljene su tokom noći i za vreme sportskih događaja. 

Albanija je donela Zakon o zabrani kockanja i zatvorila sve kladionice u zemlji. To je međutim, dovelo do procvata nelegalnog tržišta, zbog čega je Albanija ponovo legalizovala klađenje. 

Zbog toga psihološkinja Senka Kostić ističe da je regulacija ključna.

"Nije poenta gašenje kladionica, nego je poenta u tome da nekako kreiramo društvo koje nije toliko tolerantno na samu ideju klađenja i da nekako se podigne ta svest društvena, odgovornost pre svega na njihovo reklamiranje. Možemo da učinimo to, možemo da ograničimo zakonsko reklamiranje i da time se pošalje poruka da se brine o mladima i da se brine u generalno ljudima koji imaju ovaj problem. Ako prestanemo to da plasiramo kroz možda reklame kao nešto što je normalno, kul i zabava, možda može da pomogne da se promeni način na koji će se društvo odnositi prema tom problemu generalnom, prema tom načinu provođenja slobodnog vremena", zaključuje Kostić.

Izvor: Insajder