Uoči nastavka pregovora o primirju u Gazi: Kako do trajnog mira, šta bi doneo Trampov povratak i kakva je uloga Irana?

Posrednici iz Sjedinjenih Američkih Država, Katara i Egipta mesecima su pokušavali da obezbede još jedan dogovor o prekidu vatre. Na zahtev međunarodnih posrednika, kako je saopšteno iz kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, Izrael je pristao da ovih dana nastavi pregovore o prekidu vatre u Gazi.

Međutim, ključno pitanje je: Može li se od kratkotrajnog primirja doći do trajnog mira, odnosno šta je potrebno da bi se stavila tačka na izraelsko - palestinski sukob koji decenijama tinja, ali je 7. oktobra prošle godine eskalirao? 

Podrška svetskih sila

 Amerika, kao jedna od najmoćnijih svetskih sila, zalaže se za rešenje po principu dve države – izraelskom i palestinskom.

Spoljno-politički novinar Boško Jakšić kaže da ima mnogo inicijativa ili poluinicijativa da se, pre svega, zaustave borbe u Gazi i da ovaj sukob bude povod za trajno rešavanje bliskoistočne krize, a da je inicijativu o stvaranju dve države, tekstom u „Vašington postu“ novembra 2023. godine, obnovio predsednik SAD Džozef Bajden.

„On je napisao da se faktički treba vratiti ideji dve države – nezavisne Palestine i nezavisnog Izraela, jednih pored drugih, da bi palestinsku vlast, koju predvodi predsednik Mahmud Abas, trebalo reformisati i da ona, tako reformisana, onda preuzme kontrolu nad Pojasom Gaze, jer se svi slažu da Hamas ne može i ne sme da ima više nikakvu budućnost“, naveo je Jakšić u emisiji „Priča o priči“ na Insajder televiziji.

Kako kaže, ideju dve države, koja faktički potiče još od 1947. godine i bila je reafirmisana u raznim prilikama, mimo Amerikanaca podržavaju i sve velike sile.

„EU se sve glasnije zalaže za tu ideju, bez obzira na to što je Unija u jednoj meri podeljena oko događaja u Gazi. Tu ideju podržavaju arapske, islamske zemlje… Ta ideja apsolutno nema šanse da prođe dok je Benjamin Netanjahu na vlasti. Jer, ne samo što je ovo najdesnija vlada u istoriji Izraela, nego ministri koji su u njegovom kabinetu, od ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira do ministra finansija Bezalela Smotriča, traže i mnogo više – aneksiju okupirane Zapadne obale. Dakle, ne ostavljaju nikakvu mogućnost da se stvori palestinska država već se zalažu za dalju kolonizaciju Zapadne obale, na kojoj već živi više od pola miliona Jevreja. Sve su to koraci koji udaljavaju i koji su blokatori realizacije ideje dve države. Zato mislim da ne postoji šanse da se problem dugoročno i trajno reši dok je ova Vlada na vlasti u Izraelu“, smatra Jakšić.

S druge strane, predsednik beogradske Jevrejske opštine Aron Fuks se ne slaže da je Netanjahu glavni problem.

„On jeste problem za Izrael, ali ne za mirovni proces. Mi o ovom mirovnom procesu slušamo od 1948. godine, otkad je nastao otvoreni konflikt koji su započele arapske zemlje, sa ciljem ne da Izrael bude u nekakvim granicama, nego da Izrael uopšte ne postoji. To su pokušali da učine i 1956, 1967. i 1973. godine, kada je zaista postojao rat sa svih strana na Izrael…“, rekao je Fuks na Insajder televiziji.

Smatra i da Palestinci nemaju kapacitet da izgrade svoju državu, te da ne mogu da opstanu bez pomoći međunarodnih organizacija, arapskih zemalja, EU i SAD. 

