Ubistvo vođe škaljarskog klana: Tri puta bio meta, ubijeni mu otac i kum

Zvanično, državne institucije nisu potvrdile informaciju o ubistvu Vukotića. 

Mediji su, pozivajući se na nezvanična saznanja, spekulisali da li je ubijen u Istanbulu ili Antaliji. 

U Vukotića je, kako pišu mediji, pucao napadač na motoru, i to u momentu dok je bio sa suprugom Mašom M. i dvogodišnjom ćerkom. 

Kod Vukotića su pronađena lična dokumenta Srbije.

Kako su danas preneli makedonski mediji, Vukotić je imao i makedonski pasoš na ime „Georgi Andonov”. Kako piše portal Telma, makedonski pasoš je Vukotiću izdat u Policijskoj stanici Dračevo, u naselju desetak kilometara jugoistočno od Skoplja.  

U Crnoj Gori, Vukotić je zvanično bio do avgusta 2021. godine, u jeku istrage koju je tada vodilo Specijalno državno tužilaštvo.

Istraga je u maju 2022. rezultirala optužnicom, po kojoj se Vukotić tereti za formiranje kriminalne organizacije čije je pripadnike podstrekavao na ubistva vođa suprostavljenog kavačkog klana: Slobodana Kašćelana i Radoja Zvicera. 

Prethodno, Vukotić je tokom istrage sumnjičen i za podstrekavanje na ubistva Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, koje je pokušano u januaru 2021. godine na aerodromu u Tivtu, ali je istraga protiv njega u ovom slučaju obustavljena zbog nedostatka dokaza. 

Glavne dokaze protiv Vukotića kao šefa organizovane kriminalne grupe, specijalno tužilaštvo obezbedilo je u saradnji sa Europolom, koji je prosledio SMS poruke koje je Vukotić sa ostalim pripadnicima grupe razmenjivao preko kriptovane SKY aplikacije.

Na osnovu tih dokaza Europola, Tužilaštvo je ocenilo da je Vukotić bio šef organizovane kriminalne grupe i da je određivao koje osobe treba ubiti, davao upustva i naredbe o vremenu, mestu i načinu likvidacija, i kako se navodi, obezbeđivao kriptovane telefone, novac, oružje i eksplozivne naprave koji je trebalo da budu korišćeni za pripreme ubistava.

Vukotić tri puta bio meta

Posle bekstva iz Crne Gore 2021. godine, Vukotiću se izgubio svaki trag i do napada u Turskoj nije bilo poznato gde se krije. 

Pretpostavlja se da je glavni razlog za Vukotićev život u ilegali bio očekivani napad suprostavljenog kavačkog klana, s obzirom da je ranije bio na meti napadača u tri navrata. 

Prvi put Vukotićevo ubistvo pokušano je dok je bio u ćeliji Centralnog zatvora u Beogradu, gde je izručen nakon hapšenja u turskom letovalištu 2018. godine. 

U zatvoru u Beogradu proveo je 15 meseci, na koliko je osuđen zbog korišćenja lažnog pasoša. 

Krajem 2019. godine beogradska policija uhapsila je trojicu navodnih pripadnika vračarske kriminalne grupe zbog sumnje da su sa lažnom policijskom opremom presreli Vukotićevu nevenčanu suprugu, sa namerom da cijanidom otruju hranu koju mu je nosila u zatvor. 

Pokušaj ubistva, međutim, nije dokazan u sudskom postupku.

Posle puštanja iz srpskog zatvora, Vukotić je prebačen u crnogorski zatvor u Spužu, zbog istrage koja se tada vodila protiv njega, a u kojoj je sumnjičen za pokušaj ubistva navodnih pripadnika kavačkog klana, Miloša Radonjića i Vojina Stupara. 

U zatvoru u Spužu proveo je pet meseci, a istraga protiv njega u ovom slučaju je obustavljena.

Vukotić je od tada živeo u Kotoru i retko je izlazio iz kuće.

U oktobru 2020. godine, njegovo vozilo je u Kotoru zaustavila policijska patrola, nakon čega mu je saopšteno da se javi u policijsku stanicu. 

Po dolasku u stanicu, izbio je incident kada je, dok je Vukotić bio u kancelariji na razgovoru, ispred zgrade policije uhapšen muškarac kod koga je policija pronašla pištolj. 

Vukotić, koji je od ranije bio poznat po javnim pismima koje je slao medijima u kojima je optuživao policajce, posle ovog slučaja podneo je prijavu kojom je tražio da se procesuiraju policajci koji su mu naredili da dođe u stanicu policije gde ga je, kako je naveo u svom pismo javnosti: „vrebao plaćeni ubica”.

Prijavu Vukotića crnogorsko tužilaštvo je odbacilo. 

U međuvremenu, crnogorska policija i tužilaštvo došli su, kako navode crnogorski mediji, do dokaza da je organizovana kriminalna grupa „Kavači”, planirala Vukotićevo ubistvo i to dok je bio u istražnom zatvoru u Spužu.

Prema dokazima iz istrage, kako su preneli crnogorski mediji, članovi „Kavača” su osmatrali Vukotića i sobu u kojoj je boravio, sakriveni vegetacijom u odvodnom kanalu za vodu,  gde su čekali da se pojavi na prozoru kako bi pucali na njega iz puške s optičkim nišanom.

Rat dva klana odneo 60 žrtava, među njima i Vukotićevog oca i kuma 

Prema podacima policije, Vukotić je škaljarskim klanom rukovodio od 2009. godine, kada je ova kriminalna organizacija i formirana. 

U poslovima sa švercom narkotika iz Latinske Amerike u Evropu dobijaju na značaju tek posle ubistva Kotoranina Dragana Dudića Frica 2010. godine, kada postaju najznačajnija crnogorska kriminalna grupa.

Zatim jedinstveno deluju sve do 2014. godine, kada se posle krađe 200 kilograma kokaina u Valensiji klan deli na dve grupe.

Vukotić je nastavio da rukovodi škaljarskim klanom, dok vođe kavačkog klana postaju Radoje Zvicer i Slobodan Kaščelan. 

Između ove dve organizovane kriminalne grupe počinje obračun ubistvom Gorana Radomana 2015. godine u Beogradu, u kojem je do sada ubijeno oko 60 osoba.

U ratu su ubijeni i Vukotićev otac, Veselin Vukotić i njihov kum, Igor Dedović. 

Nastavak obračuna klanova ubistvima u Budvi i na Pagu

Posle hapšenja Veljka Belivuka i pripadnika njegovog klana u februaru 2021. godine u Srbiji, i pokretanja istraga protiv vođa oba kotorska klana u Crnoj Gori, mafijaški rat zaraćenih narko-klanova je nakratko prestao.

Obračun je nastavljen u junu ove godine kada je u Crnoj Gori ubijen škaljarac Milić Minja Šaković. Posle ubistva Šakovića u Budvi, usledio je zločin u Hrvatskoj, gde je u Pagu ubijen Goran Vlaović, jedan od visoko pozicioniranih članova škaljarskog klana. 

Zatim je usledio glavni napad i ubistvo Jovana Vukotića u Turskoj.

Posle ovog zločina, na vrhu škaljarskog klana ostao je njegov brat Igor Vukotić koji je u Crnoj Gori poslednji put bio pre desetak godina, a protiv koga je u međuvremenu Crna Gora raspisala međunarodnu poternicu. 

Škaljarski klan, kako je navedeno u policijskom dokumentu OCTA, može da računa i na pet saradničkih grupa, od kojih je najjača beogradska grupa Luke Bojovića, odnosno Filipa Koraća.

Izvor: Insajder