Vazduh sve zagađeniji, nula presuda za krivično delo “zagađenje životne sredine” (VIDEO)

U tek nedavno objavljenom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha u 2021. sve je više ljubičastih delova, koji označavaju prekomerno zagađen vazduh. U odnosu na 2020. ništa se nije popravilo. 

Zelenih delova, koji znače čist vazduh, sve je manje, iako to garantuju brojni zakoni, pa čak i Ustav Srbije. 

„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju”, stoji u najvišem pravnom aktu. 

Cela jedna glava Krivičnog zakonika odnosi se na krivična dela protiv životne sredine. Prvi član 260 odnosi se na “zagađenje životne sredine”.

„Ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri ili na širem prostoru, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom”, navodi se u prvom stavu ovog člana. 

Statistički podaci pokazuju da u 2021. izrečene presude zbog dela protiv životne sredine protiv 323 lica, ali se čak 265 odnosi na šumsku krađu. 

Za zagađenje vazduha, vode ili zemljišta - ne postoji nijedna presuda.  

„Problem ekologije nije samo problem životne sredine nego i problem politike odnosno institucija”, kaže u razgovoru za emisiju Marker Insajder televizije Nikola Kolja Krstić iz smederevskog Pokreta “Tvrđava”. 

Ljubica Vukčević iz organizacije RERI kaže da institucije postoje, ali neko u lancu, po pravilu, uvek zakaže. 

„Ono što je neophodno jeste mehanizam svih. Mehanizam obuhvata inspektora koji izađe na teren i koji utvrdi nezakonitosti u poslovanju zagađivača, inspektor podnosi adekvatnu prijavu, ako su teže nezakonitosti, krivičnu prijavu. Mehanizam se nastavlja, javni tužilac adekvatno postupa po krivičnoj prijavi. Na kraju suda mora da uradi svoj deo posla, da se donese zakonita presuda da li oslobađajuća da li osuđujuća u konkretnom slučaju neka se utvrdi ali  mehanizam mora da ima svoj početak i kraj“, navodi Ljubica Vukčević. 

Privredni prestup kao pokriće

Ljubica Vukčević iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu  kaže da praksa pokazuje da inspekcija uglavnom podnosi prijave za privredni prestup koje predviđaju novčanu kaznu. Kada je zagađivač pravosnažno osuđen za privredni prestup, ne može da bude gonjen po Krivičnom zakoniku, koji predviđa i zatvorsku kaznu. 

„Prosto mi je simptomatično, da se krivične prijave ne podnose, nego se nezakonite radnje pokrivaju privrednim prestupima u postupcima u kojima oni bivaju osuđeni na simbolične novčane kazne i nastavljaju da krše zakon. Znate, kad neko plati novčanu kaznu, koja je za njega mizerna u odnosu na profit koji svakodnevno stiče kršeći zakon, onda je to tako stimulišuće da prosto i zdrav razum govori pa zašto da ne nastavimo, ajde da pojačamo kršenje zakona nema veze, plaćaćemo”, kaže Ljubica Vukčević. 

S(a)vest u institucijama

U nizu nadležnih institucija najveću odgovornost za iniciranje postupaka snosi inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine. Njima je na raspolaganju ceo niz mehanizama – od prekršajnih, preko prijava za privredni prestup, do krivičnih prijava Krivičnom zakoniku. Iz resornog ministarstva nisu odgovorili na molbu da nam obezbede sagovornika, kao ni na pitanja upućena mejlom o tome koliko su podneli  krivičnih prijava.

„To pokazuje odsustvo i svesti možda čak kod tih ljudi koji su u tim inspekcijama i u državi, a čini mi  se da tu imamo još jedno krivično delo, to je nesavestan rad u službi i to je takođe ozbiljna kazna zatvora zaprećena, ali meni se čini da ti ljudi nisu svesni da oni podležu Krivičnom zakoniku”, kaže Nikola Kolja Krstić.

O tri zagađivača se najviše govori u javnosti:  državnom TENT-u, smederevskoj Železari i borskom rudniku i postrojenju za preradu bakra. Oni su u prvih dvadeset zagađivača i prema nalazima Agencije za zaštitu životne sredine.  

Insajder je zbog toga, baš na tim primerima, pokušao da proveri praksu pravosudnih institucija da zaustave i spreče dalje zagađenje.  

U odgovorima Insajder televiziji, tužilaštva u Obrenovcu, Smederevu i Boru navode da optužnica nema u poslednjih pet godina, uz napomenu da im s tim u vezi nisu podnete krivične prijave, ni ni informacije.  

