Unija sindikata traži status službenih lica za prosvetne radnike (VIDEO)

Ministar prosvete najavio je najstrože kazne za dvojicu sedamnaestogodišnjaka i jednog punoletnog učenika, koji su napali profesorku engleskog jezika. Za sutra je najavljena sednica Nastavničkog veća Škole, na kojoj će biti odlučeno kakva će biti disciplinska mera. Najstroža kazna je - ispis. Čak i u slučaju da mora da se ispiše iz škole, učenik može da upiše bilo koju drugu.

„Učenik može da se premesti u drugu školu još tokom trajanja disciplinskog postupka. Postupak se ne okonča, a on hipotetički može imati primerno vladanje u trenutku kad je počinio nešto što je predstavljalo težu povredu, zatim se prebaci u drugu školu; i dalje ima primerno vladanje jer je iskoristio tu rupu u zakonu, koja mu daje tu mogućnost“, objašnjava predsednik Foruma beogradskih gimnazija, profesor Aleksandar Markov.

Više tužilaštvo u Kruševcu treba da ispita da li su trojica učenika, napavši profesorku, počinila krivično delo. Jedan od trojice učenika je punoletan, pa bi za napad mogao i krivično da odgovara. Kako je novinarima Insajdera potvrđeno, Tužilaštvo nije dobilo izveštaj Policijske uprave, zbog čega o samom događaju još  ne može da se izjasni. Dok javnost čeka odluku Tužilaštva, prosvetni radnici ponovo zahtevaju da im država dodeli status službenog lica. Od 1. decembra 2019, za napad na službeno lice predviđena je kazna od godinu dana do 12 godina zatvora. Taj status za sada imaju policajci, sudije, tužioci, javni beležnici i pojedini inspekcijski organi.

„Mislim da država mora da pruži ruku prosvetnim radnicima i to svakako jeste početak pregovaranja o statusu službenih lica. Možda ćemo mi tokom pregovaranja, ako do njega ikada dođe, naći drugačiji i bolji model. Početak pregovora o statusu službenog lica je prvi korak da država kaže „Da, u pravu Sste, nasilje je povećano. Hajde da vidimo šta ćemo i kako da ga rešimo“, upozorava Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Napad na profesorku u Trsteniku nije usamljen slučaj

Napad na profesorku u Trsteniku jedan je u nizu slučajeva u kojima su žrtve nasilja nastavnici. Kako su žrtve često i učenici, Ministarstvo je još 2019. formiralo dve radne grupe za suzbijanje i prevenciju nasilja u školama. Međutim, od tada su se sastale samo po jednom, i to 2020. Donet je i Pravilnik kojim je definisan način reagovanja u slučajevima nasilja u obrazovnim ustanovama, a u školama su formirani timovi za zaštitu od nasilja i diskriminacije.

„Mi na papiru imamo možda neka rešenja, ali kad treba da se prenesu na životne situacije, očigledno mi negde kaskamo. Prosvetni radnici su stalno na nekim obukama i stalno im se na tim obukama govori da u školama treba smanjiti nasilje, ali mi ne možemo smanjiti nasilje u školama, ako ono nije smanjeno u društvu“, objašnjava Janković. 

Prosvetni radnici su tokom vikenda organizovali skupove podrške napadnutoj profesorki  u Leskovcu i Kragujevcu. Unija sindikata prosvetnih radnika za 1. decembar najavljuje obustavu nastave i proteste širom Srbije. 

Ko je kriv za nasilje u školama?

Digitalizacija omogućava neograničen pristup video-snimcima nasilja u školama. Nasilnici su sve popularniji kod vršnjaka. Umesto da bez dubljeg razmišljanja za problem odmah okrivimo decu, njihove roditelje, ili prosvetne radnike, odgovor treba potražiti u vrednosnom sistemu koji postaje sve dominantniji. Mladi samo oponašaju popularne obrasce u kojima se slavi ugnjetavanje, dominacija i nadmoć. Strategija prevencije i suzbijanja nasilja kod mladih može da da pozitivne rezultate isključivo uz promenu takvog vrednosnog sistema.

Izvor: Insajder