„Veoma dobri odnosi“ Trampa i Netanjahua

 Netanjahu je, inače, krajem jula bio u poseti Americi, gde se sreo sa predsednikom Bajdenom i potpredsedicom Kamalom Haris. U tim razgovorima Bajden se odlučno založio za prekid vatre, dok je Haris izrazila zabrinutost zbog humanitarne krize u Gazi i civilnih žrtava u sukobima Izraela i Hamasa.

“Izrael ima pravo da se brani. Ali je bitan i način na koji to čini. Jasno sam stavila do znanja ozbiljnu zabrinutost zbog užasne humanitarne situacije. Neću ćutati o tome”, rekla je Haris posle susreta s Netanjahuom.

Izraelski premijer se, međutim, prilikom te posete Americi sreo i sa bivšim predsednikom SAD i aktuelnim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom. Njih dvojica su svojevremeno imali dobre odnose, ali je Tramp zamerio Netanjahuu to što je 2020. čestitao Bajdenu pobedu na izborima za koje je tvrdio da su pokradeni. Sada je Tramp odbacio navode o napetostima i rekao da imaju „veoma dobre odnose“.

Boško Jakšić smatra da bi se mnoge stvari na Bliskom istoku zakomplikovale ako bi se Tramp vratio na čelo Amerike. Kako kaže, Tramp je u svom predsedničkom mandatu bio apsolutno najbolji i najbliži saveznik Netanjahua - povlačio je poteze kakve nije nijedan predsednik SAD pre njega, poput odluke da se ambasada iz Tel Aviva preseli u Jerusalim, nije se protivio naseljavanju Zapadne obale, glorifikovao je desničarske stavove izraelskog premijera…

„Ako bi se Tramp vratio, onda bi se Bliski istok dodatno radikalizovao, s jedne strane bi bili Trampova Amerika i Izrael, a na drugoj strani svi ostali. To bi onemogućilo čak i proces normalizacije koji je bio u toku između Izraela i Saudijske Arabije, četiri arapske zemlje koje su u Trampovo vreme priznale Izrael bi se našle u vrlo nelagodnoj situaciji, na raspeću između podrške Palestincima i svojih interesa sa Izraelom… Mnoge stvari bi se iskomplikovale“, ocenjuje Jakšić.

„Iran se neće libiti da upotrebi nuklearno oružje“

Situacija na Bliskom istoku se već sada dodatno komplikuje i postoji realna mogućnost da se sukob proširi, i to tako što bi se, napadom na Izrael, direktno uključio Iran. To bi dovelo do velikog rata koji bi potresao veliki deo sveta, dok bi posledice bile nesagledive.

Iz Izraela saopštavaju da je njihova vojska u „najvišoj pripravnosti“ zbog mogućeg napada Irana. S druge strane, tri visoka iranska zvaničnika su, prenose svetski mediji, potvrdila da bi samo sporazum o primirju u Pojasu Gaze, koji bi proizašao iz ovonedeljenih pregovora, mogao da spreči Iran da direktno uzvrati Izraelu zbog likvidacije lidera Hamasa Ismaila Hanijea na iranskoj teritoriji.

Boško Jakšić ukazuje na jednu paradoksalnu situaciju - Iran i Izrael su nekada zajednički radili na izradnji rakete, a danas jedni drugima prete tim raketama.

Aron Fuks ocenjuje da Iran nema finansijsku moć da proširi sukob, jer je u dubokoj finansijskoj krizi.

„Sankcije koje su nametnute Iranu - koliko god to ne želeli da priznaju - ekonomski ga mnogo koštaju. Ne treba zaboraviti činjenicu i da je u svetu Iran zemlja s najvećim odlivom obrazovanog stanovništva. Gube mnogo ljudskih i finansijskih resursa zbog trenutnog političkog stanja. A nemaju dovoljno da bi mogli da pokrenu rat samostalno, pa im je jeftinije da ga izvezu – da li je to južni Liban, da li su to Huti u Jemenu, hamasovci u Gazi ili je to Irak… Finansiraju sukobe manjeg intenziteta da ne bi morali sami da ratuju ili da šire sukob“, smatra Fuks.

