Vasiljević (Incijativa A11): Jedna od najvećih prepreka za poboljšanje stanja je postojanje institucionalnog rasizma (VIDEO)
Na Međunarodni dan borbe protiv rasizma podsećamo da su siromašni, Romi i žene najčešće diskriminisani u Srbiji. Rezultati istraživanja koje je sprovedeno uz podršku Saveta Evrope, a koje je saopštila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, pokazuju da se prema migrantima koji prolaze kroz Srbiju pokazuje najveći stepen distance, kao i da više od dve trećine ispitanika smatra da je govor mržnje prisutan u javnom prostoru. Marko Vasiljević iz inicijative A11, na konstataciju da je ta inicijativa saopštila da i ovaj dan borbe protiv rasizma Srbija dočekuje tako da se ništa na bolje nije promenilo i pitanje šta su prepreke da se to dogodi, kaže da je jedna od najvećih prepreka, pre svega, postojanje institucionalnog rasizma.
Kako kaže on se sa jedne strane ogleda u propisima, čiji su efekti takvi da posredno diskriminišu jednu etničku grupu, u ovom slučaju Rome i Romkinje, ali i nekim drugim neformalnim politikama i praksama, koje za posledicu imaju isključivanje ili onemogućavanje pripadnika romske nacionalne manjine u pristupu nekim osnovnim pravima.
“Primera radi, ako romska deca imaju lošija postignuća u našem obrazovnom sistemu u odnosu na decu iz opšte populacije, ako tokom školovanja ispadaju iz sistema obaveznog osnovnog obrazovanja, onda je to na neki način pokazatelj da naše školstvo pati od institucionalnog rasizma. Ilustracije radi, prema podacima UNICEF-a, samo 64 procenta romske dece završi u osnovnu školu, dok je u opštoj populaciji taj procenat bez malo 100”, ističe on.
Vasiljević naglašava da se negativni stereotipi često koriste kao izgovor za izostanak adekvatnih mera i politika koje su usmerene na socijalno uključivanje Roma i Romkinja u obrazovni sistem, ali često i kao pokušaj da se opravdaju poražavajući efekti postojećih mera i politika.
“Rekao bih pre svega da, ili nam nisu dobre mere, ili smo dobro zakazali u njihovoj realizaciji. Dakle, potpuno je logički pogrešna postavka prema kojoj vi ispostavljate nekakav zahtev u odnosu na jednu manjinsku grupu da se uključi u društvo u kojem, da laički kažemo, većina postavlja pravila. Nije pitanje samo škola, tu je i pitanje njihove bezbednosti”, dodaje on.
Jedan od primera koji pokazuje odnos prema njima jeste upad policije u kuće Roma pre dva meseca, dok su tragali za osumnjičenima koji su napali policajce. Policajci su optuženi da su tada fizički i psihički maltretirali Rome.
Na pitanje koliko su takvi slučajevi česti, odgovara da su i tada upozoravali da upad policije u neoformalno romsko naselje i prekomerna upotreba sile, koja je praćena nečovečnim i ponižavajućim postupanjem, ima elemente rasno motivisane mržnje, naročito imajući u vidu uvrede na nacionalnoj osnovi koje su tom prilikom upućivane stanovnicima naselja.
“I ranije smo imali slučaje uznamiravanja stanovnika romskih naselja, pre svega upadima ekstremno desničarskih grupa i navijača, ali je novina da to čini policija. I kada to učini policija, koja bi trebalo da štiti građane, onda se zaista postavlja pitanje koga oni u toj situaciji mogu da pozovu u pomoć. Ja zaista želim da verujem da će tužilaštvo i unutrašnji mehanizmi kontrole u policiji smoći snage da identifikuju i adekvatno kazne policijske službenice koji su počinili ovog krivičnog dela”, ističe Vasiljević.
Inicijativa A11 je tim povodom podnela krivičnu prijavu protiv NN lica. Od tada je prošlo mesec dana, a na pitanje da li mu je poznato šta su do sada preduzeli nadležni, odgovara da još uvek nema nikakvu povratnu informaciju od institucija pred kojima su pokrenuti navedeni postupci.
Rasistički ispadi često čuju i u medijima, čak i na televizijama sa nacionalnim frekvencijama i da se tim povodom inicijativa više puta obraćala i Savetu za štampu i povereniku.
Na pitanje u kojoj meri nadležni adekvatno i pravovremeno reaguju na rasističke izjave, odgovara da je izuzetno važno da reakcija institucije na govor mržnje u javnom prostoru bude pravovremena i neselektivna, naročito u odnosu na predstavnike organa javnih vlasti.
“Naša dosadašnjeđa iskustva su takva da su samo regulatorna medijska tela i institucije koje se bave zaštitom ravnopravnosti do sada uglavnom adekvatno reagovale u skladu sa nekim svojim ovlašćenjima i nadležnostima. Međutim, ispostavlja se da to nije dovoljno, naravno jer je društvena klima takva da je govor mržnje široko rasprostranjen i da se on toleriše, ali i da na neki način postaje poželjan obrazac komunikacije. S druge strane, ja bih isto tako iskoristio priliku da kažem nešto što mi je danas onako skrenulo pažnju. Ako pogledate sajt i socijalne mreže naših nezavisnih institucija za ljudska prava, kao što su Zaštitnik građana ili Poverenik za zaštitu radnopravnosti, videćete da na njima nema niti jedne reči o obeležavanju današnjeg dana, niti ukazivanja na probleme sa kojima se u tom pogledu suočavamo u nekom domaćem kontekstu. Postavlja se pitanje da li to znači da mi u Srbiji nemamo baš nikakvih problema sa rasizmom. Ja nisam baš u to siguran, zapravo bojim se da nije tako”, naglašava Vasiljević.
Na pitanje jača li diskriminacija i rasizam uopšte u Srbiji, odgovara da je teško o tome govoriti zato što diskriminaciju nije moguće na neki način meriti.
“Uglavnom se radi o nekakvim procenama, uglavnom se radi o percepciji. Sva ova istraživanja koja mi imamo jesu zapravo istraživanja nekakve percepcije, znači šta ljudi misle o tome, koje su to društvene grupe u najvećoj meri diskriminisane. Ja mogu zaista da govorim na osnovu nekakvih naših iskustava i ona zapravo ne moraju nužno da budu reprezentativna, ali mi se čini da diskriminacija već duži niz godina zapravo ostaje na nekom istom nivou, da nema nekakvih značajnih poboljšanja niti pomaka na tom polju”, kaže Vasiljević i dodaje da je sve ne samo sa reakcijom nezavisnih institucija ili drugih tela kada im se obrate povodom nekakvog konkretnog slučaja, već i sa preventivnim delovanjem u pogledu suzbijanja takvih pojava, te da nije moguće samo na osnovu reakcija pojedinačnih institucija postići željene efekte u ovoj oblasti.
Izvor: Insajder