Izuzetak je Tužilaštvo u Boru koje je podiglo optužnicu u aprilu ove godine, jer su krivičnim prijavama građana pridružili i onu koju je protiv Ziđina podneo RERI. 

Udruženja građana, umesto institucija 

 Za čist vazduh i reke u Smederevu i Boru najglasnije se bore udrženja građana. Oni ističu da nisu protiv fabrika u kojima ljudi zarađuju za život, nisu ni protiv kineskih ili drugih investitora, ali zahtevaju da zagađenje prestane. Zato su protiv najvećih zagađivača u Smederevu i Boru podneli i krivične prijave. Suđenja za sada nisu ni počela.

Selo Radinac – sve više obolelih od raka

Selo Radinac spada u najveća po broju stanovnika, ali su građani za ovo selo čuli jer je u vrhu je liste po zagađenosti, pa i u vrhu liste po broju obolelih od kancera. To pokazuju podaci koje je prikupio Pokret “Tvrđava” iz Smedereva.

„Smederevo ima 27 sela i baš Radinac je na prvom mestu po stopi obolelih od raka. To takođe ne može da bude slučajno. Podaci koje smo dobili od smederevskog Doma zdravlja pokazuju ozbiljan rast obolelih od raka. U 2011. je bilo 1780, u 2019. godini 6800. To je skok od četiri puta koji nama nikada nije objašnjen”, kaže Nikola Kolja Krstić. 

Pokret „Tvrđava“ je zajedno sa meštanima Radinca, Vranova i Ralje- tri sela koja okružuju Železaru- protiv kompanije Hbis i odgovornih u toj kompaniji podneo krivičnu prijavu zbog zagađenja u junu ove godine, a nedavno su dostavili i i dopunu.

U Tužilaštvu u Smederevu navode da je predmet formiran i da je u fazi prikupljanja potrebnih obaveštenja. Neposredan povod  bila je crvena lepljiva prašina. 

Analiza koju je, umesto državnih institucija, od akreditovanih laboratorija tražio pokret „Tvrđava“, pokazala je povišen nivo arsena, olova, nikla, kadmijuma. Uzorak je rađen na pet mesta oko Železare, kao i ispusnih voda. Dok iz Železare nisu odgovorili na naš poziv da nam obezbede sagovornika, u “Tvrđavi” nemaju dilemu ko je zagađivač.

„Mi imamo mernu stanicu iz državnog monitorniga koji meri kvalitet vazduha u Radincu. To je selo u kojem se nalazi Železara, to je selo koje je ruralno, odnosno ruralni je kraj, merna stanica se nalazi u porti crkve, nema saobraćaja, nema kotlarnica, nema uticaja individualnih ložišta jer je na otvorenom prirodno provetravanje, nije u kotlini… Jedini eksterni faktor koji utiče na zagađenje može da bude ta Železara koja je na 300 metara”, navode u “Tvrđavi”. 

Optužnica zbog krivičnog dela zagađenja u Boru   

Analize zagađenja vazduha u Boru rađene su po nalogu nadležne inspekcija, ali nakon što je utvrđeno zagađenje iznad graničnih vrednosti - u produženom trajanju, inspekcija je podnela samo prijavu za privredni prestup. 

Udruženje RERI, međutim, podnosi krivičnu prijavu na osnovu Krivičnog zakonika. Tužilaštvo iz Bora navodi da su na osnovu ove i krivičnih prijava građana temeljno sprovelo dokazni postupak i podiglo optužnicu u aprilu ove godine.

„Ono što je jako značajno jeste da u Srbiji praktično se ne pokreću krivični postupci protiv kompanija i pravnih lica. Dakle u ovoj situaciji je do te mere evidentno da je uzrok zagađenja jedna kompanija, koja je jedina na tom prostoru, jedna od najvećih kompanija u našoj zemlji, koja može biti zagađivač. I kada vi podnesete krivičnu prijavu u kojoj se takva kompanija brani na način što kaže da je zagađenje možda došlo i od individualnih ložišta onda tu u najmanju ruku vređa inteligenciju”, kaže LJubica Vukčević. 

U jednom prethodnom slučaju, RERI je protiv istog zagađivača incirao postupak, angažovao akreditovane ustanove za analizu uzoraka iz reke Pek, koja je u jednom momentu bila crvena. Utvrđeno je višestruko povećano prisustvo bakra, arsena i olova. U tom slučaju, Tužilaštvo je odlučilo da krivični progon zameni takozvanim oportunitetom, odnosno da zagađivač samo uplati jedan milion dinara. Ipak, time je Zi Đin priznao odgovornost, iako im nigde neće pisati da su krivično gonjeni.

Izvor: Insajder