Uskrs - praznik pobede života nad smrću i dobra nad zlom
Uskrs je najznačajniji hrišćanski praznik koji obeležava vaskrsenje Isusa Hrista, simbolizujući pobedu života nad smrću i dobra nad zlom. Ovaj praznik predstavlja vrhunac liturgijske godine u Pravoslavnoj crkvi, obeležen bogatim obredima i tradicijama. Istorijat Uskrsa seže u prve dane hrišćanstva, kada su se vernici okupljali na molitvi i obredima uskrsnuća. Kroz vekove, ovaj praznik je dobio mnogobrojne lokalne običaje i prakse, ali je njegova suština ostala ista - slavljenje trijumfa života.
Određivanje datuma
Pravoslavni Uskrs se slavi po julijanskom kalendaru, koji je za razliku od gregorijanskog, koji koriste zapadne crkve, kasni 13 dana.
Datum Uskrsa nije fiksiran, ali uvek pada prve nedelje posle prvog punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice, što znači da Uskrs može biti najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Ova razlika u kalendarima dovodi do toga da pravoslavni i katolički Uskrs često ne padaju istog dana, iako se to ponekad desi, stvarajući poseban osećaj zajedništva među hrišćanima različitih konfesija.
Uskršnji običaji u Srbiji
Uskrs u Srbiji je praznik koji se proslavlja sa mnogo radosti i specifičnih običaja.
Na Kosovu i Metohiji, karakterističan običaj je "tucanje jajima" gde učesnici biraju svoje najjače jaje i takmiče se čije jaje će ostati čitavo.
U Vojvodini, posebno je zanimljiv običaj "livanje" gde se mladići i devojke okupljaju oko seoskih česmi, a devojke tradicionalno polivaju mladiće vodom.
U centralnoj Srbiji, posebno je važan običaj farbanja jaja na Veliki petak, gde prvo jaje, nazvano "čuvarkuća", služi kao zaštitnik doma i čuva se u kući do sledećeg Uskrsa.
Uskrs u drugim pravoslavnim zemljama
Pravoslavni Uskrs je širom pravoslavnog sveta praznik bogat različitim tradicijama.
U Rusiji Uskrs se proslavlja sa posebnim kolačima zvanim "Kulich" koji se blagosiljaju u crkvama i deli među porodicom. Takođe, tradicija podrazumeva i bojenje jaja u crvenu boju, simbol Hristove krvi.
Grčki Uskrs je prepun simbolike i tradicija. Jedan od najupečatljivijih običaja je "Lambades", gde deca nose male sveće na Uskršnjoj liturgiji, simbolizujući Isusovu svetlost. Takođe, u mnogim mestima se prave veliki vatrometi.
Rumuni takođe farbaju jaja u crvenu boju kao simbol Hristove krvi, ali imaju i tradiciju "Paștele cailor", gde se konji u selima posebno pripremaju i ukrašavaju.
U Bugarskoj se Uskrs proslavlja sa bogatom trpezom na kojoj se nalaze tradicionalna jela poput pečenog jagnjeta i kozijeg sira. Poseban običaj je tucanje jajima, slično srpskoj tradiciji.
U Gruziji, Uskrs se slavi sa velikom tradicionalnom večerom gde se služe specijalna jela poput "Chakapuli" koje se pravi od jagnjećeg mesa i bilja.
Razlike između pravoslavnog i katoličkog Uskrsa
Iako pravoslavni i katolički Uskrs dele isto osnovno značenje, postoje značajne razlike u načinu proslavljanja.
Pravoslavni vernici koriste julijanski kalendar za određivanje datuma Uskrsa, dok katolički koriste gregorijanski, što dovodi do različitih datuma proslave.
Takođe, obredi i tradicije se razlikuju; pravoslavni obredi uključuju više liturgijskih službi koje počinju Velikom nedeljom i traju celu nedelju, sa posebnim naglaskom na ponoćnu službu.
Katolički Uskrs, s druge strane, naglašava strastvenu nedelju sa stanicama krsta, a sam Uskrs je fokusiran više na jutarnju misu.
Razlike u običajima i kulturnim tradicijama odražavaju duboke kulturološke i teološke razlike između dve konfesije, ali obe tradicije deluju u duhu obnove i proslave života.
Ko sve danas obeležava Uksrs
Uskrs po Julijanskom kalendaru slave srpska, ruska, gruzinska, konstantinopoljska, grčka, bugarska, jerusalimska i druge pravoslavne crkve.
Prema kanonskom pravilu, Uskrs se slavi prve nedelje nakon četrnaestog dana lunarnog meseca, što odgovara punom mesecu, odnosno 21. marta ili posle njega.
Datumi proslavljanja pravoslavnog Uskrsa obično su između 4. aprila i 8. maja.
Na Prvom nikejskom saboru 325. godine, dogovoreno je da hrišćani treba da koriste zajednički način da odrede datum Uskrsa, od kada se i koristi ova metoda.
Tada je doneta i odluka da će se praznovati samo nedeljom, jer je to dan na koji je Hristos vaskrsao, zbog čega je proglašen svetim danom u sedmici.
Za ovaj praznik vernici se pozdravljaju sa "Hristos vaskrse", uz odgovor "Vaistinu vaskrse".
Patrijarh Porfirije predvodio ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save u Beogradu
Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije predvodio je ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save u Beogradu i poručio da svi treba da vaskrsnu iznutra kao pojedinici, ali i kao narod i da svakoga dana budu bolji i imaju međusobno razumevanje, preneo je RTS.
"Neka je srećan i blagosloven, braćo i sestre, današnji dan i praznik - da smo svi blagosloveni, blagoslovom vaskrslog Hrista. I njegovim blagoslovom da vaskrsnemo i mi iznutra, da uvek zajedno budemo njegovi. Da vaskrsnuvši u njemu, vaskrsnemo i kao pojedinci, ali i kao narod. Svakoga dana, da budemo bolji od sebe", rekao je patrijarhe i vernicim čestitao Uskrs.
U toku liturgije pročitana je ovogodišnja Uskršnja poslanica patrijarha Porfirija, u kojoj je ukazao na pokušaje istorijskog revizionizma i da se srpski narod, žrtva višestrukog genocida i etničkog čišćenja, proglasi za počinioca genocida.
Patrijarh je u poslanici naveo i da u vreme uskršnjeg slavlja plač razdire grudi mnogih naroda, među kojima i srpski, a da je nasilje prisutno i mimo ratova.
"U vremenu u kojem živimo ni odsustvo rata - a rat je nažalost vazda tu, nije garant istinskog mira, zločini i nasilje su postali deo svakodnevice", rekao je patrijarh, navodeći da Srbi na Kosovu žive u miru u kojem nema slobode i u kojem ima samo straha i nepravde, kao i da se uvek treba moliti za njih koji su živi izraz nade, ljubavi, trajanja i pretajavanja u Hristu.
Izvor: Insajder, Beta, FoNet