On veruje da bi u nekom napadu na Izrael Iran upotrebio nuklearnu bombu, ukoliko je poseduje.

„Duboko verujem da hoće. Jer, po svemu što oni govore, kakvo je stanje svesti u Iranu, zaista smatram da se neće libiti da upotrebe nuklearno oružje, ako ga imaju. Predsednici Irana - najglasniji je bio Mahmud Ahmadinedžad - govorili su da hoće da unište Izrael i da zato prave nuklearnu bombu“, podseća Fuks.

Napadom na Izrael Iran bi neminovno ušao u konfrontaciju sa SAD, što bi zapalilo Bliski istok. Ipak, dugogodišnja reporterka s Bliskog istoka Lea Kummer Vasiljević podseća da, po nekoj tradiciji, američka administracija u godini izbora ne započinje ratove.

„A, drugo, Iran je veliki zalogaj. Iran se sve vreme ograđuje, on naravno finansira, obučava sve te grupe, ali ne želi direktan sukob“, kazala je ona na Insajder televiziji.

Upitan da li su bogate zemlje Zaliva umorne od finansiranja posledica sukoba u Palestini, Jakšić odgovara da je i to moguće.

„Vidimo da i Zapad pokazuje znake umora finansiranja rata u Ukrajini. Ovde se radi o decenijama finansiranja ali, za razliku od rata u Ukrajini, palestinski otpor zahteva mnogo manje sredstava. U krajnjoj liniji, on ne traži ni naoružanje otkako su se odrekli oružane borbe kao načina puta ka nezavisnosti, već se traži mnogo više diplomatije“, kazao je.

Optužbe za genocid

Izrael se od početka sukoba sa Hamasom suočava i sa teškim optužbama, među kojima su i one za genocid u Pojasu Gaze. Južna Afrika se početkom godine tim povodom obratila Međunarodnom sudu pravde, koji je potom naredio Izraelu da spreči "akte genocida nad Palestincima" i da učini više da pomogne civilima. Benjamin Netanjahu je tada rekao da Izrael odbacuje taj, kako je naveo, podli pokušaj da mu se negira pravo da se brani, te da će nastaviti borbu protiv Hamasa.

Povodom optužbi da Izrael čini genocid, Fuks podseća da to nije prva optužba, već da one traju 50 - 60 godina.

„Za to vreme su Arapi na tlu nekadašnjeg britanskog mandata povećali svoju populaciju za četiri puta, a populacija Jevreja u celom svetu je pre četiri - pet godina dosegla broj iz 1933. godine, odnosno broj u vreme dolaska nacista na vlast. Primedbe su, u najmanju ruku, neumesne. Možda postoji neki beznačajni politički činilac koji se zaista ne pita ni za šta, a koji bi možda rekao da treba poubijati sve Arape, ali da je to državna politika, vojna doktrina, da bilo koji vojnik ide s ciljem da namerno ubija civile – to se neće desiti“, smatra Fuks.

Na opasku da ceo svet vidi strašne fotografije i snimke stradanja civila u Pojasu Gaze, Fuks odgovara da je to posledica načina na koji Izrael vodi rat: „Nije pitanje da li Izrael to želi da uradi. Izrael to ne želi, Izrael to mora. Nema druge.“

S druge strane, Boško Jakšić podseća da je Međunarodni sud utvrdio da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid, gde je ubijeno oko 9 000 ljudi, uglavnom muškaraca, dok je u Gazi ubijeno daleko više, i to uglavnom žena i dece.

„Jedno pitanje sam nekoliko puta postavljao po Izraelu kada sam bio i na koje nikada nisam dobio neki valjani odgovor – ’Zašto od Palestinaca pravite Jevreje?’“, naveo je Boško Jakšić.

Izvor: Insajder