Uoči sastanka Vučić-Kurti u Briselu na Kosovu status kvo

Pitanje preregistracije tablica, nakon barikada na graničnim prelazima, pucnjava i incidenata, završilo se zakazanim sastankom na kome će, kako mediji prenose, biti potpisana zajednička deklaracija o rešavanju pitanja nestalih na Kosovu. 

Zvanična agenda sastanka u Briselu javnosti još nije poznata. Dok srpska strana očekuje da se razgovora o problemu sa ličnim kartama i preregistraciji vozila sa srpskim tablicama, kosovski premijer je u izjavi za medije naveo da je to za prištinsku vlast „gotova stvar“.

„Karakteristika ovog dvojca, Vučić-Kurti, je da je mnogo teško predvideti ishode njihovih sastanaka. Ranije je to ipak nekako bilo lakše, sa Tačijem i Haradinajem, mogli ste nekako da vidite kuda sve to ide, bilo je nekog osećaja pozadinske koordinacije, a sada zaista u potpunosti izostaje takav utisak”, rekla je Andrić Rakić i dodala da ukoliko sastanak propadne, odnosno ukoliko ne bude dogovora kako će se odluke kosovske vlade sprovoditi na terenu – sigurno će ponovo biti tenzija.

Kako kaže, blokada je bilo samo onda kada nije bilo dogovora Beograda i Prištine.

„Nije se desilo da postoji dogovor, a da se postave barikade. Ako Srbija stane iza nekog dogovora u Briselu, on se i sprovede bez većih problema na terenu. Bude određenog opiranja zajednice, ali to ne bude toliko vidljivo. Kosovo je sa dolaskom Aljbina Kurtija izmenilo pogled na stvari u dijalogu, oni sada čvrsto veruju da mogu da integrišu srpsku zajednicu bez pomoći Beograda, i to sada i pokušavaju. Samostalno pokušavaju da sprovedu nešto što su sve prethodne vlade sprovodile u saradnji s Beogradom”, navodi Andrić Rakić.

Živojin Rakočević, novinar iz Gračanice, za Insajder kaže da je Kurtijeva vlast prekinula gotovo sve veze sa Srbima, iako u toj vlasti ima ministarstava koja vode Srbi.

„Albanci očekuju napredak u ’konačnom obračunu’ sa Srbima i izbacivanje Srbije sa KiM. Vlasti su to radile postepeno, proizvodnjom haosa, institucionalnom presijom, uništavanjem hramova, oduzimanjem zemlje i obesmišljavanjem života. Nikada ni jedan srpski ustupak nije doneo poboljšanje našeg života na terenu. Mi smo dovedeni pred zid i nemamo više šta da damo. Ostalo je samo priznanje nezavisnosti. Srbi na KiM očekuju minimum oduzetih prava i, makar, nešto demokratije“, rekao je Rakočević.

Kako dodaje, sastanci su proizvod haosa i dve decenije se tako dolazi do rešenje ili legalizacije onoga što je, navodi, „etnička stihija na terenu uradila“.

Vučić: Ne nadam se nikakvom rezultatu sastanka u Briselu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas, nakon sastanka sa mladim sportistima iz regiona, rekao da je veoma skeptičan kada je reč o ostvarivanju bilo kojih rezultata na predstojećem sastanku sa kosovskim premijerom u Briselu, koji je najavljen za 18. avgust.

„Oni sve što su rekli, jeste da će da nameću svoju volju. Njih briga šta će i da kaže Beograd, pa ne znam ni čemu služi dijalog. Oni koji su rekli da treba da se razgovara o ZSO, kao i da ona mora da bude u skladu sa ustavom Kosova, evo da ih upitam, da li se šale“, upitao je Vučić.

Dodao je da ide u Brisel da razgovara, ali da se ne nada nikakvom rezultatu.

Na pitanje šta će Srbija konkretno predložiti u Briselu 18. avgusta, Vučić je rekao da polaže nadu u sastanak i miroljubivo rešenje, ne zato što postoji dobra volja Prištine nego da će ih „njihovi ilegalni roditelji naterati na to“.

„Da li verujem da će do dogovora doći - ne, da li ću dati sve od sebe – da”, rekao je predsednik Srbije.

Čije su barikade?

Uoči stupanja na snagu odluke Vlade u Prištini da od 1. avgusta počne preregistracija vozila sa srpskim tablicama i uvođenje deklaracijskih listova umesto srpskih ličnih karata, na više lokacija na Severu Kosova, 31. jula građani su postavili barikade.

Priština je, po nalogu Sjedinjenih Američkih Država, za 30 dana odložila primenu odluke o preregistraciji vozila i uvođenju deklaracijskih listova umesto srpskih ličnih karata uz, kako je navedeno, uslov da se uklone sve barikade postavljene na administrativnim prelazima.

Barikade su uklonjene, a Vlada Kosova donela je odluku po kojoj će rok za preregistraciju automobila trajati do 30. septembra.

Barikade na Kosovu nisu nova stvar, jer su ranije lokalni Srbi na Severu Kosova blokirali puteve u znak nezadovoljstva odlukama kosovskih vlasti.

Ovaj put zaposleni u zdravstvu i obrazovanju na Severu Kosova dobili su radnu obavezu da izađu na barikade, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE).

Poslednji put su putevi na severu Kosova, odnosno oni koji vode prema dva granična prelaza koji povezuju Kosovo i Srbiju - Jarinje i Brnjak - bili blokirani u septembru 2021.

„Oni sa Srbijom žele da razgovaraju samo o stikerima i eventualno samo o tom dokumentu, o ulazu i izlazu, ali nisu želeli da razgovaraju o preregistraciji. Čini se da nisu promenili taj stav i da će sa njim opet da odu u Brisel. Ako u samom Briselu ne dođe do nekog pritiska na Kosovo da pregovara sa Srbijom, ja ne vidim kako će se to drugačije desiti“, navodi Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice za Insajder. 

Ona podseća da je preregistracija već rađena dva puta, 2011. i 2018. godine, ali i da je oba puta bila dogovorena s Beogradom. 

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da barikade na Severu za suprotstavljanje odlukama Vlade Kosova ne dolaze od Srba, građana Kosova, već se postavljaju „odozgo“, odnosno iz Beograda.

„Znamo da barikade koje se često postavljaju na Severu ne dolaze odozdo, već se postavljaju odozgo. Oni niti predstavljaju vas, naše građane, niti vas štite, dok s druge strane, Kosovsku policiju i druge bezbednosne institucije čine naši građani bez razlike i na usluzi su našim građanima bez razlike“, rekao je Kurti na sednici Vlade Kosova.

Na pitanje da li bilo šta na Kosovu može da uradi Srpska lista, a da o tome ništa ne zna zvanični Beograd, Andrić Rakić kaže da to nije moguće.

„Ključna je politička poruka zvaničnog Beograda, s tim što se to nužno ne razlikuje od stavova zajednice u ovom konkretnom slučaju“, ističe ona.

Izvor: Insajder